Мишићни систем

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мишићни систем заједно са скелетним чини апарат за кретање; осим тога он учествује у многим физиолошким процесима:

  • исхрани;
  • дисању;
  • циркулацији крви.

Мишићи се за кости спајају сноповима везивних влакана – тетивама. Веза са нервним системом је остварена тако што је сваки мишић инервисан посебним нервом. Тако један мишић може да врши само једну врсту покрета па су због тога мишићи удружени у функционалне групе које делују антагонистички (пр. двоглави мишић на предњој страни надлакта код човека савија руку, а троглави на задњој страни је опружа). Осим одређених кожних мишића, који потичу од ектодерма, сви остали су мезодермалног порекла.

Мускулатура кичмењака састоји се из глатких, попречно-пругастих и срчаних мишићних влакана. Попречно-пругаста влакна изграђују мишиће телесног зида, главе, удова, очних мишића и дијафрагме. Глатка влакна граде мишиће унутрашњих органа, црева, бубрежних и полних одвода, зида крвних судова и кожну мускулатуру. Срчани се налазе само у зидовима срца.

Телесни мишићи колоуста и риба, као и мишићи у току ембрионалног развића виших кичмењака, представљени су са две уздужне траке на боковима тела. Ове траке су подељене попречним преградама (миосептама) на већи број сегмената (миомера).

Преласком на копнени начин живота долази до промена у мускулатури:

  • за кретање по подлози највећи значај добијају удови па су њихови мишићи снажно развијени; у вези са тим, сегментисаност телесних мишића у знатној мери ишчезава и долази до формирања појединих мишића; (сегментација се и даље може уочити на трбушном правом мишићу;
  • у вези са развићем грудног коша, развили су се међуребарни мишићи.
  • код сисара је трбушна мускулатура подељена на грудну и трбушну услед издвајања грудне дупље од трбушне појавом дијафрагме;
  • код птица је нарочито јако развијен грудни мишић (m. pectoralis) који има значаја за летење.
  • од мишића шкржног апарата риба, код копнених кичмењака су се задржали мишићи који покрећу доњу вилицу, мишићи ждрела и гркљана и мишићи који се распоређују око очију, уста, ушију, на образима; ови мишићи чине покрете лица и дају му израз.

Код сисара је испод коже развијен један мишићни слој који образује поткожну мускулатуру чија је улога покретање коже. Код човека и примата су посебно добро развијени поткожни мишићи врата и главе који учествују у покретима мимике лица. Веома добро развијену поткожну мускулатуру има нпр. јеж који се, захваљујући њој, може савити у клупче.

Спољашње везе[уреди]