Бања Лука

Из Википедија

Бања Лука


Градски парк и Трг Крајине
Грб града

Слика:GrbBanjeLuke.PNG
Опште информације
Ентитет Република Српска
Површина 1.239 km²
Становништво (2004) 224.647 (процјена)[1]
Временска зона централноевропска: UTC+1
Географски положај 44° 46´ СГШ, 17° 11´ ИГД
Поштански број 78 000
Позивни број +387(0)51
Скраћеница БЛ
Интернет адреса www.banjaluka.rs.ba
Политика
Градоначелник Драгољуб Давидовић
Политичка партија СНСД
Локација

Бања Лука

Бања Лука или Бањалука је највећи и главни град Републике Српске и други по величини у Босни и Херцеговини. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Српске, која се састоји од општина и градова, град (раније општина) Бања Лука највећа је политичко-територијална јединица са 1.239 km² и представља политички, административни, финансијски, универзитетски и културни центар Републике Српске.

Бања Лука је некада била снажан привредни центар са 63.000 запослених и са развијеном машинском, текстилном, прехрамбеном, дрвопрерађивачком и електроиндустријом. Протекла ратна збивања (1992—1995) и послијератна друштвена транзиција узроковали су пропадање већине индустријских капацитета и тржишта.[2]

У овом граду и његовој околини преплитале су се различите културе, обичаји и утицаји. Све то је оставило трага на архитектури појединих дијелова града, али и на великом броју културно-историјских споменика као свједока различитих епоха и људског стваралаштва.

Због многобројних зелених површина (паркова и алеја), Бања Лука је позната као град зеленила.

Садржај

[уреди] Географија

[уреди] Положај

Бања Лука је смјештена на обалама Врбаса, на мјесту гдје ова ријека губи особине планинске ријеке и улази у низију на свом путу ка ушћу у Саву. Већи дио подручја Бање Луке припада сливу Врбаса, а мањи дио на западу сливу ријеке Гомјенице. Врбас тече средином града и на ужем градском подручју прима притоке Сутурлију, Црквену и Врбању.

Средишњи дио града лежи на надморској висини од 163 m и окружен је терцијарним брежуљцима. Према различитим геоморфолошким, геолошким и хидрографским особинама које су значајне за локацију постојећих и будућих цјелина града, подручје Бање Луке се може подијелити на 4 цјелине: равно дно котлине, алувијалне терасе, брда која окружују котлину и Динарске планине на југу. На југозападу подручја се уздиже планина Мањача, а на југоистоку планина Чемерница.

Град се, пратећи ток Врбаса, развијао низводно, а стамбена насеља која су се градила послије Другог свјетског рата и земљотреса 1969. развијала су се у ширину према брдима која окружују Бању Луку.

Територија града (некада општине) Бања Лука граничи се са општинама: Градишка, Лакташи, Челинац, Кнежево, Мркоњић Град, Рибник, Оштра Лука и Приједор.

[уреди] Клима

Клима Бање Луке је умјерено континентална уз утицај климе панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7 °C, средња јануарска 0,8 °C, док је средња јулска 21,3 °C. Средња годишња облачност износи 62%. На климу знатно утичу географски положај града (котлина), Врбас са притокама те урбанизација градског подручја.[3]

Мјесец јан феб мар апр мај јун јул авг сеп окт нов дец годишње
Средње максималне дневне

температуре (°C)

 4,4 7,3 12,4 17,1 22,4 25,6 27,7 27,7 23,4 17,5 11,2 5,3
16,8
Средње минималне

дневне температуре (°C)

 -4,0 -2,1 1,1 4,9 9,5 12,9 14,1 13,7 10,2 5,9 2,0 -2,1
5,5
Средња мјесечна сума падавина (у мм) 70,5 62,6 77,7 89,2 95,7 111,8 93,6 83,6 95,0 83,3 97,7 88,9
1049,6
Посматрани период: 1961-2003.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Бање Луке.

На ширим просторима града откривена су богата археолошка налазишта која говоре о прастановницима простора око Врбаса. Први познати становници били су Илири и Келти.

О боравку Римљана свједоче бројни артефакти пронађени на разним локалитетима у близини данашње Бање Луке. Римљани су први открили љековита својства минералних вода на извориштима у околини града — Горњем шехеру, Слатини и Лакташима.

У то вријеме Бања Лука се налазила на важном римском путу који је повезивао Сплит (лат. Spalatum) са Градишком (лат. Servitium/Serbinum). У данашњем срцу града, на мјесту где се сада налази културно-историјски споменик, тврђава Кастел, било је подигнуто римско војно утврђење Кастра, унутар којег се одвијао живот римског војног насеља.

Тврђава Кастел
Тврђава Кастел

Током VI и VII вијека, послије пропасти Римског царства, досељавала су се словенска племена. Од VII до XII вијека овим просторима је углавном господарила Византија. Повремено су их заузимали и угарски краљеви, а у IX вијеку ријека Врбас (или Уна) је била западна граница Србије. У првој половини XII вијека територјом данашње Бање Луке владао је први босански бан Борић.

О средњовјековном животу у околини Бање Луке свједоче многе повеље и записи издати у градовима Врбашке и Земљаничке жупе, као и значајни остаци утврђених градова из периода од XIII до XV вијека у кањону Врбаса и на простору сјеверно од данашњег града, у Лијевчу и Поткозарју. Врбашки град се први пут спомиње 1224. године, жупа Земљаник 1287, Котор (Котор Варош) 1323, Звечај 1404, а Бочац 1446. Крајем XIV вијека овим просторима (тзв. Доњим крајима) је владао краљ Твртко, а почетком XV вијека моћни феудалац Хрвоје Вукчић.

Град се под данашњим именом први пут помиње 1494. године када угарски краљ Владислав II Јагелонац, у повељи упућеној локалним заповједницима, наводи име Јураја Микулашића као каштелана Бање Луке. Вјерује се да је ово име настало од ријечи „бан“ и „лука“, при чему је лука је означавала ливаду у близини воде.

[уреди] Отоманска и аустроугарска власт (од XVI до XX вијека)

Турци Османлије су освојили Бању Луку 1521. године. У периоду од 1579. до 1587. године Ферхат-паша Соколовић је изградио чаршију на идеалном простору за развој насеља, на ушћу ријеке Црквене у Врбас. Тада је подигнуто 216 јавних грађевина, од којих су најпознатије: Џамија Ферхадија, караван-сарај, око 200 занатских и трговачких дућана, те хамбари за жито. Године 1583. Бања Лука је постала сједиште Босанског пашалука, што је била све до 1639. године.[4]

У својих 500 година постојања Бања Лука је била поприште многих сукоба. У вријеме аустријско-турских ратова била је више пута пустошена, а њено становништво побијено или растјерано. Нарочито је значајна битка која се водила око бањолучке тврђаве 1773. године у којој су обје стране претрпиле велике губитке. Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих је највећа била она између 1813. и 1816. као и чести разорни земљотреси.

Крајем турске владавине град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској вароши. Овај период бањолучке прошлости обиљежио је и Васа Пелагић, управник Српскоправославне богословије, прве средње школе у Босни. Пелагић је за школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао 1867. године у Београду „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“. Примио је чин архимандрита да би заштитио Богословију у Бањој Луци од противника из редова све три вјере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм.

Разгледница из 1905. године
Разгледница из 1905. године

Године 1878. Бању Луку је окупирала Аустро-Угарска. Иако је за вријеме турске власти била административни центар регије, Бања Лука је аустроугарску окупацију дочекала као заостало оријентално насеље са мање од 10.000 становника. Под новом влашћу град је значајно напредовао. Добио је нове саобраћајнице, водовод, канализацију, електричну расвјету, а развијале су се и привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачило дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве „Двојне монархије“.

За вријеме аустроугарске владавине отворена је и гимназија („Велика реалка“), фабрика дувана и дрвопрерађивачко предузеће „Босна холц“.

Најзначајнији Бањолучанин тог времена је свакако писац и народни трибун Петар Кочић, рођен у оближњим Стричићима на планини Мањачи, који је оставио велики и трајни печат у културном и политичком животу овог краја, као и у српској књижевности уопште.

[уреди] Ослобођење и савремено доба (XX вијек)

За почетак Првог свјетског рата везана је једна занимљивост. Наиме, по објављивању рата Србији, Аустро-Угарска је у Бањој Луци похапсила све виђеније Србе и оптужила их за велеиздају. Слободу за њих је успио да издејствује Алфонсо XIII, тадашњи краљ Шпаније, и то преко своје мајке, Марије Кристине, која је била поријеклом са аустријског двора. Захвална Бања Лука и данас има улицу у самом центру града која носи име овога владара. Аустро-Угарска власт у Бањој Луци окончана је уласком ослободилачке српске војске у град 21. новембра 1918. године.

Некада црква Свете тројице, данас храм Христа спаситеља
Некада црква Свете тројице, данас храм Христа спаситеља

У доба Краљевине Југославије град се убрзано развијао, поготово за вријеме управе енергичног и предузетног Бана Светислава Тисе Милосављевића, првог бана тадашње Врбаске бановине. Тада су изграђене зграде Хипотекарне банке, Банске управе, Банског двора, Соколског дома, Хигијенског завода, Народног позоришта Врбаске бановине и цркве Свете тројице, која је срушена у њемачком бомбардовању (данас храм Христа спаситеља). Отворен је велики број нових школа, Етнографски музеј Врбаске бановине, изграђен је градски мост, те подигнут Градски парк. Све то је утицало и на процват културног живота Бање Луке.

Напредак града зауставио је Други свјетски рат и њемачко бомбардовање 9. априла 1941. са великим разарањима, а потом и савезничко бомбардовање 1944. У Другом свјетском рату Бања Лука је била у оквиру Независне Државе Хрватске. Многе српске и јеврејске породице су протјеране, а неке од њих су завршиле у концентрационом логору Јасеновац. Некада бројна јеврејска заједница (углавном Сефарда) у Бањој Луци готово сасвим је нестала. Припадници "Поглавниковог тјелесног сдруга" (Павелићеве гарде) и VIII усташке бојне (батаљона), починили су у зору 7. фебруара 1942. у бањолучким насељима Дракулић, Шарговац и Мотике, један од највећих злочина на простору тадашње Независне Државе Хрватске. У овом масакру хладним оружјем је убијено око 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце. Починиоце овог покоља предводио је надпоручник (капетан) Јосип Мислов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Вјекослава Филиповића. Порушен и осиромашен, град је ослобођен 22. априла 1945. Године 1961. на оближњем Бањ брду подигнут је споменик у знак сјећања на неколико хиљада крајишких бораца који су погинули у Другом свјетском рату.

Сат на тргу Крајине, успомена на земљотрес
Сат на тргу Крајине, успомена на земљотрес

Најтежи ударац у послијератном периоду (СФРЈ) граду је задајо катастрофални земљотрес 1969. године, након којег град коначно добија свој препознатљиви изглед и значај. Година 1969. дубоко је урезана у историју града и свијест становништва. Најразорнији удар погодио је град 27. октобра 1969. године. Почело је у ноћи 26. октобра у 2.55 ч. јаким „претходним ударом“; подрхтавање се наставило до 8.53 ч. када је град погодио земљотрес јачине 8° Меркалијеве скале, односно 6° Рихтерове скале с епицентром у самом центру града (гдје се данас налази зграда робне куће „Боска“). Захваљујући правовременим мјерама, број људских жртава је сведен на минимум (15 погинулих, а близу 1.000 рањених). Материјална штета је била огромна. Укупно је оштећено 112 привредних организација, 36.267 станова, 131 школска зграда, сви објекти културе, социјалне заштите, јавних служби. Медицински центар је до темеља срушен. Привреда је претрпјела значајне губитке. Након земљотреса је дошло вријеме велике обнове града, када је изграђено мноштво нових објеката и стамбених насеља.

За вријеме ратног сукоба на подручју БиХ (1992 – 1995) у Бањој Луци није било директних дејстава, али је дошло до значајних промјена у националној структури становништва. У град је дошао велики број избјеглих и расељених Срба, а из њега је исто тако избјегао велики број Хрвата и Бошњака. Поред тога, овај период бањолучке историје обиљежио је још један трагичан догађај. Од 22. маја до 19. јуна 1992. године у Клиници за дјечије болести у Бањој Луци умрло је 12 новорођенчади. Свима је кисеоник за инкубаторе био неопходан. Због прекида коридора кроз Посавину према Србији, усљед свакодневних борби, била је онемогућена достава кисеоника копненим путем, којим je Бања Лука до тада била снабдијевана. Једина могућност допремања кисеоника била је ваздушним путем, али је на снази била забрана летења изнад БиХ. Авион са боцама кисеоника је на батајничком аеродрому неколико дана чекао посебно одобрење за полијетање од Савјета безбједности. Упркос бројним апелима за помоћ, ово одобрење никада није стигло.[5]

Оснивањем Републике Српске, град Бања Лука је постао њена највећа територијално политичка јединица и де факто главни град у којем су сједишта свих републичких институција. Подручје града се данас простире на површини од 1.239 km² коју насељава око 250.000 становника од којих преко 75 % живи у ужем градском подручју. Културно-образовном концепту града и региона печат дају Народни музеј, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека, кутурни центар Бански двор, Архив, Дјечје позориште, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест високошколских установа.

[уреди] Политичко и административно уређење

За више информација погледајте Политичко и административно уређење Бање Луке.

Град Бања Лука је територијална јединица локалне самоуправе и има надлежности које су законом додијељене општини.

Органи власти у Граду Бањој Луци су:

Скупштина града је представничко тијело грађана, и орган одлучивања и креирања политике Града. Скупштина има 31 одборника. Одборници се бирају на непосредним локалним изборима, тајним гласањем, на период од четири године.

Градоначелник заступа град и врши извршну функцију у Граду Бањој Луци. Он руководи Административном службом града, и одговоран је за њен рад.

Панорама Бање Луке
Панорама Бање Луке

[уреди] Становништво и насеља

За више информација погледајте Демографија Бањалуке.

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Бања Лука имала је 195.692 становника, распоређених у 54 насеља.[6]

[уреди] Национални састав (1991. године)

Општина Бања Лука:

укупно: 195.692

Град Бања Лука

укупно: 143.079

[уреди] Насељена мјеста

Подручје града Бање Луке обухвата територију града Бање Луке, са насељеним мјестима: Агино Село, Барловци, Бастаси, Бистрица, Бочац, Борковићи, Бронзани Мајдан, Церици, Чокори, Дебељаци, Добрња, Драгочај, Дракулић, Дујаковци, Голеши, Поткозарје (Ивањска), Јагаре, Кмећани, Кола, Кола Доња, Крмине, Крупа на Врбасу, Куљани, Локвари, Лусићи, Љубачево, Мелина, Мотике, Обровац, Павићи, Павловац, Перван Доњи, Перван Горњи, Пискавица, Понир, Пријаковци, Пријечани, Прњавор Мали, Радманићи, Радосавска, Рамићи, Рекавице, Славићка, Стратинска, Стричићи, Суботица, Шарговац, Шимићи, Шљивно, Верићи, Вилуси, Залужани и Зеленци. [7]

Послије потписивања Дејтонског споразума подручје града Бање Луке у цјелини је ушло у састав Републике Српске. Насељена мјеста на овом подручју су организована у 54 мјесне заједнице.

Мјесне заједнице на подручју града Бање Луке

Агино Село • Ада • Бистрица • Борик I • Борик II • Борковићи • Бочац • Бронзани Мајдан • Булевар • Верићи • Врбања • Голеши • Горња Пискавица • Дебељаци • Доња Кола • Драгочај • Дракулић • Залужани • Карановац • Кмећани • Кола • Кочићев вијенац (Хисета) • Крмине • Крупа на Врбасу • Лазарево I (Буџак I) • Лазарево II (Буџак II)  • Лауш I • Лауш II • Љубачево • Мишин Хан • Мотике • Нова варош • Обилићево I (Мејдан I) • Обилићево II (Мејдан II) • Павићи • Паприковац • Петрићевац • Пискавица • Побрђе  • Поткозарје (Ивањска) • Пријаковци • Рекавице I • Рекавице II • Росуље • Сарачица • Српске топлице (Шехер) • Старчевица • Стратинска • Стричићи • Центар I  • Центар II  • Чесма • Шарговац • Шимићи •


[уреди] Привреда

До 1992. године Бања Лука је била снажан привредни центар са 63.000 запослених и развијеном индустријом. Национални доходак по глави становника износио је 2.850 америчких долара, а стопа запослености 32,6 %. Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију секундарног сектора у којем је било ангажовано 54 % укупног броја запослених.[2]

Након четворогодишњих ратних дејстава привреда Бање Луке стагнира. Пропуштена је нова технолошка генерација а опрема, инсталирана прије рата, сада је застарјела. И најзад, покидане су традиционалне спољнотрговинске везе и изгубљени значајни купци и тржишта.[2]

У посљедњих неколико година нагло се развија финансијски сектор и Бања Лука постаје финансијско средиште. У 2002. години почиње да ради новооснована Бањалучка берза.[8] Ускоро се и акције највећих предузећа Републике Српске уврштавају на берзанску котацију. Међу њима се налазе акције Телекома Српске, Рафинерије уља Модрича, Бањалучке пиваре, Витаминке и многе друге. Појављују се инвеститори из Словеније, Хрватске и Србије, а потом и из Европске уније, Норвешке, САД, Јапана и Кине.

Осим берзе, у овом граду су смјештене и друге важне финансијске институције као што су Комисија за хартије од вриједности Републике Српске, Агенција за банкарство Републике Српске и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Све то Бању Луку чини једним од најважнијих финансијских центара у земљи и требало би да представља основу за привредни развој овог краја.

[уреди] Образовање

Бања Лука је сједиште једне од двије високошколске установе чији је оснивач Република Српска - Универзитета у Бањој Луци. У тренутку оснивања (1975), у саставу Универзитета било је пет факултета: електротехнички, технолошки, машински, правни и економски и три више школе. Касније је основан и медицински факултет (1978. године), да би након формирања Републике Српске у Бањој Луци били основани пољопривредни (1992), шумарски (1993), филозофски (1993), архитектонско-грађевински (1995) и природно-математички факултет (1996), као и Академија умјетности (1999).

У Бањој Луци је смјештено тринаест средњих школа. Најстарија средњошколска установа је Гимназија, која је у 1995. години прославила сто година постојања, а ту су и: Грађевинска школа, Економска школа, Електротехничка школа „Никола Тесла“, Медицинска школа, Музичка школа „Владо Милошевић“, Пољопривредна школа, Техничка школа, Угоститељско-трговинско-туристичка школа, Школа ученика у привреди, Технолошка школа, Центар за образовање васпитање и рехабилитацију слуха и говора, те Центар „Заштити ме“.

Бања Лука има 29 основних школа и 16 вртића у оквиру Центра за предшколско васпитање и образовање.

[уреди] Култура

Зграда Народног позоришта Републике Српске
Зграда Народног позоришта Републике Српске

У вријеме Краљевине Југославије, односно управе Бана Милосављевића, бањолучко стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који постављају највриједнија остварења на културну позорницу града.

Народно позориште и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, музеј с временом повећава фонд историјске и архивске грађе. Име Душана Митровића заузима почасно мјесто у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.

Недуго затим отворена је Народна библиотека, која сада има обиљежја народне и универзитетске библиотеке. Поред фонда од 250.000 књига библиотека располаже и са 3.500 уникатних примјерака књига велике вриједности.

Дјечије позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС — Позориште младих.

Осим у Музеју савремене умјетности Републике Српске, дјела познатих мајстора могу се видјети и у галерији „Терзић“. Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји углавном се одржавају у Банском двору.

Најпознатије и најугледније културне манифестације у Бањој Луци су Кочићеви сусрети, Светосавска академија, Ђурђевдански фестивал и Фестивал градске и народне музике, Театарфест, Сајам књига и др. Филмска остварења се емитују у биоскопу „Палас“ и мултиплексу „Козара“.

У Бањој Луци се сваке године одржавају двије вишедневне манифестације: „Бањолучке љетне игре“ и „Љето на Врбасу“.

У области културно-умјетничког аматеризма најактивнија су следећа друштва и удружења: „Веселин Маслеша“, „Пелагић“, „Чајавец“, српско пјевачко друштво „Јединство“, дјечји хор „Врапчићи“ и друга.

[уреди] Туризам

Како се град протеже обалама доњег тока Врбаса, на овим просторима риболов је веома старо занимање. Горњи ток Врбаса и цијели ток Пливе богати су разноврсном рибом (прије свих пастрмком, младицом и липљеном), а кањони ових ријека су и туристичке атракције.

Доњи ток Врбаса богат је рибом мирних вода: шараном, штуком и сомом. Изузев сјеверне стране, Бања Лука је окружена шумовитим брдима са разноврсном дивљачи. Ловишта срна се налазе на Мањачи и Чемерници, резервати медвједа у шумама код Масловара и Шипрага (општина Котор Варош), а језеро Бардача (код Српца) обилује барском дивљачи, претежно дивљим паткама и гускама.

Траписка шума познато је ловиште фазана и зечева, којих има и у резервату на подручју Поткозарја.

"Господска" улица
"Господска" улица

Захваљујући близини термоминералних извора (Лакташи, Шехер, Слатина, Кулаши...) Бања Лука има основне услове за развој бањско-рекреативног туризма. Ради љековитих својстава извори су коришћени и у доба Римљана, али до данас није завршена реконструкција и модернизација бањских лијечилишта са теренима за рекреацију и осталим садржајима савремене туристичке понуде.

Бања Лука је дуго словила као град зеленила са више од десет хиљада стабала, уређеним парковима, зеленим површинама и чувеним алејама. Планови везани за развој туризма подразумијевају санацију тврђаве Кастел и уређење обала Врбаса и зелених оаза у близини града (Бањ брдо, Шибови, Траписти и излетишта поред Врбање).

Поред добре природне основе за развој лова и риболова, те бањског, манифестационог и сеоског туризма, у Бањој Луци је у посљедње вријеме све популарнији и авантуристички туризам. Под тим се подразумијевају рафтинг, кајакаштво, планинарење, спелеологија, параглајдинг и сличне активности, за које ријека Врбас и њен кањон представљају идеалну локацију.

[уреди] Знаменитости

Зграда Градске палате и Банског двора

Градска управа
Градска управа

Симболи Бање Луке, изграђени су у „златно доба“ града у вријеме формирања Врбаске бановине на челу са Светиславом Тисом Милосављевићем. Радови на Банском двору почели су у марту 1931, а свечано отварање здања је било 8. новембра 1932. године. Диспозиције ових објеката су ријешене блоковским системом, са свјетларницима уз наглашено централно постављено степениште, смишљено и креативно, са задовољењем свих функција. Габарити обухватају углове улица, код којих се, излазећи фасадама на три стране, формирају затворени блокови. Ово архитектонско рјешење у себи садржи архитектонски израз обједињеног класицизма и елемената средњовјековног српског градитељства, са извученим и наглашеним пиластрима, те са декоративно обрађеним капителима и архиволтама које уоквирују полукружне отворе.


Саборна православна црква Христа спаситеља

Црква је израђена у српсковизантијском стилу, који се код нас јавља у архитектонској пракси крајем XIX и почетком XX вијека. Срушена је у Другом свјетском рату, а обнова је почела тек 1992. Црква је саграђена од најплеменитијег камена са Блиског истока тзв. травертин у бојама (црвени и жути) који настаје вулканским ерупцијама. На фасади храма налазе се портали, розете, стубови, крстови, бифоле и архиволте које су рађене од карарског бијелог мермера. Стубови (шест великих и четири мала) направљени су од гранита из мјеста Ђадоне, Сардинија. Иако њена унутрашњост још увијек није уређена, данас црква Христа спаситеља архитектонски представља једну од најљепших и највећих православних грађевина на Балкану.


Тврђава Кастел

Тврђава Кастел је најстарији историјски споменик у Бањој Луци. Налази се у средишњем дијелу града и доминира лијевом обалом Врбаса. У прошлости је Кастел био јако војничко утврђење са намјеном да брани котлину Врбаса од непријатељских налета. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана налази се Завод за заштиту културног и природног насљеђа РС, који ради од 1976. године.


Музеј савремене умјетности Републике Српске

Музеј савремене умјетности Републике Српске
Музеј савремене умјетности Републике Српске

Зграда старе жељезничке станице из 1891-1892. године (данас Музеј савремене умјетности РС) изведена је као монументално здање, са истакнутим средишњим улазом и бочним крилима на којима су такође репрезентативни портали, са лучним отворима богато украшених архиволти у приземљу, наглашеним профилисаним вијенцима и складним ритмом правоугаоних прозора на спрату, док је перонска страна првобитно имала тријем на челичним стубовима са украсним капителима. Грађена је у неоренесансном маниру, а позицијом је омогућила формирање првог градског трга везаног за Царски друм.


Народно позориште Републике Српске

Народно позориште Републике Српске у Бањој Луци основано је 1930. године као "Народно позориште Врбаске бановине" и од тада је важан носилац развоја драмске умјетности у граду, а и цијелој регији. Као и многе друге знаменитости у граду, зграда Народног позоришта изграђена је у вријеме бана Милосављевића.


Хипотекарна банка

Зграда некадашње Хипотекарне банке
Зграда некадашње Хипотекарне банке

Монументални објекат Хипотекарне банке изграђен је 1936. године, а у њему су, поред елемената Баухауса, наглашени и неокласицистички елементи. Двије бронзане фигуре крајишких сељака, које фланкирају репрезентативни портал, израдио је Володемер Захородњук.


Господска улица

Крајем XIX вијека у Господској улици (улица Веселина Маслеше) подигнут је низ једноспратних неоренесансних зграда, а доцније и зграда са стилским елементима сецесије, намијењених трговини и становању. Већи број ових објеката сачувао се до данас и својим богатим украсима на вијенцима око прозора и балкона и са декоративним торњићима на угловима чини репрезентативну пјешачку зону у средишту града. Данас се у овим објектима дуж Господске улице налазе многе трговачке радње које нуде робу домаћих и свјетских произвођача.


Споменик Петру Кочићу

Споменик Петру Кочићу
Споменик Петру Кочићу

Споменик књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу (1877—1916) налази се у централном Градском парку. Аутори споменика су Антун Аугустинчић и Вања Радауш. Споменик је завршен 1929., а постављен је и свечано откривен 6. новембра 1932. године.


Самостан Марија Звијезда

Изграђена је 1926. године. Старохришћански и романички елементи обликују огроман простор тробродне базилике на тачно промишљен, оригиналан начин, с обзиром на то да је средишња лађа дугачка шездесет, а широка 10 метара. Унутрашњост самостана одликује се смислом за уређење простора, њежним колоритом и необично умјетничким уобличењем. Заправо, тој цркви, која је већ 30 година и жупна црква, нема сличне у цијелој Босни.


Бањ брдо

Бањ брдо (некада Шехитлуци) је познато бањолучко излетиште, са којег се може видјети готово цијели град. На врху овог брда (431 m надморске висине) налази се споменик Крајишницима палим у Народноослободилачкој борби (1941—1945). Споменик је маузолејског типа (висине 13 m и дужине 24 m) и рад је једног од највећих југословенских кипара и мајстора меморијалне пластике, Антуна Аугустинчића. Бањ брдо доминира бањолучком котлином, а његов врх је удаљен 5 km од центра града.

[уреди] Спорт

Од бањолучких спортиста најпознатији су рукометаши који су свом граду донијели титулу европског првака у рукомету.

Успјехе су постизали и бањолучки боксери, стријелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши . . . са 12 олимпијских медаља (8 златних), 15 медаља са свјетских првенстава, 6 медаља са европских првенстава, 4 са универзијада, 11 са медитеранских игара и 39 са балканских првенстава. Бања Лука има једног клупског првака Европе (Рукометни клуб „Борац“[9]), побједника Митропа купа (Фудбалски клуб „Борац“) те велики број екипних и појединачних шампионских титула у првенствима