Опсада Беча (1485)

Опсада Беча
	Део Аустријско-угарски рат (1477—1488)
	; Матија Корвин улази у Беч.
Време	29. јануар - 1. јун 1485.
Место	Беч, Свето римско царство
Исход	победа Мађара
Сукобљене стране
Свето римско царство	Краљевина Угарска
Команданти и вође
Ханс фон Вулфесторф	Матија Корвин
Јачина
2000 пешака, 1000 коњаника, 20.000 цивила	10.000 пешака, 18.000 коњаника

Опсада Беча 1485. године део је Аустријско-угарског рата (1477—1488). Мађари, под вођством Матије Корвина, опсели су град јануара 1485. године. Опсада је трајала до јуна месеца, када град пада у руке Мађара.

Опсада[уреди | уреди извор]

Опсада Беча вођена је током Аустријско-угарског рата (1477—1488). Беч се 1483. и 1484. године нашао одсечен од Светог римског царства, јер су сва одбрамбена упоришта концентрисана око града (Корнеубург, Брук, Хаинбург, Каизерберсдорф), пала у руке Мађара. Једна од најзначајнијих битака била је она код Лицерсдорфа, која је и омогућила Мађарима да следеће године предузму опсаду Беча. Град је погођен глађу, услед немогућности да се дотуре намирнице, али је Фридрих III успео да дотури одређен број животних намирница граду помоћу 16 бродова преко Дунава. Матија је 15. јануара позвао град да се преда, али је капетан Вулфесторф одбио да то учини, у нади да ће царске снаге стићи на време. Блокада је већ била потпуна у време битке код Каизерберсфорфа, где је на Матију покушан атентат. Матија је оптужио Јарослава фон Босковица и Чернахора, брата капетана плаћеника Тобијаса фон Босковица, да су подмићени да убију краља. Јарослав је погубљен без шансе да се брани. Тобијас је, након убиства његовог брата, прешао на страну Фридриха III. Он је 1490. године поново покушао да освоји територије користећи се смрћу Матије Корвина. Победа Мађара код Каизерберсдорфа окончала је и опсаду Беча. Град се средином 1485. године предао. Матија је 1. јуна тријумфално ушао у град. То је уједно и највећи успех његове спољне политике. По заузећу Беча, Мађари су контролисали читаву Горњу Аустрију која је у саставу Угарске остала до Матијине смрти 1490. године.

Извори[уреди | уреди извор]

Anton Ferdinand von Geissau (1805). Geschichte der Belagerung Wiens durch den König Mathias von Hungarn, in den Jahren 1484 bis 1485 [History of the siege of Vienna by King Matthias of Hungary from 1484 to 1485] (in German). Wien, Austria: Anton Strauss. Приступљено 1 July 2011.
Tamás Fedeles; József Török; Éva Pohánka. "Mátyás szolgálatában" [In service of Matthias]. Ernuszt Zsigmond pécsi püspök (1473—1505) [bishop of Pécs Sigismund Ernust (1473—1505)] (in Hungarian). Szekszárd, Hungary: Schöck Kft. 2009. ISBN 978-963-06-7663-2. стр. 7..
Ignatius Aurelius Fessler (1822). Die geschichten der Ungern und ihrer landsassen [History of Hungary and its territorial changes] (in German). Leipzig, Germany: Johann Friedrich Gleditsch. p. 384.