Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године

С Википедије, слободне енциклопедије
Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године
Додељује се занајбољу књигу члана ДКВ
ДодељујеДруштво књижевника Војводине
ЛокацијаНови Сад
ЗемљаСрбија
Прво додељивање
1986. год.; пре 38 година (1986)

Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године је годишња награда за најбољу књигу члана Друштва књижевника Војводине, објављену у претходној години. Награда се додељује од 1986. Уручење се приређује у оквиру седнице Скупштине ДКВ.

Добитници[уреди | уреди извор]

Добитници Награде Друштва књижевника Војводине за књигу године
Год. Добитник Дело Врста Реф.
1986. Славко Гордић Примарно и нијанса есеји [1]
1987. Ото Толнаи Глодач корена поезија
1988. Марија Шимоковић Небески бицикл поезија
1989. Јанош Сивери Кљукана уста поезија
1990. Јоан Флора Memoria asasina роман
1991. Иван Негришорац Абракадабра есеји
1992. Јован Делић Хазарска призма есеји
1993. Војислав Деспотов Неочекивани човек поезија
1994. Паљо Бохуш Трећа страна медаље поезија
1995. Сава Дамјанов Причке кратка проза
1996. Ђорђе Писарев Пописујући имена ствари роман
1997. Фрања Петриновић Извештај анђела роман
1998. Ласло Блашковић Свадбени марш роман
1999. Милица Мићић Димовска У процепу кратка проза
2000. Јован Зивлак Аурина сенка есеји
2001. Миро Вуксановић Семољ гора роман
2002. Владимир Тасић Опроштајни дар роман
2003. Владимир Копицл Клисурине поезија [2]
2004. Радивој Шајтинац Лед и млеко поезија
2005. Јован Дунђин Градиво поезија
2006. Зоран Мандић Нестварни штафелај поезија
2007. Јован Попов Читања неизвесности есеји
2008. Милош Латиновић Џелат у рају роман
2009. није додељена
2010. Никола Страјнић Огледи о књижевности и сликарству есеји
Илија Бакић У одвајању кратка проза
2011. Срђан В. Тешин Испод црте кратка проза [3]
2012. Владимир Гвозден Српска путописна култура научна монографија
2013. Бошко Томашевић Мишљење писања есеји
2014. Драган Проле Унутрашње иностранство филозофска студија
2015. Зоран Ђерић Поетика бездомности научна монографија
2016. Недељко Терзић Глад и глеђ поезија [4]
2017. Селимир Радуловић Сенка осмог еона поезија [5]
2018. Угљеша Шајтинац Жена из Хуареза кратка проза [6]
2019. Дамир Смиљанић Атмосфера смрти филозофска студија [7]
2020. Милан Тодоров Телефонски именик мртвих претплатника кратка проза [8]
2021. Бранислав Зубовић Тремор поезија [9]
2022. Радован Влаховић Ноћни разговори са сестром роман [10]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata – laureata: srpske književne nagrade: 1839–2002. Beograd: Potez. стр. 137. ISBN 86-81331-25-6. 
  2. ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata – laureata: srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003–2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 139. ISBN 978-86-912077-3-1. 
  3. ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata – laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011–2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 163. ISBN 978-86-911565-1-0. 
  4. ^ „Награде ДКВ Терзићу, Белићевој и Ковачевићевој”. РТВ. 19. 4. 2016. Приступљено 10. 3. 2023. 
  5. ^ „Nagrada za životno delo Otu Tolnaiju”. Данас. 9. 3. 2017. Приступљено 10. 3. 2023. 
  6. ^ „Јован Зивлак на челу ДКВ”. Дневник. Приступљено 10. 3. 2023. 
  7. ^ „Ласлу Вегелу награда за животно дело”. Политика. 24. 3. 2019. Приступљено 10. 3. 2023. 
  8. ^ „Милану Тодорову Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине”. РТВ. 1. 10. 2020. Приступљено 10. 3. 2023. 
  9. ^ „ЗАПИСНИК СА ЧЕТРНАЕСТЕ СЕДНИЦЕ УО ДКВ”. ДКВ. Приступљено 10. 3. 2023. 
  10. ^ „Roman “Noćni razgovori sa sestrom” Radovana Vlahovića duhovna i energetska bomba za čitaoce”. Portal I Love Zrenjanin. 29. 6. 2022. Приступљено 10. 3. 2023.