Ирак

Ирак (арап. العراق) је блискоисточна држава у Југозападној Азији која сачињава античку регију Месопотамију река Тигар и Еуфрат и јужни Курдистан.

Република Ирак
جمهورية العراق (Џумхуријат Ал-Ирак)
كۆماری عێراق (Комаре Ирак)

Застава Грб
крилатица: Бог је велик. (На арапском: Allahu Ahbar)
Химна Mawtini
Главни град	Багдад
Службени језик	арапски, курдски
Председник:	Џалал Талабани
Премијер:	Нури ал-Малики
Влада	Савезна република
Независност:	3. октобар 1932. од Уједињеног Краљевства
Површина
- Укупно	438.317 km² (57.)
- Вода (%)	1,1
Становништво
- 2009.	31.234.000 (44.)
- Густина	66/km²
Валута	Ирачки динар (100 центи)
Временска зона	UTC +3
Интернет домен	.iq
Позивни број	+964

Дели границе с Кувајтом и Саудијском Арабијом на југу, Јорданом на западу, Сиријом на сјеверозападу, Турском на сјеверу и Ираном на истоку. Има уско подручје обале код Ум Касра у Персијском заливу. Нова, прелазна влада изабрана је у јануару 2005, након америчке инвазије 2003. која је збацила с власти диктатора Садама Хусеина и његову Бат партију.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Ирака

Ирак, колевка древних цивилизација које су изнедриле прве пољопривредне културе и створиле прво писмо, располаже нафтним резервама које заостају само за нафтним потенцијалима Саудијске Арабије. У древној историји, територија Ирака била је позната као Месопотамија, или земља између две реке - Еуфрата и Тигра. У том плодном подручју, свој печат су од 4000. године пре наше ере наовамо оставиле сумерска цивилизација, Вавилонци, Асирци, а потом Персијанци, Арапи и Турци. У 16. веку, територија Ирака пада под отоманску власт, која траје све до Првог светског рата, када земља постаје протекторат Велике Британије.

Након осамостаљења од Велике Британије 1932. године, Ирак постаје упориште арапског национализма, што његову новију историју обележава читавим низом сукоба са суседима и са државама широм света. У устанку арапских националиста и војних официра, 1958. године, у Ираку је оборена монархија, а 1968. године власт државним ударом преузима панарапска Баас партија, којом доминирају муслимани Сунити. Рат Ирака са, претежно шитским суседом, Ираном, од 1980. године до 1988. године, однео је на стотине хиљада људских живота и остао упамћен као најдужи и најкрвавији рат у новој историји Блиског истока. Бивши председник Ирака Садам Хусејн дошао је на власт 1979. године, након што је већ десет година пре тога био „сива еминенција“ као потпредседник Револуционарне команде.

Након што је војном акцијом срушен режим дотадашњег председника Садама Хусеина Ирак се од априла 2003. до јуна 2004. званично налазио под окупацијом САД. Да би се створио привид да цела међународна заједница стоји иза напада и окупације контролу званично има међународна коалиција, али је она састављена највећим делом од Америчких трупа и симболичним учешћем НАТО партнера. Дана 28. јуна 2004. власт је предана привременој ирачкој влади наметнутој споља, која је 30. јануара 2005. провела изборе за прелазну скупштину. Земља је и даље ефективно под Америчком окупацијом и пуном контролом, стављена ван заштите свих међународних закона. Америчке (коалиционе) окупационе снаге су и даље у великом броју присутне у Ираку, и заједно са најамницима америчких приватних фирми за физичко обезбеђење (Блеквотер, Халибуртон итд) покушавају да држе земљу под контролом ради експлоатације нафте и контроле положаја у походу на Иран и остале арапске земље. Ирачани се противе окупацији и теже ка ослобођењу. Нови председник САД, Барак Обама, је најавио повлачење америчких снага до 2011. Након рата и окупације западних земља расте и жеља ка стварању исламске државе. Ирак је пре окупације био једна од најсекуларнијих арапских земаља.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Ирака

Златна џамија у Багдаду

Становништво Ирака етнички је и верски хетерогено, иако је ислам најзаступљенија религија и припада му више од 95% становништва. Три доминантне заједнице су Арапи-Шиити (око 60% становништва), Арапи-Сунити (око 20%) и Курди (око 15%).

Привреда

За више информација погледајте чланак Привреда Ирака

Ирачка привреда се већином темељи на производњи нафте. Производња нафте тренутно је ограничена због оштећења инфраструктуре за екстракцију и транспорт и несигурности у земљи.

Спољашње везе

• Председник Ирака
• Влада Ирака
• Скупштина Ирака
• Министарство спољних послова Ирака

Државе и територије у Азији

Суверене државе
Авганистан • Азербејџан¹ • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија¹ • Египат³ • Израел • Индија • Индонезија² • Ирак • Иран • Источни Тимор² • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан¹ • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мјанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија¹ • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска¹ • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар

---

Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.

Државе и региони семитских народа

Државе у Европи
Малта
Државе у Азији
Израел • Палестина ⁽¹⁾ • Газа ⁽²⁾ • Либан • Сирија • Јордан • Ирак • Кувајт • Саудијска Арабија • Јемен • Оман • Уједињени Арапски Емирати • Катар • Бахреин
Државе у Африци
Египат • Либија • Тунис • Алжир • Мароко • Западна Сахара ⁽¹⁾ • Мауританија • Судан • Чад • Етиопија • Еритреја
Аутономне територије
Регион Амхара (Етиопија) • Регион Тиграј (Етиопија) • Регион јужних нација, националности и народа (Етиопија) • Харари (Етиопија) • Адис Абеба (Етиопија) • Јеврејска аутономна област (Русија)

---

Напомене:
(1) Палестина и Западна Сахара су делимично признате државе са делимичном контролом сопствене територије.
(2) Газа се сматра делом Палестине, али је фактички потпуно независна територија под управом организације Хамас.