Народна партија Канаде

С Википедије, слободне енциклопедије
Народна партија Канаде
People's Party of Canada
Parti populaire du Canada
Лого Народне партије Канаде
СкраћеницаPPC
ПредседникМаксим Берније
ОснивачиМаксим Берније
Основана14. септембар 2018. год.; пре 5 година (2018-09-14)
ПретходникКонзервативна партија Канаде
Седиште Канада
Број чланова  (2021.)Раст 30.000[1]
Идеологија
Политичка позицијаКрајња десница
Симбол на изборима
www.peoplespartyofcanada.ca/,%20www.partipopulaireducanada.ca/

Народна партија Канаде (енгл. People's Party of Canada, франц. Parti populaire du Canada), је десничарска[2] до крајње десница[3][4][5][6]савезна политичка партија у Канади. Странку је основао Максим Берније у септембру 2018, убрзо након његовог иступања из Конзервативне партије Канаде. Берније, бивши кандидат за изборе за руководство Конзервативне партије Канаде 2017. године и министар у кабинету, био је једини члан парламента (МП) странке од њеног оснивања 2018. године, до свог пораза на канадским савезним изборима 2019. године. ПиПиСи је формирала удружења изборних округа (ЕДА) у 326 изборних места[7] и кандидовала своје кандидате у 315 изборних целина [7][8]. У Канади су на савизним изборима 2019. године постојале 338 изборних јединица, међутим, ниједан кандидат из његове странке није изабран па је тиме Берније изгубио своју шансу за реизбор у изборном дистрикту Беусе.[7] Странка је кандидовала 312 кандидата на канадским савезним изборима 2021. године, али опет ниједан није изабран у парламент, упркос томе што је повећао свој удео у гласовима народа на скоро пет процената.[7] [9][10]

Партија се залаже за смањење имиграције у Канаду на 150.000 годишње, укидање канадског закона о мултикултурализму, повлачење из Париског споразума и окончање управљања снабдевањем. На савезним изборима 2021. године, ПиПиСи се такође супротставио затварању и мерама ограничењима због ковида 19, пасошима за вакцину и обавезним вакцинацијама.[11][12] Описана као популистичка[13][14] странка по узору на радикално-десничарске европске странке, али са десним економским либералним, или економски либералним у европском контексту, политикама, такође је на различите начине означена као класично либерална, [15] конзервативна, [16][17] икао десни популиста.[18][19] Партија се сматра да је десничарска и да је на десном политичком спектру.[20][21][22][15][23][24]

Историја[уреди | уреди извор]

Оснивање партије[уреди | уреди извор]

Бивши лого Народне партије Канаде укључујући скраћеницу и пуни назив странке. Јаворов лист је приказан унутар „Ц“ у ПиПиСију.
Некадашњи лого Народне партије Канаде са скраћеним називом Народна партија и јаворовим листом на десној страни.
Претходни логотипи партије, 2018–2021

ПиПиСи је формирана неколико недеља након оставке Максима Бернијеа, кандидата на изборима за руководство Конзервативне партије Канаде 2017. и бившег министра из Конзервативне партије Канаде.[25] У свом говору о оставци, Берније је изјавио да одлази зато што „сам схватио да је ова странка превише интелектуално и морално корумпирана да би се реформисала“. Берније је такође навео да је под опозиционим лидером Ендрјуом Широм, од кога је Берније изгубио на изборима за руководство странке 2017. Конзервативна партија напустила своје принципе, укључујући политичку коректност, корпоративно благостање, реформу уједначавања исплата за провинције и управљање снабдевањем.[26] У часопису Натионал пост-а, Берније је навео да је његов мотив за формирање странке био да преокрене динамику јавног избора у канадском политичком систему што је резултирало куповином гласова и додворавање другим политичким партијама. Он је поновио своје уверење да се Конзервативна партија не може реформисати да би се окончала ова пракса и да је потребна нова политичка партија.[27]

Бернијеа су угледни конзервативни политичари, попут бивших премијера Стивена Харпера[28] и Брајана Малрунија[29], оптужили да покушава да подели политичку десницу. Он је у емисији Снага и политике на телевизији СиБиСи одговорио да жели да се фокусира на незадовољне гласаче и као пример навео политички успон француског председника Емануела Макрона.[30][31][32] Берније је касније навео пробој Народне алијансе Њу Брансвика на општим изборима у Њу Брансвику 2018. и победу Коалиције Авенир Квебек на општим изборима у Квебеку 2018. као примере презира бирача према традиционалним политичким партијама и изражавања жеље за променом гласањем за нове странке.[31][33]

Пре изласка из Конзервативне партије, Берније је почео поново да успоставља контакт са појединцима који су подржали његову кандидатуру за лидерство конзервативаца 2017, веровали су да има неопходну подршку да региструје странку у Елекнс Канада.[34] Ле Дево је известио да су чланови седам асоцијација конзервативних бирачких јединица прешли у странку.[35] Неколико дана након што је објавио назив странке, лидер Либертаријанске партије Канаде Тим Моен, који је претходно понудио вођство те партије Бернијеу, изјавио је да је отворен за идеју спајања са Народном партијом.[36] На питање Глобал Њуза о овоме предлогу спајања, Берније је одговорио да није заинтересован за тако нешто.[37] На питање о организацији странке, поменуо је да ће користити алате који нису постојали у прошлости, као што је коришћење друштвених медија.[38][39][40]

Берније је планирао да кандидује кандидате у свих 338 канадских савезних избора на канадским савезним изборима 2019. године.[41] Документи за регистрацију странке су званично достављени Елекшн Канади 10. октобра 2018. године.[42] Поред тога, он је навео да ће удружења изборних округа (ЕДА) бити успостављена до 31. децембра 2018. и да ће ЕДА почети да се фокусирају на проналажење кандидата почевши од јануара 2019. године.[40] Првог новембра 2018. странка је открила да има преко 30.000 „чланова оснивача“.[43] Новинске куће су касније откриле да је један од оснивача ПиПиСија био бивши амерички бели националиста, а да су друга два имала везе са анти-имигрантским групама.[44][45] Бивши бели националиста је уклоњен из странке 29. августа 2019, након што је његова прошлост изашла на видело. Портпарол странке је изјавио да се његова прошлост није појавила током процеса провере пошто је дошао из Сједињених Држава.[46] Друга два члана негирали су да имају расистичке ставове, а странка је касније рекла да за Ле Девоара нису имали довољно ресурса да их провере на почетку формирања ПиПиСија.[47]

У новембру 2018, министарка демократских институција Карина Гулд рекла је да ће Берније бити квалификован за дебате које води Комисија за дебате лидера ако странка номинује кандидате у 90 одсто изборних јединица.[48][49] Партија је одржала скупове у Ванкуверу, Калгарију, Торонту, Отави-Гатиноу,[50] Винипегу,[51] Саскатуну[52] и Квебек Ситију.[53] Године 2019. одржала је митинге у Хамилтону,[54] Сент Џону и Халифаксу.[55]] Партија је 21. децембра 2018. године основала ЕДА у свих 338 изборних округа.[56]

Регистрација[уреди | уреди извор]

Странка је добила квалификовани статус 11. новембра 2018. године. Регистрована је од стране Елекшн Канада 19. јануара 2019. године, након номиновања кандидата за допунске изборе у Оутремонту, Јорк—Симкоу, Бурнаби Сауту и Нанаимо—Ледисмит. Избори су били расписани за 25. фебруар 2019.[57][58][59] На допунским изборима 25. фебруара, странка је добила 10,9 одсто гласова у Бурнаби Сауту и 1,5 одсто у оба Јорка—Симко и Аутремонту.[60]

Изборни резултати[уреди | уреди извор]

Избори Лидер Места +/− Гласова % Ранг Позиција
2019 Максим Берније
0 / 338
 Стагнација 294.092 1,6 Стагнација 6, Ванпарламентарни
2021
0 / 338
 Стагнација 840,990 4.9 Стагнација 6, Ванпарламентарни

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ peoplespca (20. 12. 2021). „Day Seven of the 12 Days of PPC Christmas! Today, we’re celebrating the huge growth of our membership! @MaximeBernier” (твит). Приступљено 20. 12. 2021 — преко Twitter-а. 
  2. ^ https://www.theguardian.com/world/2019/oct/08/canada-leaders-debate-justin-trudeau-puts-climate-crisis-at-heart-of-election
  3. ^ https://www.thestar.com/news/canada/2018/09/14/conservatives-paying-attention-to-berniers-new-party-mp-says.html
  4. ^ https://ipolitics.ca/2018/09/14/maxime-bernier-announces-the-peoples-party-of-canada/
  5. ^ https://www.nationalobserver.com/2019/10/07/news/peoples-party-steps-spotlight-leaders-debate
  6. ^ https://www.thestar.com/politics/federal/2019/10/09/election-canada-2019-federal-debate-french-candidates-trudeau-singh-may-scheer-blanchet-bernier.html
  7. ^ а б в г Turnbull, Sarah (21. 10. 2019). „Maxime Bernier loses riding he's held since 2006 but says PPC still has future”. CTV. CTV. Приступљено 22. 2. 2020. „The party went into the campaign pledging to nominate a candidate for all 338 ridings, but secured 326 and only registered 315 by Elections Canada's nomination deadline.” 
  8. ^ Smith, Charlie (21. 10. 2019). „People's Party of Canada Leader Maxime Bernier loses Quebec riding of Beauce”. Straight. Georgia Straight. Приступљено 22. 2. 2020. „He added that his heart goes out to the 315 PPC candidates across the country.” 
  9. ^ Raycraft, Richard (20. 9. 2021). „People's Party makes vote gains but doesn't win a seat”. CBC. Приступљено 25. 9. 2021. Last updated September 21, 2021. 
  10. ^ Moscrop, David (22. 9. 2021). „Rise of People's Party is moment of reckoning for Canada”. Global News. Приступљено 25. 9. 2021. 
  11. ^ Debusmann Jr., Bernd (1. 9. 2021). „Canada election: 'Mad Max' and why his party is on the rise”. BBC News. BBC. Приступљено 2. 9. 2021. 
  12. ^ Rakich, Nathaniel (20. 9. 2021). „How Canada Got Here”. FiveThirtyEight. Приступљено 25. 9. 2021. 
  13. ^ Aiello, Rachel (14. 9. 2018). „Maxime Bernier launches People's Party of Canada”. CTVNews. Приступљено 13. 11. 2018. 
  14. ^ „Maxime Bernier on next steps for The People's Party of Canada”. Le Devoir (интервју) (на језику: француски). 15. 9. 2018. 
  15. ^ а б „Conservatives 'paying attention' to Bernier's new party, MP says”. Toronto Star. 14. 9. 2018. 
  16. ^ Pittis, Don (17. 9. 2018). „Is the People's Party of Canada liberal? It depends on the definition: Don Pittis”. CBC. Приступљено 16. 12. 2018. 
  17. ^ „Maxime Bernier's new party stakes out classical liberal values: Don Pittis”. CBC. 
  18. ^ „Maxime Bernier officially launches new conservative People's Party”. Global News. Приступљено 13. 11. 2018. 
  19. ^ „Maxime Bernier officially launches new conservative People's Party”. Global News. Приступљено 14. 9. 2018. 
  20. ^ „Canada leaders' debate: tarnished Trudeau puts climate crisis at heart of election”. The Guardian. 8. 10. 2019. „The wildcard coming into the evening was Maxime Bernier, leader of the far-right populist party the People's party of Canada. Formed amid a feud between Bernier and the Conservative party, its platform is defined by restrictive immigration politics and climate change denial.” 
  21. ^ Meyer, Carl (7. 10. 2019). „Jagmeet Singh accuses Maxime Bernier of inciting hatred”. National Observer. Приступљено 28. 9. 2021. „... Canada's first racialized federal party leader repeatedly squared off against the boss of the country's newest far-right party at the English-language election debate.” 
  22. ^ Tubb, Ed (9. 10. 2019). „Missed the French-language leaders' debate? Replay it here”. The Toronto Star. Приступљено 14. 10. 2019. „He [Trudeau] continued attacking Scheer on the economy in an at-times chaotic three-way debate segment with the Conservative leader and far-right People's Party of Canada leader Maxime Bernier.” 
  23. ^ „Maxime Bernier announces the People's Party of Canada – iPolitics”. iPolitics. 14. 9. 2018. Приступљено 13. 11. 2018. 
  24. ^ Bilefsky, Dan (15. 10. 2019). „A 'Mad Max' Candidate Offers a Far-Right Jolt to the Canadian Election”. The New York Times. Приступљено 16. 10. 2019. 
  25. ^ „Maxime Bernier Says He Will Lead 'People's Party of Canada'”. Huffington Post. Приступљено 10. 10. 2018. 
  26. ^ „Read the full text of Maxime Bernier's speech: 'Scheer keeps talking about his positive Conservative vision. But nobody knows what that is'”. National Post. 23. 8. 2018. Приступљено 16. 9. 2018. 
  27. ^ „Maxime Bernier: Why my new political movement? Because Canada has been hijacked”. National Post. 31. 8. 2018. Приступљено 14. 9. 2018. 
  28. ^ „Stephen Harper Calls Out Maxime Bernier As A Sore Loser”. HuffPost Canada. 23. 8. 2018. Приступљено 18. 10. 2018. 
  29. ^ „Bernier's departure from Tories will make it harder to beat Trudeau: former PM – iPolitics”. iPolitics. 11. 9. 2018. Приступљено 18. 10. 2018. 
  30. ^ Crête, Mylène (24. 8. 2018). „Maxime Bernier: 'J'aimerais bien être le Macron canadien'”. La Presse (на језику: француски). Приступљено 18. 10. 2018. 
  31. ^ а б „Maxime Bernier files to officially register the People's Party of Canada”. CBC. Приступљено 18. 10. 2018. 
  32. ^ The People's Party of Canada, 24. 9. 2018, Приступљено 27. 3. 2019 
  33. ^ Médias, Groupe des Nouveaux. „Le parti de Maxime Bernier prend forme”. Radio-Canada (на језику: француски). Приступљено 19. 10. 2018. 
  34. ^ Dickson, Janice; Rabson, Mia (24. 8. 2018). „Bernier has enough support to go forward with new party, source says”. CTVNews. 
  35. ^ „Maxime Bernier débauche des organisateurs conservateurs au Québec”. Le Devoir (на језику: француски). Приступљено 2. 11. 2018. 
  36. ^ „Libertarian Party considering a merger with Bernier's People's Party”. CBC. „Libertarian leader Tim Moen had offered to step aside for Bernier following the results of the 2017 Conservative leadership race and adopted Bernier's platform.” 
  37. ^ „'I am not a communist': Maxime Bernier doubles down on People's Party name amid criticism”. Global News. Приступљено 19. 9. 2018. 
  38. ^ Bellavance, Joël- Denis (14. 9. 2018). „Maxime Bernier lance le Parti populaire du Canada”. La Presse (на језику: француски). Приступљено 17. 9. 2018. 
  39. ^ „Bernier using social media to rally supporters in his People's Network – iPolitics”. iPolitics. 13. 9. 2018. Приступљено 20. 9. 2018. „By asking his followers on Facebook and Twitter to join regional groups to form what he is calling The People's Network, Bernier is encouraging supporters to work together to start groups for their own regions.” 
  40. ^ а б „L'Essentiel avec Esther Bégin: En voie d'être reconnu : le Parti populaire du Canada – 10 octobre 2018”. CPAC (на језику: француски). Приступљено 15. 10. 2018. „Bernier explains that he is using social media to fundraise in which he argues that it gives him a lower net cost than either the Conservative Party and the Liberal Party and plans to hire an independent outside firm to investigate the candidates' backgrounds in addition to having a background check, which he argues that neither the Conservative Party or the Liberal Party do.” 
  41. ^ „MP Maxime Bernier quits federal Conservatives, 'will win the next election'”. CBC. Приступљено 16. 10. 2018. 
  42. ^ Aiello, Rachel (10. 10. 2018). „Maxime Bernier registers People's Party with Elections Canada”. CTV News. Приступљено 18. 10. 2018. „People's Party of Canada Leader Maxime Bernier paid a visit to Elections Canada's headquarters Wednesday morning, to submit his application to register a new political party.” 
  43. ^ „30Â 000 membres chez Maxime Bernier”. Le Devoir (на језику: француски). Приступљено 21. 1. 2019. „Founding members is an original member of a group” 
  44. ^ „Former neo-Nazi, Pegida Canada official among People's Party of Canada signatories”. globalnews.ca (на језику: енглески). 23. 9. 2019. Приступљено 25. 9. 2019. 
  45. ^ „Trois membres connus de l'extrême droite ont endossé la création du parti de Maxime Bernier”. Le Journal de Montréal (на језику: француски). Приступљено 25. 9. 2019. 
  46. ^ Prévost, Hugo (29. 8. 2019). „Le Parti populaire du Canada coupe les ponts avec un organisateur au lourd passé”. Radio Canada. Приступљено 25. 9. 2019. 
  47. ^ „Les liens troubles du PPC”. Le Devoir (на језику: француски). Приступљено 25. 9. 2019. 
  48. ^ Vigliotti, Marco (22. 11. 2019). „Bernier can join leaders' debates if People's Party meets nomination threshold: Gould”. iPolitics. Приступљено 12. 7. 2019. 
  49. ^ Lim, Jolson (31. 7. 2019). „Proposed dates for federal election debates set for second week of October”. iPolitics. Приступљено 31. 7. 2019. 
  50. ^ Marquis, Mélanie (20. 11. 2018). „Maxime Bernier se vante de faire mieux que le Parti réformiste”. L’actualité (на језику: француски). Приступљено 25. 12. 2018. 
  51. ^ „Bernier makes pitch for People's Party in Saskatoon”. saskatoon.ctvnews.ca. 29. 11. 2018. Приступљено 25. 12. 2018. 
  52. ^ „'Le consensus, il n'y a rien de pire que ça' – Maxime Bernier”. Radio-Canada.ca (на језику: француски). Приступљено 4. 1. 2019. 
  53. ^ Thorpe, Ryan (28. 11. 2018). „Fledgling party gains traction in province”. Winnipeg Free Press. Приступљено 6. 12. 2018. 
  54. ^ Mowat, Justin (23. 10. 2019). „4 charged in protest outside People's Party event in Hamilton last month”. CBC News. 
  55. ^ „Bernier looks to strike some popular chords during first East Coast stops”. www.ctvnews.ca. 17. 1. 2019. Приступљено 25. 2. 2019. 
  56. ^ „Maxime Bernier says People's Party set up in all 338 ridings ahead of 2019 election”. globalnews.ca. 23. 12. 2018. Приступљено 25. 12. 2018. 
  57. ^ „Trudeau to call remaining byelections in January, to take place in February: feds – The Hill Times”. The Hill Times. 21. 11. 2018. Приступљено 23. 11. 2018. „For the February 25 by-elections, they announced candidates Laura-Lynn Tyler Thompson for Burnaby South. In subsequent weeks the party ran Robert Geurts for York-Simcoe on January 15 and Jamie Seale for Outremont Jennifer M. Clarke, the party candidate for Nanaimo—Ladysmith by-election was called for May 6, 2019.” 
  58. ^ Pinkerton, Charlie (28. 1. 2019). „Bernier officially into the fold of future candidate count, Conservatives still tops”. iPolitics. Приступљено 11. 2. 2019. 
  59. ^ „Maxime Bernier obtient le feu vert d'Élections Canada”. Radio-Canada.ca (на језику: француски). Приступљено 21. 1. 2019. 
  60. ^ Tasker, John Paul. „Maxime Bernier's People's Party posts mixed-bag results after its first byelection test”. February 26, 2019. Приступљено 5. 4. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народна_партија_Канаде&oldid=27535782”