Нинива
Из Википедија
Координате: 36° 22' СГ Ш, 43° 9' ИГД
Нинива је била значајан град у Асирији. Лежала је на источној обали реке Тигра у Мосула у данашњем Ираку. Нинива је била град од преко 100.000 становника око 700. пре Христа. Градске зидине су биле дугачке 12 километара. Сенахерибова палата је била димензија 210 метара са 200 метара. У Ниниви је нађена Асурбанипалова библиотека од 22.000 глинених плочица. Разорена је 612. пре Христа.
Садржај |
[уреди] Географија
Стара Нинива налазила се на ушћу реке Коср у Тигар. Налазиште је на 730 хектара, а опасана је била 12 километарским зидом од цигле. Цело подручје се налази делом у данашњем Мосулу. Нинива је била значајан трговачки центар. Заузимала је централну позицију на путу од Средоземног мора до Индијског океана.
[уреди] Историја
Текстови из хеленистичког периода спомињу Нина, као оснивача Ниниве. Нинива се 1800. године пре Христа спомиње као култно место богиње Иштар. По наређењу краља од Митани статуа од Иштар су послали фараону Аменхотепу III у 14. веку пре Христа. Нинива је била вазал од Митани до средине 14. века п.н.е, а тада ју је заузео асиријски краљ. Нема доказа да су асирски краљеви градили у 2. миленијуму пре Христа. Тек су неоасирски владари започели са интензивнијом градњом у Ниниви. Јача градња је од Ашурнасирпала II (владао 883.-859. пре Христа). Каснији краљеви су поправљали старе и градили нове палате и храмове.
Сенахериб је од Ниниве направио величанствен град око 700. пре Христа. Поставио је нове улице и тргове и изградио је чувену палату без премца, чије су димензије биле 210 са 200 метара. Састојала се од 80 соба. У палати су нађене многе таблице Главна врата су имала скулптуре бикова-људи као заштитнике. У то време укупна површина Ниниве била је 7 километара квадратних, а у град се улазило на 15 великих врата.
Систем од 18 канала служио је за снабдевање Ниниве водом. Ту је живело више од 100.000 људи, па је Нинива била два пута већа од Вавилона.
Око 633. пре Христа Асирија је почела показивати знакове слабости. Међани су први пут сами напали Ниниву, а онда су је 625. пре Христа напали заједно са војницима из Вавилона и Сусе. Нинива је пала 612. пре Христа и била је сравњена са земљом. Људи у граду, који нису могли да побегну до последњих асиријских упоришта били су или масакрирани или депортовани. Приликом ископавања Ниниве нађени су многи несахрањени костури. Асиријско царство је пало, а Медија и Вавилон су поделили провинције међу собом.
Након потпуног разарања 612. пре Христа Нинива није била настањена све до периода Сасанида. Поново се спомиње у бици код Ниниве 627. између Византије и Сасанидског царства. Након арапског освајања 637. град Мосул је наследио античку Ниниву.
[уреди] Археологија
Пре ископавања у 19. веку историјско знање о Асирији је било изузетно мало. Данас је Нинива означена са два велика брежуљка Кујунџик и Наби Јунус и са остацима градских зидина од 12 километара. Француски конзул у Мосулу је у 19. веку започео са истраживањем брежуљка на супротној обали Тигриса. Наишли су на краљевску палату Саргона II у Дур-Шарукину( Хорсабаду). Млади британски истраживач Хенри Лајард је 1847. истраживао рушевине, а 1849. је пронашао изгубљену палату од Сенахериба у Мосулу. Открио је и Асурбанипалову палату и чувену Асурбанипалову библиотеку са 22.000 глинених плочица са клинастим писмом. Каснији истраживачи су откривали палату за палатом, а огромно благо асирије завршавало је по европским музејима. Нађене су и призме са краљевским аналима Сенахериба, есархадона и Асурбанипала.
[уреди] Градски зидови и врата
Рушевине Ниниве окружене су остацима зида од масивног камена и цигли од блата, а потичу из 700. пре Христа. Зидови су били дуги 12 километара. Зид од камена је имао висину од 6 метара, а окружен је био зидом од цигала од блата високим 10 метара и 15 метара широким. На сваких 18 метара је била једна кула од камена. Градски зид имао је 15 врата. Машки врата или у преводу "врата до места за напајање" вероватно су се користила за напајање стоке на реци Тигрис. Нергал врата, могуће да су се користила за церомонијалне сврхе ибиал су једина врата са каменим скулптурама крилатих бикова са људском главом (Ламасу). Врата је открио Лајард у 19. веку, а реконструирана су средином 20. века Адад врата, именована по богу Ададу. Реконструкцију су започели Ирачани 1960их, али нису никад завршили. Шамаш врата, именована су по богу Сунца Шамашу, а реконструисана су 1960их.
[уреди] Библија
У Библији се Нинива спомиње у раздобљу, када је била престолница Асирије. У првој Мојсијевој књизи се говори о Нимроду и његовим градовима, а ту се спомиње и Нинива. Нинива је била престолница највећег непријатеља Јуде и Израела, па се зато често спомиње у Библији. У Јеванђељу по Матеју и Јеванђељу по Луки спомиње се Нинива као пример града који је био препун охолости, па је пао.
[уреди] Спољашње везе
- Joanne Farchakh-Bajjaly photos of Nineveh taken in May 2003 showing damage from looters.
- John Malcolm Russell, "Stolen stones: the modern sack of Nineveh" in Archaeology; looting of sculptures in the 1990s.
- Nineveh page at the British Museum's website. Includes photographs of items from their collection.
- ABC 3: Babylonian Chronicle Concerning the Fall of Nineveh
- Layard's Ninevah and its Remains- full text
