Вавилон

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 32° 32.5′ СГ Ш 44° 25.4′ ИГД

Вавилон

Амерички војници код остатака Вавилона
Амерички војници код остатака Вавилона

Основни подаци
Држава Застава Ирака Ирак
Положај
Координате 32°32′11″N 44°25′15″E / 32.536389, 44.420833
Вавилон на мапи Ирака
{{{alt}}}
Вавилон
Античка Месопотамија
Tiglath-Pileser II - 1889 drawing.jpg
Еуфрат · Тигар
Градови / царства
Сумер: Урук · Ур · Ериду
Киш · Лагаш · Нипур
Акадско царство: Акад
Вавилон · Изин · Суза
Асирија: Ашур · Нинива
Дур-Шарукин · Нимруд
Вавилонија · Халдејско царство
Елам · Аморити
Хурити · Митани
Касити · Урарту
Хронологија
Краљеви Сумера
Краљеви Асирије
Краљеви Вавилона
Језик
Арамејски
Сумерски · Акадски
Еламитски · Хуритски
Митологија
Енума Елиш
Првобитна бића
Апсу · Тиамат
Лахму · Ламија
Аншар · Кишар
Муму
Седам богова
Ану · Енлил · Ки · Енки
Иштар · Син · Сама
Полубогови и хероји
Енкиду · Гилгамеш · Лугалбанда
Тамуз · Утнапиштим

Вавилон је антички град у Месопотамији, близу данашњег града Ал Хилаха у Ираку, односно око 88 km јужно од Багдада. Вавилон је био главни град Вавилонског царства и један од најстаријих културних, политичких и трговачких центара. Име му потиче од акадске речи Вавилу, што значи „божја капија“, а која је била превод сумерског имена Кадингира.

Историја[уреди]

Чувена Иштарина капија у музеју Пергамон у Берлину.

Град су основали Сумерани у четвртом миленијуму п. н. е., а први пут се помиње на плочици Саргона Акадског из 24. века п. н. е. када је Саргон Акадски Вавилон прогласио престоницом своје државе. Током наредних неколико векова важност града се смањивала, а такође и број становника у њему. Град поново добија на важности у 18. веку п. н. е. када постаје главни град Хамурабијевог царства. Од тог тренутка град Вавилон постаје главни град Вавилоније, мада су га Касити, током своје 440 година дуге владавине, преименовали у „Карандунијаш“.

Град је био смештен на обема обалама реке Еуфрат тако да су морали бити саграђени насипи који су га штитили од сезонских поплава. Био је опкољен са три висока бедема правоугаоне основе, чија је укупна дужина премашила 8 km; два су била дебљине 7,80 и 7, а један 3,30 m. У наредним годинама Вавилон је постајао све већи и раскошнији, али су га ускоро освојили Асирци. Становништво града се у два наврата побунило против асирске власти (први пут у доба Мушезуб-Мардука, а други пут за време Шамаш-шум-укина), али су га Асирци оба пута поново освојили (први пут Сенахериб, а други пут Асурбанипал).

За време Сенахерибове власти становништво Вавилона се стално бунило, тако да је Сенахериб, да би угушио устанке, 689. п. н. е. наредио поптуно уништење града. Сви зидови, палате и храмови су били уништени, а остаци бачени у канал Арахту. Овај чин распламсава верску свест Месопотамије тако да недуго затим Сенахериба убијају непознати нападачи. Његов наследник Есархадон одмах је обновио град, у њему се крунисао и изградио палату у којој је проводио један део године. Након његове смрти владар Вавилоније постаје његов најстарији син Шамаш-шум-укин који је касније водио побуну против свог брата Асурбанипала Асирског.

Још једном се Вавилон нашао под опсадом Асираца. Краљ Асурбанипал је брзо освојио град и разорио га, али кад је 612. п. н. е. пала Нинива, Вавилон се ослободио асирске власти и постао главни град новог Вавилонског царства. Године 605. п. н. е. Вавилонци су победили Египћане у бици код Каркемиша и уклонили их са светске позорнице. Током периода независности под Набополасаром започело је ново раздобље архитектонских радова, а Набополасаров син Навукодоносор је од града направио чудо античког света. Навукодоносор је изградио Иштарину капију, обновио Етаменански храм и изградио Семирамидине висеће вртове (једно од седам светских чуда).

Године 538. п. н. е. Вавилон осваја персијски краљ Кир Велики који допушта поробљеним Јеврејима из Вавилона да се врате својим кућама. Под владавином Кира и његова сина Дарија, Вавилон је постао центар учења и научног напретка. Вавилонски научници су направили звездане мапе и успоставили темеље савремене астрономије и математике. Међутим, за време владавине Дарија III Вавилон почиње стагнирати.

Године 331. п. н. е. Александра Великог поразио је Дарија III у бици код Гаугамеле. У октобру исте године, Александар са својом војском улази у Вавилон. Под његовом владавином, Вавилон је поново процветао као средиште учења и трговине. Но, након Александрове тајанствене смрти 323. п. н. е., његово царство је подељено међу његовим генералима и следе деценије ратовања. Због тога је Вавилон у потпуности опустео већ 275. п. н. е.

Реч Вавилон данас се користи и као општи симбол за мултикултиралну и мултиетничку метрополу у којој истовремено зајединички живот дели више народа, вера и језика. Понекад означава и велику градску целину искварену пороцима и неморалом.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]