Опсада Лисабона

С Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Лисабона
Део Другог крсташког рата и Реконкисте
Време1. јул — 25. октобар 1147.
Место
Лисабон, Португалија
Исход победа крсташа
Сукобљене стране
Краљевина Португал
Крсташи
Таифа Бадахоз
Команданти и вође
Алфонсо I Португалски
Хенри Гленвил
непознато
Јачина
20.000[тражи се извор] 15.000[тражи се извор]

Опсаду Лисабона извршили су крсташи и Португалци током Другог крсташког рата 1147. године. Резултирала је хришћанским освајањем Лисабона који ће постати престоница Краљевине Португал.

Увод[уреди | уреди извор]

За почетак Реконкисте узима се битка код Ковадонге из 722. године у којој је астурски краљ Пелајо нанео први пораз Маварима. Након Првог крсташког рата, папа Паскал II наложио је хришћанским владарима у Шпанији (Португал, Кастиља, Леон, Арагон и др.) да остану код куће где је њихова борба против муслимана сматрана једнако вредном као борба крсташа на Леванту. Пад грофовије Едесе изазвао је покретање новог крсташког рата (1144). Папа Еуген III прогласио крсташки рат и на Иберијском полуострву. Такође, Еуген је овластио Алфонса VII од Леона и Кастиље да поведе кампању против Мавара на Иберијском полуострву изједначавајући шпанску реконкисту са Другим крсташким ратом. Маја 1147. године контингент крсташа (200 бродова) који је из Дартмута у Енглеској кренуо ка Светој земљи, приморан је да своје бродове заустави на португалској обали, у граду Порто. Контингент се састојао од фламанских, фризијских, норманских, енглеских и шкотских крсташа. Предводио их је Хенри Гленвил. Ту су се састали са Алфонсом I Португалским. Он им је понудио да за њега нападну Лисабон. Новац од пљачке припао би крсташима.

Опсада[уреди | уреди извор]

Опсада је започела 1. јула. Хришћани су убрзо запосели околне територије. После четири месеца, Мавари су пристали да предају град (21. октобар). Дана 25. октобра крсташи су ушли у град. Према закљученом споразуму, муслиманским војницима обећано је да ће им живот бити поштеђен, а имовина сачувана. Већина муслиманског становништва напустила је Лисабон. Остали су прогнани или преобраћени у хришћанство. Џамије су претваране у цркве. Већина крсташа настанила се у граду чиме је повећан број хришћана на Иберијском полуострву.

Извори[уреди | уреди извор]

  • L. Wheeler; C. Opello; Douglas, Walter (2010). Historical Dictionary of Portugal. Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6088-9. 
  • Runciman, Steven (1952). A History of the Crusades, vol. II: The Kingdom of Jerusalem and the Frankish East, 1100–1187. New York. . Cambridge University Press. 
  • Brundage, James: The Crusades: A Documentary History. Milwaukee, Wisconsin. . Marquette University Press. 1962.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Riley-Smith, Jonathan . The Atlas of the Crusades. New York: Facts on File. The Atlas of the Crusades. Facts on File. 1990. ISBN 978-0-8160-2186-4. 
  • Phillips, Jonathan . The Second Crusade: Extending the Frontiers of Christendom. New Haven, Connecticut. The Second Crusade: Extending the Frontiers of Christendom. Yale University Press. 2007. ISBN 978-0-300-11274-0. 
  • Villegas-Aristizábal, Lucas, "Norman and Anglo-Norman Participation in the Iberian Reconquista", Ph.D Thesis, Nottingham, (2007). pp. 146–85. https://web.archive.org/web/20110718171218/http://etheses.nottingham.ac.uk/283/2/Norman_and_AngloNorman.pdf
  • Villegas-Aristizábal, Lucas, "Revisiting the Anglo-Norman Crusaders' Failed Attempt to Conquer Lisbon c. 1142" Portuguese Studies 29:1 (2013). pp. 7–20.
  • West, Charles . "All in the same boat? East Anglia, the North Sea world and the 1147 expedition to Lisbon", in D. Bates and R. Liddiard (eds.) East Anglia and its North Sea World in the Middle Ages. Bates, David; Liddiard, Robert (2013). East Anglia and its North Sea World in the Middle Ages. Boydell Press. стр. 287—300. ISBN 9781843838463.