Нишка завера
Нишка завера је неуспели покушај побуне у Нишу 1821. године, коју су Османлије откриле исте године. Предводила га је Нишка тајна организација, коју је 1820. године основао православни свештеник Мелетије, који је био Грк. [1] Била је под утицајем грчке револуционарне организације Хетерија (Друштво пријатеља). [1] Нишка тајна организација је крајем 1820. године послала у Цариград свог представника „који је био у патријаршији 2 до 3 месеца“ као „изасланика епископа нишког“. Мухафиз Нишког пашалука 1821. године био је Хусеин-паша, који је био и командант нишког гарнизона са 8.000 војника. [1] Након откривања завере Османлија, отац Мелетије је, заједно са још 5 свештеника и лаика, обешен под оптужбом за саучесништво у Грчком устанку 1821. године. [2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Mirčetić 1994, стр. 90.
- ^ Др Борислава Лилић, Оданост Срба Нишављана вери и традицији. Епархија Нишка, Ниш 1998, стр. 44.
Литература[уреди | уреди извор]
- Milić, Danica (1983). Istorija Niša: Od najstarijih vremena do oslobođenja od Turaka 1878. godine. Gradina.
- Milićević, Milan (1888). Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба. Srpska kraljevska štamparija. стр. 443—446. (Public Domain)
- Mirčetić, Dragoljub (1994). Vojna istorija Niša. 2. Prosveta.