Народни посланик
-
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Народни посланик (вишезначна одредница).
Народни посланик је термин који у демократским друштвима означава особу која представља целокупно становништво одређене области, коју бирају грађани те области. Они га бирају као свог опуномоћеника, да расправља у њихово име са са посланицима из других области земље о вођењу друштва и државе. Титула посланика се добија општим гласањем. Дужност посланика је да озбиљно проучава сва постављена питања и сва предложена решења. Када је понуђено решење у складу са његовим убеђењем, он треба да гласа за њега, а ако га, с друге стране, његово убеђење осуђује, треба да гласа против. Ако прихвата налоге других, он издаје своју пуномоћ.
Садржај |
Власништво мандата[уреди]
По својевременој одлуци Уставног суда Србије да мандат народног посланика после конституисања скупштине не припада више дотичној странци, већ самом посланику[тражи се извор од 09. 2009.]. То се у пракси често показује као лош потез у демократском друштву, јер се тај мандат може и недемократски куповати и продавати на слободном тржишту променљивих политичких интереса, за шта СРС оптужује свог бившег посланика Лекића који је прешао у Карићев ПСС[1].
Одборник[уреди]
Одборник је непосредно изабрани представник грађана у скупштини општине. Начин избора, број одборника, њихова права и обавезе, прописани су законом[2].
За разлику од народног посланика, одборник нема правни имунитет и не прима плату за свој рад.
Референце[уреди]
- ^ О Лекићевом преласку у новинама „Данас“, Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ У Србији се то регулише законом о локалној самоуправи, Приступљено 15. 4. 2013.
Литература[уреди]
- Др Рудолф Арчибалд Рајс, „Чујте Срби“
- Богдан Тирнанић, Бувља пијаца (НИН 26.5.2005; званична интернет страна)
