Младен Владојевић
Младен Владојевић (1330–48) је био српски племић који је служио цару Стефану Душану (р. 1331–55).
Заједно са родитељима био је ктитор цркве Светог Спаса у Призрену, подигнуте 1330. године, како се помиње у Хрисовуљи Светих Архангела из 1348. године. Цар Душан је одлучио да Младен заједно са мајком и рођацима, а не сам, обележи границу њиховог породичног имања. Црква је додељена као метохија (монашка зависност) манастиру Светих Архангела, задужбини Стефана Душана, док је Младен заузврат добио цркву у Охриду са имањима [1]. Неки историчари, као Ђорђе Сп. Радојичић претпостављају да је Младен Владојевић исто што и магнат Младен (фл. 1323–26) [2][3].
Појављује се као лику у роману Цар Душан (1919) Владана Ђорђевића [4].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Cvetan Grozdanov; Ǵorǵi Krsteski; Petar Alčev (1980). Ohridsko zidno slikarstvo XIV veka. Institut za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet. стр. 16.
- ^ Đorđe Sp. Radojičić (1967). Književna zbivanja i stvaranja kod Srba u srednjem veku i u tursko doba. Matica srpska. стр. 144.
- ^ Brastvo. 29. Društvo sv. Save. 1938. стр. 73.
- ^ Vladan Đorđević (1919). Car Dušan: istorijski roman iz XIV-oga veka. Naklada Hrvatskog štamparskog zavoda. стр. 172.
(