Опсада Москве (1606)
| Опсада Москве (1606) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део устанка Болотњикова | |||||||
 Устаници у боју. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Руско царство | Побуњени сељаци, козаци и властела | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Василиј IV Михаил Скопин-Шујски |
Иван Болотњиков Илејка Муромец Истома Пашков Прокопиј Љапунов | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 30.000[1] | око 35.000-80.000[1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| Тешки | Тешки | ||||||
Опсада Москве (1606) био је саставни део устанка Болотњикова у Русији.
Увод[уреди | уреди извор]
Везивање сељака за земљу у Русији крајем 16. века, велика глад 1601-1603. као и безвлашће и пољска интервенција после смрти Бориса Годунова 1605. довели су до стихијског устанка сељака на југу Русије 1606.[1]Смрт Лажног Димитрија била окидач, и легални изговор, за масовну побуну свих слојева у Русији: како међу поробљеним и гладним сељацима, тако и међу осиромашеном ситном властелом, незадовољном бољарским царем Василијем.[2] Под вођством Ивана Болотњикова, војска састављена од сељака, козака и ситне властеле уништила је царску војску августа 1606. код Кроме, а затим поново у септембру код Калуге. Удруживши се са одредима властеле из Туле и Рјазања, под командом војвода Истоме Пашкова и Прокопија Љапунова, устаници су поново разбили царску војску код Коломне и 7. октобра 1606. опсели Москву.[1]
Опсада[уреди | уреди извор]
Москву је опсађивало, вероватно, око 35.000 устаника (неки извори наводе чак 80.000 људи). Цар Василије располагао је приближно истим снагама ослоњеним на јака утврђења Москве. Болотњиков је планирао потпуно окружење и подизање устанка у самом граду, али редови устаника нису били јединствени. Већину су чинили побуњени кметови, али било је и козака, стрелаца и сиромашних племића. Разноликост социјалног састава војске негативно се одразила на њену организацију: у основи скуп самосталних одреда, који су често одбијали да се потчине Болотњикову[1], бившем кмету који се називао "војводом цара Димитрија".[2] Привучени обећањима цара Василија и уплашени устанком сељака, одреди племића издали су Болотњикова. Најпре је 15. новембра 1606. на цареву страну прешао Љапунов, а затим 2 недеље касније и Пашков. Одлучујаћа борба вођена је 2. децембра: ојачана издајницима, царска војска је разбила опсаду Москве и након тродневне битке, уз помоћ артиљерије, заузела утврђени логор устаника у селу Коломенском.[1]
Последице[уреди | уреди извор]
Устаници су се повукли у Калугу и издржали тромесечну опсаду, а затим у пролеће 1607. уз помоћ Запорошких козака заузели Тулу. Окупивши око 30.000 људи, Болотњиков је у мају 1607. поново кренуо на Москву, али је почетком јуна 1607. потучен на реци Восми. Око 10.000 преживелих устаника затворило се у Тулу, која је освојена након 4 месеца опсаде.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 505—506.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 237—238. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
