28. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
28. август (28.08.) је 240. дан у години по грегоријанском календару (241. у преступној години). До краја године има још 125 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 475. — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула.
- 1619. — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата.
- 1849. — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији.
- 1850. — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист.
- 1910. — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.
- 1916. — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој.
- 1922. — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута.
- 1936. — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника.
- 1944. — Последњи немачки војници у Марсеју у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон.
- 1963. — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор под називом „Сањао сам сан“.
- 1973. — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи.
- 1975. — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794-96, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом.
- 1985. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1990. — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака.
- 1994. — На референдуму у Републици Српској 94 одсто Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину.
- 1995. — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.
- 2001. — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.
Рођења [уреди]
- 1749. — Јохан Волфганг фон Гете, немачки писац. (†1832).
- 1761. — Сава Текелија је био први Србин доктор права, оснивач „Текелијанума“, председник Матице српске, добротвор, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор.
- 1949. — Светислав Пешић, српски кошаркашки тренер.
- 1957. — Иво Јосиповић је трећи председник Републике Хрватске, хрватски композитор, и универзитетски професор
- 1962. — Дејвид Финчер, амерички филмски режисер
- 1965. — Шанаја Твејн, канадска кантри и поп певачица и кантауторка.
- 1968. — Били Бојд, шкотски глумац
- 1982. — Тијаго Мота, италијанско-бразилски фудбалер.
- 1990. — Бојан Кркић, шпански фудбалер, који тренутно игра за Рому.
- 1991. — Андреј Пејић, андрогини манекен.
- Српска православна црква данас прославља:
Смрти [уреди]
- 430. — Аурелије Августин Хипонски или Свети Августин, епископ и теолог.
- 876. — Лудвиг I Немачки, краљ Источне Франачке (Немачке) (*804.)
- 1645. — Хуго Гроцијус, холандски правник, писац и хуманиста.
- 1839. — Вилијам Смит, енглески геолог.
- 1942. — Сава Шумановић, српски сликар (*1896.)
- 1987. — Џон Хјустон, амерички филмски режисер.
- 1991. — Герман, патријарх Српске православне цркве. (*1899.)
Празници и дани сећања [уреди]
- 1910. — на свечаној седници Народне скупштине у Цетињу, кнежевина Црна Гора је проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.
