Мирко Грбић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирко Грбић
Лични подаци
Датум рођења( 1952-08-28)28. август 1952.(71 год.)
Мјесто рођењаЛушци Паланка, ФНР Југославија

Мирко Грбић (Лушци Паланка, 28. август 1952) српски је књижевник.[тражи се извор]

Биографија[уреди | уреди извор]

Мирко Грбић рођен је 28. августа 1952. у Лушци Паланци (средњовијековни Лужац).[1]

Основну школу завршио је у родном мјесту, средњу медицинску школу у Бањалуци гдје је завршио и медицински факултет. Радни вијек је провео у Дому здравља Приједор.

Пише поезију, есеје о стваралаштву умјетника душевних болесника: (Шумановић, Стриндберг, Ниче, Видрић, Кочић...) Објављивао их је углавном у сарајевским књижевним часописима, у Одјеку, Лицима , Књижевној ревији, Даље.

Бави се и проучавањем усменог народног стваралаштва .

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Између два трептаја ока, Универзал, Тузла, 1983.
  • Све моје туђе је, Универзал, Тузла ,1987.
  • Гора љељенова, Рад, Београд, 2002.
  • Српске народне приповјетке из Босне и Херцеговине, са уводном студијом, Завод за уџбенике Републике Српске, Источно Сарајево, 2005.
  • Грнчар, Глас српске, Бањалука, 2007.

Преводи[уреди | уреди извор]

Пјесме су му превођене на македонски, словеначки, пољски, руски и енглески језик.

Зборници и панораме[уреди | уреди извор]

Уврштен је у антологије.

  • Милијан Деспотовић, Лептир на чају, Антологија југословенске хаику поезије, Тузла,1991
  • Анђелко Анушић - Живко Малешевић: Насукани на лист хартије, антологија српске поезије друге половине 20 вијека Босне и Херцеговине, Завод за уџбенике Источно Сарајево, 2006.
  • Станоје Плавшић , Дуга над градом, панорама хаику поезије Бањалуке 2011, Артпринт, Бањалука.
  • Мирко Вуковић, Панорама крајишке поезије , Крајина, Бањалука 2015.
  • Дејан Ђуричковић, Лексикон српских писаца Босне и Херцеговине , Завод за уџбенике Републике Српске, Источно Сарајево,2013.
  • Миљенко Јерговић - Семездин Мехмединовић, Трансантлантик маил, ВБЗ, Загреб, 2009.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грбић, Мирко (2002). Гора Љељенова. Београд: Рад.