Ниш

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ниш
Центар Ниша
(Грб)	(Застава)
Основни подаци
Званични назив:	Ниш
Стари називи:	Naissus (римски)
Површина:	597 km²
Популација (2002)  - ужа градска област:  - шира градска област:  - густина:	173.724 250.518 426 ст./km² (шира зона/општина)
Надморска висина:	192 m
Часовна зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Дан града:	11. јануар (Ослобођење од Турака)
Крсна слава:	3. јун (Цар Константин и царица Јелена)
Градови побратими:	7 градова
Положај
Покрајина:	централна Србија
Управни округ:	Нишавски
Општина:	Ниш
Географске координате:	43° 19′ 29′′ с.г.ш. 21° 54′ 12′′ и.г.д.
Ниш Ниш на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака:	NI
Позивни број:	018
Поштански број:  - за делове града:	18000 18003, 18008
Политика
Градоначелник:	Милош Симоновић (ДС)
Владајуће странке:	ДС-Г17+-СПС
Тренутна власт формирана:	29.07.2008.
Последњи избори:	11.05.2008.
Званична адреса града Ниша
Адреса:	7.јули 2 18000 Ниш
Телефон:	(018) 50 44 11
Факс:	50 45 45
Интернет страна:	http://www.ni.rs/}-
Електронска пошта:	info@ni.rs

Координате: 43° 19′ 29′′ СГ Ш, 21° 54′ 12′′ ИГ Д

Ниш (лат. Naissus, грч. Ναϊσσός, тур. Niş) је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског округа. На подручју Града Ниша је према попису из 2002. живело 250.518 становника, док је у самом насељу Ниш живело 173.724 становника, па је тако трећи град по величини град у Србији (без Косова и Метохије). Налази се око 250 километара југоисточно од Београда на реци Нишави. Град Ниш заузима површину од око 597 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Кроз своју дугу историју Ниш се налазио у саставу многих царстава и држава, играјући улогу административног, војног и трговинског центра и важне саобраћајне везе на римском путу Вија милитарис, касније званим Царски друм, који је спајао Европу и Малу Азију. Био је родно место цара Константина Великог, као и царева Констанција II и Јустина I. Сам положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Ниш се налазио под влашћу Дарданаца, Трачана, Илира, Келта, Грка, Римљана, Хуна, Авара, затим Бугара, Срба, Византинаца и Османлија. Године 1878. поново је ушао у састав Србије, бивајући још под окупацијом у току Првог и Другог светског рата. Утицај различитих народа који су владали Нишом примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Код Ниша се рачвају најважније комуникације југоисточне Европе, ка Турској и Грчкој, а поседује међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Данас је важан привредни, универзитетски, културни и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 13 факултета и око 30.000 студената. Ниш је, такође, седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина, а актуелни градоначелник је Милош Симоновић.

Садржај 1 Етимологија 2 Географија 2.1 Клима 3 Историја 3.1 Праисторија и стари век 3.2 Средњи век 3.3 Нови век и модерно доба 4 Градска управа 4.1 Градска власт 5 Привреда 5.1 Туризам 5.2 Саобраћај 6 Образовање 7 Демографија 8 Култура 8.1 Музеји 8.2 Спорт 8.3 Архитектура 8.3.1 Цркве и манастири 9 Значајни људи 10 Међународна сарадња 11 Галерија 12 Референце 13 Види још 14 Спољашње везе

[уреди] Етимологија

Име града Ниша, који спада у најстарије градове на Балкану, записано је много пута у старој и новијој историји.

О настанку Ниша постоји предање да га је саградио краљевић Ниша каменом са оближње хумске чуке.

Ниш су, као град, оформили Келти у 3. веку пре нове ере, а град је име добио по реци Нишави (Naissa) коју су келтски прастановници звали „Вилина река“ (Navissos).

Сваки освајач је давао своју верзију имена граду, али су сва она доста слична; римски Naissus, византијски Ναισσός, словенски Ниш, турски Niş, немачки Nissa. Забележен је и назив Наиса.

[уреди] Географија

Ниш је трећи по величини град у Србији (без територије Косова и Метохије).^[1] Град је седиште Нишавског округа.

Налази се у Нишкој котлини близу ушћа Нишаве у Јужну Мораву. Путеви који воде на југ долином Мораве се код Ниша рачвају ка југу према Солуну и Атини односно на исток ка Софији и Истанбулу. Ужи центар града је на 194 m надморске висине (код споменика у центру). Највиша тачка градске територије је Соколов камен (1.523 метара) на Сувој планини, а најнижа (173 метра) код места Трупале, односно ушћа реке Нишава.

Подручје града захвата површину од 596,71km², на коме се налази Ниш, Нишка Бања и 68 приградских и сеоских насеља.

[уреди] Клима

Метеоролошка станица у Нишу налази се на 202 метра надморске висине. Ту се бележе подаци о времену од 1889.^[2]

Ниш и шира околина имају умерено-континенталну климу, при чему је средња годишња температура 11,4°C. Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 21,3°C, а најхладнији јануар са средњом температуром од -0,2 °C.^[3]

Годишње у просеку падне 589,6 mm кише и снега по квадратном метру.^[3] Годишње има 123 кишовита дана и 43 дана са снегом.

Просечни ваздушни притисак је 992,74 милибара, а просечна јачина ветра је нешто мања од 3 бофора.

Максимална икад забележена температура била је 44,2°C 24. јула 2007, а најнижа -23,7°C 25. јануара 1963.^[2] Максимална количина падавина регистрована је 5. новембра 1954. и износила је 76,6 mm. Највећа дебљина снежног покривача износила је 62 cm, од 23. до 25. фебруара 1954.^[2].

Средње температуре и количине падавина за период 1961—1990. приказане су у следећој табели.^[3]

  Мерења у метеоролошкој станици у Нишу (202 m) - просек 1961-1990.

Месец	Јан	Феб	Март	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Средње максималне температуре (°C)	3,8	7,1	12,3	18,0	22,9	25,9	28,0	28,5	24,8	18,9	11,7	5,4	17,3
Средње температуре (°C)	-0,2	2,5	6,7	11,9	16,6	19,5	21,3	21,1	17,2	11,9	6,4	1,7	11,4
Средње минималне температуре (°C)	-3,5	-1,3	1,8	6,1	10,4	13,4	14,5	14,4	11,1	6,5	2,4	-1,4	6,2
Средња количина падавина по месецима (mm)	41,3	40,3	45,3	51,3	66,7	69,7	43,6	43,3	43,6	34,1	56,8	53,6	589,6

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Ниша

[уреди] Праисторија и стари век

На основу археолошких ископавања може се закључити да је териоторија на којој се данас налази град Ниш била насељена људским заједницама још од периода средњег палеолита (100.000-30.000 год. п. н. е.). Остаци из палеолита, нађени на локалитету Кременац, чувају се у археолошкој збирци Народног музеја у Нишу. Из периода бронзаног доба пронађени се гробнице у Медошевцу и велико насеље, које се налази поред античког налазишта Медијана.

Према најчешће навођеној тези о етимолошком пореклу имена града, Ниш су именовали Келти са значењем Вилин град.

Наисос је био грчка колонија. Ниш једно од могућих места на којима се налазила грчка митолошка Ниса, насељена нимфама, где је Дионис одрастао и по којој је добио име.

У време Римског царства град има име Naissus, што је романизовани назив грчког имена Naissos.

Римљани су освајили Ниш у току Дарданијских ратова у 1. веку пре нове ере и град се развија као стратешка раскрсница, војни и трговински центар у провинцији Горњој Мезији. У 2. веку нове ере Ниш је био већ довољно познат град да га Птоломеј у својој „Географији“ помиње као један од четири највећа града Дарданије.

Септембра, 268. године римска војска предвођена царом Галијеном, и двојицом будућих царева: главним командантом Марком Аурелијем Клаудијем и командантом коњице Аурелијаном сукобила се са Готима код Ниша у најкрвавијем окршају 3 века, познатом под именом битка код Наисуса. Том приликом побијено је између 30.000 и 50.000 Гота. Битка код Наисуса обезбедила је постојање Западном царству још два наредна века.

У Нишу је 27. фебруара 272, рођен син војног команданта Констанција Хлора и крчмареве кћерке Флавије Јулије Хелене, будући цар Константин Велики. У родном граду цар Константин I саградио је царску вилу Медијана, која је данас важно археолошко налазиште. Мозаички подови и други остаци царског луксуза чувају су у музеју на Медијани. Аристократске виле су смештене у околини царске палате.

Године 284, када је цар Диоклецијан одвојио Дарданију од Горње Мезије и учионио је засебном облашћу, град Ниш је постао главни град ове римске провинције.

У току 4. века оснива се епархија у Нишу, чиме Ниш постаје и један од важних религијских центара. Базилика из 4. века у Нишу је једна од најстаријих хришћанских споменика у свету.

Одличан стратешки положај и богатство Ниша учинили су га честом метом напада многих народа. Иако је цар Јулијан Апостата ојачао зидове око Ниша како би га учинио неосвојивим, Ниш је често освајан, спаљиван и разаран. Најпре га осваја Атила уз силовит напад. Том приликом Хуни су масакрирали становништво града. Годинама касније су обале реке биле још увек покривене људским костима, као остацима хунског разарања. Још 448. Приск је описао Ниш као град који делује напуштено, са пар болесних особа које леже по црквама и обалама реке пуним људских костију. Делимично обновљен град поново руше варвари 480. године.

[уреди] Средњи век

За више информација погледајте Средњовековна историја Ниша

Касније је византијски цар Јустинијан I покушао да обнови Ниш, али град никада није повратио свој урбани сјај из 4. века.

Прве сеобе Словена и Авара одиграле су се у другој половини 6. века. Током 6. и 7. века словенска племена су 8 пута покушала да заузму Ниш. У последњем нападу 615. године нападачи су заузели град и већина романског становништва је побегла или нестала, али су мали трагови остали у локалном влашком становништву.

У 9. веку бугарски цар Симеон је постао господар Ниша, али је Византија је повратила град за време владавине Василија II. Године 1072. угарска војска је долином Мораве продрла све до Ниша, али је византијска власт исте године поново успостављена. Становништво Ниша је 3. јула 1096. године, поразило војску крсташа-сељака.

Средином 12. века, византијски цар Манојло I Комнин га је користио као базу за своје ратове са Мађарима и додатно га утврдио. У њему се Манојло два пута састао са рашким великим жупаном Стефаном Немањом, међутим за време владавине Андроника I освајио га је угарски краљ Бела III, да би га већ 1185. освојио Стефан Немања. Он је 27. јула 1189. у Нишу дочекао светог римског цара Фридриха Барбаросу на његовом походу ка Светој земљи, током Трећег крсташког рата, предлажући му заједнички напад на Византију. Међутим, град је 1190. поново пао у византијске руке након Немањином пораза у бици на Морави, а Срби су га освојили тек 1331. године, након победе над Бугарима код Велбужда. Османлије га освајају 1386. године, након пораза од снага кнеза Лазара, у бици код Плочника.

Године 1443. Ниш се поново нашао у рукама Срба, а Ђурађ Бранковић га је предао Ђорђету Мрњавчевићу. Хришћанске војске предвођене угарским војсковођом Јанош Хуњадијем заједно са српском деспотом Ђурађ Бранковићем победили су Турке и потиснули их до Софије у тзв. Дугој војни. Важна битка одиграла се код Ниша, који је остао слободан град још скоро годину дана после тога.

[уреди] Нови век и модерно доба

Ниш је поново пао под отоманску власт 1448. године и остао у Османлијском царству наредних 245 година. У овом периоду Ниш је био једно од седишта турске војне и цивилне власти. Нишка тврђава, која је тада саграђена, и даље предстваља једну од најлепших и најбоље сачуваних грађевина такве врсте на Балкану. Старо утврђење је саграђено у првим декадама 18. века (1719-1723). Подигнуто је на месту старијих тврђава из римског, византијских и средњовековног периода. Тврђава има вишеугаону основу, осам тераса и четири масивних капија. Простире се на површини од 22 ha и опасана је зидинама дугим 2.100 m, 8 m високим и 3 m дебелим у просеку. Са спољне стране тврђава је била опасана широким шанчевима, од којих је северни и данас сачуван. Поред масивних зидина, добро очуване су и јужна Стамбол-капија и северна Београдска капија, док су северна Видин-капија и југоисточна Јагодин-капија тек делимично очуване.

Године 1737. Ниш је окупиран од аустријске војске. Турци су предали град без борбе, али су се исте године, такође без борбе, вратили у Ниш.

У току Првог српског устанка устаничка војска се нашла пред Нишом тек 1809. године, крећући се ка Косову. Карађорђе је предлагао да се на Ниш крене целокупном војском, али су остали војсковође тражили да се Ниш нападне са четири фронта, како је на крају и било урађено. Укупно 16000 српских устаника је стигло до Ниша 27. априла 1809. предвођени Милојем Петровићем. Изградили су шест шанчева: први и највећи био је на Чегру под командом војводе Стевана Синђелића. Други је био у Горњем Матејевцу, у билизини Латинске цркве, са Петром Добрњцем, трећи је северозападно од Каменице са војводом Илијом Барјактаревићем, четврти у Каменици са командантом Милојем Петровићем, пети је био изнад Каменице са војводом Пауљом Матејићем и шесту у Доњем Матејевцу. Предлог Милоја Петровића да се Ниш одмах нападне није био прихваћен, већ се желело да се град држи у блокади. Турска војска је добила појачање од 20.000 војника из Једрена, Солуна, Врања и Лесковца.

Турци су 31. маја 1809. године напали Синђелићев шанац на Чегру, а битка се водила цео дан. Како је надмоћ Турака постајала очевиднија, а помоћ из осталих шанчева није стизала, Стеван Синђелић је при налету Турака у шанац, пуцао у магацин са муницијом и разнео око 3.000 Срба и далеко више Турака.

После битке на Чегру изграђена је кула на путу за Цариград, крајем лета 1809. године. Кула је изграђена по налогу Хуршид-паше, тадашњег заповедника Ниша, од глава српских војника погинулих на Чегру, по чему је јединствена у свету. У Ћеле-кулу су узидане 952 лобање српских војника као опомена српском народу. Над кулом је 1892. подигнута капела која данас чува 58 преосталих лобања.

Борбе за ослобођење Ниша почињу 29. децембра 1877. године, а кнез Милан је ушао у њега 11. јануара 1878. године. На Берлинском конгресу потврђено је да Ниш улази у састав Србије. У то време у граду је често заседала скупштина. Прво заседање Народне скупштине Србије десило се у згради основне школе иза Саборне цркве, 23. новембра 1878. године.

Ниш је 1884. године спојен пругом са Београдом и даље са Европом.

Пред почетак Првог светског рата 1914. године у Ниш прелази Влада и Народна скупштина, а град постаје ратна престоница краљевине Србије. Исте године, 7. децембра у Народна скупштина је на заседању у Нишу донела тзв. Нишку декларацију о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца.

Петог новембра 1915. Ниш су окупирали Бугари, а ослободиле су га 12. октобра 1918. године снаге Прве српске армије на челу са војводом Петром Бојовићем.

У Другом светском рату окупација Ниша траје од 1941. до 1944. године. На почетку окупације у Нишу је отворен први нацистички концентрациони логор у Југославији, из кога је око 12.000 логораша одведено и стрељано на Бубњу. Године 1942, 12. фебруара одиграло се масовно бегство из логора, догађај познат под називом пробој логора на Црвеном Крсту. Том приликом је око 100 људи побегло. О овом догађају снимљен је филм Лагер Ниш из 1987. године, у режији Миомира Стаменковића. Дана 14. октобра 1944. Ниш је ослобођен од Немаца.

У првој половини деведесетих XX века Ниш важио за јако упориште СПС-а. 1996. године у Нишу победу однела Коалиција Заједно, а градоначелник је постао Зоран Живковић, касније и премијер Србије.

У току бомбардовања 1999. године Ниш је био честа мета напада, када су уништена индустријска постројења и аеродром, а дејствовано је и по касарни „Стеван Синђелић“ и обданишту. НАТО авијација је у сред дана, у петак 7. маја дејствовала касетним бомбама по аутобуској станици и главној пијаци, недалеко од тврђаве. Том приликом је погинуло 15 цивила, међу којима су били људи свих старосних доба, укључујући и једну трудницу^[4]. Током самог бомбардовања, страдало је 25 цивила са подручија града Ниша, а од заосталих касетних бомби настрадало је више особа и после престанка бомбардовања.

[уреди] Градска управа

Град Ниш сачињава пет општина:

• Пантелеј
• Медиана, у центру града где се налази значајно археолошко налазиште из римског доба
• Црвени Крст
• Палилула
• Нишка Бања, радонска бања, око 6 километара источно од града

Прве четири општине чине урбани део града, док је Нишка Бања приградска општина. Пре 2002. град Ниш је имао само две општине, Ниш и Нишку Бању.

Медијана	Палилула	Пантелеј	Црвени Крст	Нишка Бања
Центар	Палилула	Пантелеј	Црвени Крст	Нишка Бања
Маргер	Старо Гробље	Јагодин Мала (делимично)	Београд Мала	насеље Никола Тесла (број 6)
Трг Краља Александра	Црни Пут	Дурлан	Јагодин Мала (делимично)	Јелашница
Кичево	Бубањ	Комрен (делимично)	Комрен (већина)	Сићево
Чаир	Ледена Стена	Чалије	Шљака	Островица
Булевар Немањића	Делијски Вис	Сомборска	Медошевац	Прва Кутина
Булевар Ђинђића	Апеловац	Врежина		Радикина Бара
Медијана	Кованлук			Просек
Трошарина	Тутуновић Подрум			Чукљеник
Дуваниште	Калач Брдо			Доња и горња Студена
Брзи Брод	Насеље Милка Протић (КПД)

[уреди] Градска власт

Подаци о саставу градске скупштине (избори 2008):

• Коалиција За европску Србију : 18
• Српска радикална странка : 18
• Демократска странка Србије и Нова Србија : 7
• Г17+ : 7
• Коалиција СПС–ПУПС-ЈС-ПСС : 5
• Либерално демократска партија : 4

Председник скупштине града је проф. др. Миле Илић (СПС), док је градоначелник мр. Милош Симоновић (ДС).

[уреди] Привреда

Пре Другог светског рата зачела се градска привреда кроз развој: текстилне, машинске и дуванске индустрије. Процват нишке привреде се збио у периоду 1960—1990. године. У то време су се развили као економски гиганти: Електронска индустрија Ниш, Дуванска индустрија Ниш, Машинска индустрија Ниш, Нитекс, Вулкан, Нишка пивара, Нишка банка, Нишпромет и Ангропромет.

После 1990. почиње стагнација нишке привреде, а њен спори опоравак почиње од 2000.

На подручју града послује око 5.000 предузећа различитог облика својине и то: 3,4% друштвених, 1,4% мешовитих, 0,1% државних, 1,4% задружних и 93,7% приватних предузећа.

• Преглед предузећа по величини: 0,9% великих, 1,9% средњих и 97,2% малих предузећа.
• Преглед предузећа по делатностима: трговина 30,9 %, индустрија 29,2 %.

На територији града послује и 6.033 радњи од чега су 333 са седиштем на територији друге општине.

• Највеће учешће појединих грана у структури производње: производња и прерада дувана (43,1%), производња електро-машина и апарата (14,7%), метало-прерађивачка делатност (6,64%), производња готових текстилних производа (5%) и прерада каучука (4,4%).
• Најниже учешће у укупној производњи имају гране: производња финалних производа од дрвета (0,1%), производња и прерада индустријског отпада (0,2%) и производња грађевинског материјала (0,7%).

[уреди] Туризам

Значајни туристички објекти у Нишу и околини:

• Нишка Бања
• Нишка тврђава
• Чаир - парк са базеном и спортским теренима
• Медијана - археолошко налазиште из римског доба
• Сува Планина
• Каменички Вис - излетиште и скијалиште близу Ниша
• Сићевачка клисура
• Облачинско језеро
• Логор Црвени Крст
• Бубањ - спомен парк стрељаним грађанима у Другом светском рату
• Споменик Ћеле кула
• Споменик Чегар

[уреди] Саобраћај

За више информација погледајте Саобраћај у Нишу

Географски, Ниш се налази на раскрсници најважнијих балканских саобраћајница. Поред Ниша пролази европски магистрални пут Е75, који води са севера из правца Београда, и наставља на југ према Солуну и Атини. Друга важна магистрала је пут E80, који од Јадранског мора и Приштине води према Димитровграду, Софији, Истанбулу и даље ка Блиском истоку. У Нишу се одваја и пут ка северозападу (Е771), према Зајечару, Кладову и Темишвару.

У наредних пар година се очекује изградња аутопутева на потезима Нишка Бања-Димитровград-бугарска граница и Лесковац-Врање-македонска граница.

Нишки градски превоз има 13 линија.

Поред друмских веза, Ниш је чвориште железничких пруга које иду ка Београду, Скопљу и Солуну. Међународни аеродром Константин Велики (ознака INI) се налази 4 km од центра града. Са њега саобраћају редовни летови за Цирих, и сезонски летови за Тиват и Лондон (преко Софије).

[уреди] Образовање

За више информација видети Образовање у Нишу и Списак образовних институција у Нишу

Прва световна основна школа основана је 1830. године на инсистирање нишких трговаца и занатлија код кнеза Милоша да омогући наставу на српском језику. Пре тога у Нишу су једино попови и калуђери образовали децу спремајући их за свештенићки позив, а богатији грађани су могли да шаљу своју децу у грчке школе.

Године 1830. кнез Милош у Ниш шаље свог писара Спиридона Јовановића, који организује световну наставу на српском језику, упркос противљењу свештеника у Нишу. Како се број ученика повећавао, Спиридон Јовановић је одабрао свог најталентованијег ученика Атанасија-Тасу Петровића и произвео га у учитеља, са његових свега 17 година. Заједно са „учитељ-Тасом“ у описмењавању ради и Анастасија Димитријевић, прва учитељица прве мешовите школе у Нишу, основане већ 1845., такође поред Саборне црвке.

Ипак, заоштравањем односа између Турске и Кнежевине Србије отежава се положај учитеља и учитељица у Нишу. Обнавлаја се наредба да се у Ниш не могу доводити учитељи и учитељице из Србије. Године 1861. у школској згради подметнут је пожар и зграда изгара до темеља. Нова зграда сазидана је 1863/4. године на месту старе и названа је „Мушка народна школа“.

Прва нишка гимназија оснива се непуну годину по ослобођењу Ниша од Турака, 27. септембра 1878. године, по указу кнеза Милана Обреновића. Гимназија почиње са радом 20. новембра 1878. године, са укупно 48 ученика.

Учитељска школа у Нишу се оснива 1882, а 1894. и виша девојачка школа. Први факултети у Нишу почињу да се отварају 1960. године при Београдском универзитету, а Универзитет у Нишу се оснива 1965. године, 15. јуна. Универзитет у Нишу данас има 13 факултета, од којих се два налазе ван Ниша.

За више информација погледајте Универзитет у Нишу

Око 40.000 ученика похађа 35 основних и 19 нишких средњих школа, док преко 28.000 студената похађа 13 факултета Универзитета у Нишу. Нишки универзитет се састоји из следећих факултета:

• Грађевинско-архитектонски факултет
• Економски факултет
• Електронски факултет
• Машински факултет
• Медицински факултет
• Педагошки факултет у Врању
• Правни факултет
• Природно-математички факултет
• Технолошки факултет у Лесковцу
• Факултет уметности
• Факултет заштите на раду
• Факултет спорта и физичког васпитања
• Филозофски факултет

Поред факултета из састава Нишког универзитета у Нишу постоје истурена одељења виших школа и факултета из других градова.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Ниша

Према попису из 2002. у Нишу живи 250.518 становника (према попису из 1991. било је 175.391 становника). Статистички годишњак 2007. Републичког завода за статистику бележи 254.164. становника.

У насељу Ниш живи 140377 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,6 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 60753 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 49332 [5] 1953. 58656 1961. 81250 1971. 127654 1981. 161376 1991. 175391 173470 2002. 177986 173724

Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби			162.380	93,47%
Роми			4.461	2,56%
Црногорци			747	0,42%
Бугари			679	0,39%
Југословени			605	0,34%
Македонци			601	0,34%
Хрвати			379	0,21%
Словенци			87	0,05%
Горанци			75	0,04%
Муслимани			72	0,04%
Мађари			53	0,03%
Албанци			44	0,02%
Руси			28	0,01%
Бошњаци			22	0,01%
Украјинци			15	0,00%
Словаци			13	0,00%
Румуни			11	0,00%
Власи			11	0,00%
Чеси			10	0,00%
Немци			9	0,00%
Русини			4	0,00%
Буњевци			4	0,00%
непознато			2.050	1,18%

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Ниша

Ниш је најзначајнији културни центар југоисточне Србије. У граду постоји Народно позориште, основано 1887, које је једно од најстаријих у земљи, као и симфонијски оркестар. У граду се током целе године одржавају културне манифестације, попут: Филмског фестивала, џез фестивала Нишвил, музичког фестивала Нисомнија, сајма књига у Нишу, међународног фестивала аматерских хорова „Хорске свечаности“ и других.

Издавањем књига баве се: Нишки културни центар, Студентски културни центар, ИП Зограф, Просвета и.т.д. Најзначајније библиотеке су Народна библиотека и Универзитетска библиотека.

Поред библиотека и музеја, остале институције културе у Нишу су: Позориште лутака, Историјски архив, Нишки културни центар, Студентски културни центар, академски лист „Пресинг“, интернет портал НишКафе.

[уреди] Музеји

За више информација погледајте Списак музеја у Нишу

Народни музеј у Нишу је основан 1933. и данас поседује око 40.000 експоната; значајне су археолошке колекције из праисторије и римски предмети из Медијане; у музеју су представљени и експонати из Средњег века и новијег доба. У оквиру музеја се може посетити колекција предмета везаних за живот и дело писца Стевана Сремца и песника Бранка Миљковића^[8]. Маја 2007, Народни музеј у Нишу је по први пут учествовао у међународној манифестацији Ноћ музеја^[9].

Остали историјски музеји су: археолошко налазиште Медијана^[10], брдо Чегар^[11] и Ћеле кула^[12]. Некадашњи Концентрациони логор Црвени Крст данас има меморијалну поставку^[13].

Град Ниш има и Галерију савремене уметности^[14].

У оближњем Сићеву постоји најстарија ликовна колонија у земљи - Међународна ликовна колонија „Сићево“, и књижевна колонија „Сићево“.

[уреди] Спорт

За више информација погледајте Спорт у Нишу

У граду постоји преко 40 спортских клубова који окупљају велики број професионалаца и ентузијаста. Најпознатији спортски клубови су фудбалски клуб Раднички и рукометни клубови РК Железничар и ЖРК Наиса.

[уреди] Архитектура

Више пута уништаван у рату, град Ниш ипак има сачуваних историјских улица и грађевина. Архитектура из доба Османског царства је репрезентована у градској тврђави, саграђеној у периоду 1719-1723; у њеној унутрашњости постоје још старије грађевине, попут хамама из XV века, који је данас претворен у ресторан^[15], и Балибегове џамије, из периода 1521-1523, у којој је уметничка галерија^[16]. Из отоманског периода су и Канзанџијско сокаче, где су многе куће из XVIII века^[17], кућа породице Стамболија (изградња започета 1875) карактеристична по балканском стилу^[18].

Крај 19. и почетак 20. века означио је наглу промену у архитектури, у добу младе српске државе. Овај период је карактеристичан по продору западних принципа у грађевинарству, стиловима неокласике и необарока, понекад измешаним у истој грађевини. С краја 19. века потиче зграда Бановине, изграђена 1886, у којој се данас налази универзитет и зграда Народног музеја саграђена 1894. Архитекура прве половине 20. века наставила је у истом архитектонском маниру, са административним грађевинама попут Градске скупштине, саграђене у периоду 1924-1926. Стил арт деко је коришћен у декорацији зграде Централне поште, као и на фасадама неких вила, попут оне трговца Андона Андоновића, из 1930.

Град Ниш има мало хомогених градских четврти. Тенденција је била да се модерне зграде подижу уз оне из претходних доба. Такав је случај са Тргом ослобођења, где су пословно-трговинске зграде од бетона, стакла и гвожђа испреплетене са старим градским ткивом. Примери за то су „Душанов базар“ у Душановој улици и трговински центар „Калча“.

Ван центра града су изграђене модерне четврти у стилу индустријске архитектуре са краја XX века.

[уреди] Цркве и манастири

Град Ниш има више цркава интегрисаних у свој архитектонски план. Међу њима се истичу: црква Светог Николе^[19], Саборни храм^[20], црква Светог Пантелејмона^[21]. У селу Горњи Матејевац, код Ниша, налази се Латинска црква из XVII века^[22]. У околини града се налазе бројни српски православни манастири^[23].

[уреди] Значајни људи

• Константин Велики, римски цар.
• Стеван Сремац, писац
• Драгиша Цветковић, градоначелник Ниша и председник Владе Краљевине Југославије.
• Зоран Живковић (политичар), градоначелник Ниша и председник Владе Републике Србије
• Бранко Миљковић, један од најпознатијих српских песника друге половине 20. века
• Душан Радовић, новинар и писац
• Шабан Бајрамовић, певач и композитор.
• Иван Миљковић, српски одбојкаш и репрезентативац
• Драган Пантелић, српски фудбалер и репрезентативац Југославије
• Драган Стојковић Пикси, српски фудбалер и репрезентативац Југославије
• Жика Миленковић, глумац
• Зоран Живковић (рукометаш), српски рукометаш и репрезентативац Југославије
• Никола Карабатић, француски рукометаш и репрезентативац
• Горан Паскаљевић, редитељ
• Зоран Ћирић, писац.
• Корнелије Ковач, музичар
• Биљана Крстић, музичарка
• Ненад Милосављевић, музичар
• Горан Шепа, музичар

[уреди] Међународна сарадња

остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу:

Курск, Русија (1920.) Рогнан, Норвешка (1986.) Касандра, Грчка (1996.) Спарта, Грчка (1996.) Глифада, Грчка (1996.) Маруси, Грчка (1999.) Алимос, Грчка (1999.) Велико Трново, Бугарска (1996.) Бад Хомбург, Немачка (1999.) Кошице, Словачка (2001.) Краков, Пољска (2002.) Своге, Бугарска (2004.) Реканати, Италија (Поетско братимљење, 2007.)

[уреди] Галерија

Ниш зими	Ниш: Стара железничка колонија	Ниш: Градска управа зими	Ниш зими: Зграда "Швајцарије"
Ниш: Парк у Нишкој тврђави	Нишава и зграда Универзитета	Булевар 12. фебруар	Центар града у пролеће

[уреди] Референце

[уреди] Види још

• Списак улица Ниша
• Општина Медиана
• Општина Нишка Бања
• Општина Палилула
• Општина Пантелеј
• Општина Црвени Крст
• Саобраћај у Нишу
• Универзитет у Нишу

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација града Ниша
• Универзитет у Нишу
• Гис Града Ниша
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• НишКафе - Најбољи информативни портал града Ниша
• Регионална привредна комора Ниш
• Центар за женско предузетништво Регионалне привредне комора Ниш
• ЦРПП - Центар за развој психодраме и психотерапије Ниш
• План и водич града Ниша
• Интернет заједница Ниша
• Туристичка организација Ниша
• Спортски савез Ниша
• "Паркинг сервис" - Ниш
• Niška postmoderna arhitektura
• Narodni Univerzitet u Nišu
• Stari Niš na razglednicama i fotografijama 1878-1941
• MojNis Informativno Zabavni portal grada Niša
• Удружење грађана "Стари Ниш"
• Бизнис адресар града Ниша

п • р • у Нишавски управни округ
Градске општине Града Ниша:    Медиана • Нишка Бања • Палилула • Пантелеј • Црвени Крст Општине:    Алексинац • Гаџин Хан • Дољевац • Мерошина • Сврљиг • Ражањ

п • р • у Градови и општине Србије Град Београд: (Барајево • Вождовац • Врачар • Гроцка • Звездара • Земун • Лазаревац • Младеновац • Нови Београд • Обреновац • Палилула • Раковица • Савски венац • Сопот • Стари град • Сурчин • Чукарица)• Град Ваљево • Град Врање • Град Зајечар • Град Зрењанин • Град Јагодина • Град Крагујевац: (Аеродром • Пивара • Станово • Стари град • Страгари) • Град Краљево • Град Крушевац • Град Лесковац • Град Лозница • Град Ниш:(Медиана • Нишка Бања • Палилула • Пантелеј • Црвени Крст) • Град Нови Пазар • Град Нови Сад:(Нови Сад • Петроварадин) • Град Панчево • Град Пожаревац:(Костолац • Пожаревац) • Град Приштина • Град Сремска Митровица • Град Смедерево • Град Сомбор • Град Суботица • Град Ужице • Град Чачак • Град Шабац Ада • Александровац • Алексинац • Алибунар • Апатин • Аранђеловац • Ариље • Бабушница • Бајина Башта • Баточина • Бач • Бачка Паланка • Бачка Топола • Бачки Петровац • Бела Паланка • Бела Црква • Беочин • Бечеј • Блаце • Богатић • Бојник • Бољевац • Бор • Босилеград • Брус • Бујановац • Варварин • Велика Плана • Велико Градиште • Витина • Владичин Хан • Владимирци • Власотинце • Врбас • Врњачка Бања • Вршац • Вучитрн • Гаџин Хан • Гњилане • Голубац • Гора • Горњи Милановац • Деспотовац • Дечани • Димитровград • Дољевац • Ђаковица • Жабаљ • Жабари • Жагубица • Житиште • Житорађа • Звечан • Зубин Поток • Ивањица • Инђија • Ириг • Исток • Кањижа • Качаник • Кикинда • Кладово • Клина • Кнић • Књажевац • Ковачица • Ковин • Косјерић • Косово Поље • Косовска Каменица • Косовска Митровица • Коцељева • Крупањ • Кула • Кучево • Куршумлија • Лајковац • Лапово • Лебане • Лепосавић • Липљан • Лучани • Љиг • Љубовија • Мајданпек • Мали Зворник • Мали Иђош • Мало Црниће • Медвеђа • Мерошина • Мионица • Неготин • Нова Варош • Нова Црња • Нови Бечеј • Нови Кнежевац • Ново Брдо • Обилић • Опово • Ораховац • Осечина • Оџаци • Параћин • Петровац на Млави • Пећ • Пећинци • Пирот • Пландиште • Подујево • Пожега • Прешево • Прибој • Призрен • Пријепоље • Прокупље • Рача • Рашка • Ражањ • Рековац • Рума • Сента • Сечањ • Сјеница • Смедеревска Паланка • Сокобања • Србобран • Сремски Карловци • Стара Пазова • Сува Река • Сурдулица • Свилајнац • Сврљиг • Србица • Темерин • Тител • Топола • Трговиште • Трстеник • Тутин • Ћићевац • Ћуприја • Уб • Урошевац • Црна Трава • Чајетина • Чока • Шид • Штимље • Штрпце Драгаш¹ • Малишево¹ ¹ општине званично не постоје по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије, али de facto постоје и функционишу на територији Косова и Метохије.