Минерална вода
Минерална вода, или лековита вода је она вода која у једном литру садржи више од једног грама растворених минералних материја. Минералне воде у којима количина минералних материја превазилази 50 грама по литру, сврставају се у растворе.
Садржај |
Подела [уреди]
Постоје више врста подела минералних вода, али једна од најстаријих коју је предложио Т.Мирковића 1892. године, минералне воде, по групама, делi на: сулфатне, бикарбонатне, гвожђевите и недефинисаног карактера.[1]
У лековите минералне воде убрајају се и оне које садрже мање од 1 грам растворених минералних материја по литру, ако се одликују повећаним садржајем гасова. Такве воде се називају гасним водама, и оне се најчешће флаширају.
Ако је реч о гасним еманацијама радијума (радон), у савременој балнеологији посебно се цени и издваја доста ретка и недовољна истражена група радиоактивних лековитих вода.
Минералне воде, раствори, гасови и радиоактивне воде, које потичу из већих дубина унутрашњости Земље, често имају повишену температуру, па се такве воде називају термоминералним водама. Према температури минералне воде се деле на хладне или акротопеге и топле или акрототерме.
Хладне минералне воде, су темепратуре до 20°С и због пријатног укуса углавном се употребљавају за пиће. У балнеологији хладне минералне воде се примењују за лечење болести органа за варење и мокраћних канала.
Топле минералне воде или акрототерме, су воде температуре веће од 20°С, које се користе у балнео терапији код болести где је за њихово лечење потребна повишена температура (купање, облоге, орошавање, испирање). Акрототерме се могу поделити у три групе:
- хипотермалне од 20 до 34 °С,
- хомеотермалне од 34 до 38 °С,
- хипертермалне преко 38 °С.
Доказано је да је вода из извора Нишке Бање, због своје топлоте (38,2° до 38,5°С), разноврсног хемијског састава, који поред алкалија садржи и одређене количине гвожђа, алуминијума, сулфата, нитрата и бората, и знатне радиоактивност, термоминерална вода која припада групи акротермних, радиоактивних, минералних вода.[1]
Минерална вода у Србији [уреди]
У Србији постоји преко 700 минералних извора. Произвођачи минералне воде у Србији су Вода Хеба, Вујић Вода, Вода Роса, Пролом Вода, Минаква, Вода Књаз Милош, Вода Ла Фантана, Вода Врњачко Врело и Вода Јазак.
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- LaMoreaux, Philip E., & Tanner, Judy T, ed. (2001), Springs and bottled water of the world: Ancient history, source, occurrence, quality and use, Berlin, Heidelberg, New York: Springer-Verlag, ISBN 3-540-61841-4, приступљено 13. 7. 2010.
