Одред Јован Шевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Одред Јован Шевић
Постојањејун - октобар 2014.
ЗемљеДоњецка Народна Република
Луганска Народна Република
ТипОдред
УлогаРат у Донбасу
Величина250 људи
МотоСлобода или смрт!
ОпремаПешадијско оружје совјетске, руске и украјинске производње
Команданти
Значајни
команданти
Братислав Живковић

Словенски четнички одред „Јован Шевић“ ( у почетку се звао Српски четнички одред „Јован Шевић“) је српско-руски добровољачки одред који је учествовао у оружаном сукобу на страни самопроглашених ДНР и ЛНР 2014. а чинили су је савремени четници. На челу са Братиславом Живковићем.

Одред је добио име по команданту српског хусарског пука Јовану (Ивану) Шевићу, који је 1751. године примио руско држављанство и постао оснивач аутономне области Словенске Србије, која се налазила на делу територије савремене ДНР и ЛНР.

Историја[уреди | уреди извор]

У марту 2014. група од пет српских четника предвођена Братиславом Живковићем стигла је на Крим и потом учествовала у обезбеђењу током референдума о статусу Крима. Група је себе назвала одред „Кнез Лазар“.

После Крима, четници су неколико дана провели у Москви, где су се „састали са руским пријатељима“, па су се вратили у Београд. По речима Живковића: „Где год смо били, одлично смо примљени. И у Севастопољу и у Москви људи су нас препознали, многи су тражили да се сликају са њима“  .

Дана 30. јуна 2014. године, након завршене обуке, српски четници су се укључили у борбе у Доњецкој области на страни побуњеника. Тада је одред чинило десет бораца који су учествовали у заштити конвоја са хуманитарном помоћи из Русије за Доњецк.

Одред Јована Шевића је 17. јула нарастао на 35 добровољаца. Поред Срба, у одреду су били добровољци из Русије и других земаља.  .

Према речима заменика председника Српског четничког покрета Зорана Андреја, његови другови су средином јула одлетели у Москву да одатле испоруче хуманитарну помоћ у Луганск. „На граници са Украјином наши људи су добили оружје за заштиту конвоја. Међутим, на аеродрому у Луганску цео конвој је био гранатиран, тројица мојих сабораца су рањена. Тада су, према његовим речима, српски четници одлучили да стану на страну милиције Новоросије.  .

Поједине публикације су објавиле да је 21. јула увече у источну Украјину стигло појачање од 205 српских добровољаца. Истовремено, Братиславу Живковићу су приписане речи: „Све више добровољаца из словенских земаља стиже, што ми је веома драго, јер се захваљујући овоме поново уједињују Срби и Хрвати, ми Срби, као нико У супротном, схватите важност и значај словенског братства, тим пре што имамо прилику да се боримо раме уз раме са Русима“  . Сам Живковић је на сајту свог покрета демантовао ову информацију, поновивши да одред има 36 бораца – Срба и Руса. Нешто касније, Министарство спољних послова Хрватске је званично потврдило учешће Хрвата у рату на страни Украјине .

На друштвеним мрежама и украјинским медијима је 27. јула објављено да је током војне операције украјинске војске у Дебаљцеву, у области Доњецка, приведен Братислав Живковић, командант српског одреда „Јован Шевић“  . Живковић је 29. јула лично демантовао ову информацију.

Одред је 12. августа, како је саопштила прес-служба милиције, заједно са посадама уништио два тенка Оружаних снага Украјине, једну брдску и једну самоходну артиљерију.[1]

Према изјави српског премијера Александра Вучића, Срби који се боре на истоку Украјине су „99% плаћеници милитанти “ који примају од 2100 до 6500 долара по борби.

У октобру 2014. године борци одреда су се вратили у Србију  .

Братислав Живковић је 23. августа 2018. приведен од стране српске полиције у Крагујевцу због сумње да је организовао учешће држављана Србије у рату на територији друге државе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Все новости столицы, России и мира”. Вечерняя Москва (на језику: руски). Приступљено 2022-02-25.