Портал:Русија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Портал:Русија

Википортал Русија

Coat of Arms of the Russian Federation.svg
Flag of Russia.svg
Руска Федерација је држава у источној Европи са око 145.000.000 становника и површином од 17.075.200 km². Русија се на западу граничи са Норвешком, Финском, Естонијом, Летонијом, Литванијом, Пољском, Белорусијом и Украјином, а на југу са Грузијом, Азербејџаном, Казахстаном, Монголијом, Кином и ДНР Корејом. На северу и истоку, обале Русије запљускују мора Северног леденог и Тихог океана. До 1991. године Русија је била једна од република Совјетског Савеза. Најраспрострањеније религије у Русији су православље и ислам, а најзначајнија црква је Руска православна црква.

Изабрани чланак

Novgorod Monument LOC cropped.jpg

Историја Русије је период који почиње насељавањем Источних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била је Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988. На тај начин настала је руска култура која је током наредних хиљаду година представљала мешавину Византијске културе и културе старих Словена. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века, услед најезде Монгола. Током овог периода, градови као што су Новгород и Псков, очували су културно и политичко наслеђе Кијевске Русије.

Након 13. века, Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима. До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана, на истоку. Територијална ширења на запад су омогућила боље повезивање Русије са остатком Европе, чије утицај довео до стварање климе у којој је тражено спровођење свеобухватних реформи. Власт је на те тежње одговорила комбинацијом репресије и неодлучних реформи. Руски кметови су од 1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка Првог светског рата 1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава 1906. и одлукама које је донела Дума, извршене су знатне промене у политици и привреди Русије, али цар и даље није био вољан да се одрекне аутократског начина владавине.

Руска револуција из 1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до Октобарске револуције када су власт преузели комунисти бољшевици. Између 1922. и 1991, Русија је била део Совјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током двадесетих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током Стаљиновог доба па све до „доба стагнације“ током осамдесетих. Почев од марта 1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему. До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери Совјетског Савеза покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов коначни распад.

Распадом Совјетског Савеза крајем 1991. године, Русија је постала независна држава и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза. Русија је изгубила статус велесиле и суочила се са озбиљним изазовима у настојању да успостави нови политички и привредни систем. Русија је напустила идеју социјалистичке планске привреде и државног власништва и почела је да гради своју привреду на принципима тржишног капитализма, што је веома често давало нежељене резултате. У Русији се и данас у готово свим сферама друштва осећа утицај како монархистичке, тако и совјетске прошлости.

Даље...

Изабрана слика


Wiki peterhof I.jpg


Петерхоф, низ замака у околини Санкт Петербурга, популаран као „руски Версај“.

Остале изабране слике

Јесте ли већ чули да...

Додатна обавештења

  • Уколико напишете неки кратки чланак (тзв. клицу) везан за руску географију, на крај чланка додајте шаблон {{клица-геог}}
  • Уколико напишете неки кратки чланак (тзв. клицу) везан за руску историју, на крај чланка додајте шаблон {{клица-ист}}

Руске теме

Знаменити Рус

Дмитриј Иванович Мендељејев

Дмитриј Иванович Мендељејев (рус. Дми́трий Ива́нович Менделе́ев, Тоболск, 8. фебруар 1834. - Санкт Петербург 2. фебруар 1907.) био је руски хемичар. Познат је као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената; који је био важна карика науке у Другој индустријској револуцији. За разлику од осталих стваратеља, Мендељејев је предвидио да ће се многи елементи још открити. У неколико случајева познато је његово неслагање са прихваћеним атомским масама, говорио је да се оне не слажу са Периодним законом, и то се показало као тачно.

Даље... Остале изабране биографије

Потребно урадити

Evolution-tasks-old.svg
Уколико желите да помогнете у стварању портала Русија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити и/или проширити. Ако сте приметили да неки чланак везан за Русију недостаје, а сами не можете да га направите, молимо Вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Павел Нахимов - битка на Чудском језеру - Велики Иргис - Виљуј - Фјодор Шаљапин - Поволшки Немци - Михаил Катуков - Игор Иванов - Спаска кула - Стратешке ракетне снаге - Ото Шмит - Казањски кремљ - Казањски сабор - Донски козаци - Леонид Говоров - Московски међународни пословни центар - Спаск - Сибирски канат - Народна воља - Константин Побједоносцев - Николај Доброљубов - ОКАТО код - Семјон Чељускин - Николај Пржевалски - Дока Умаров - Ирина Шмељова

Потребно проширити:
Географија Русије - Балалајка - Петропавловска тврђава - Чеченија - Курган - Карелија - Лав Толстој - Тарас Буљба - Руси - Николај Чернишевски

Види још

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Русија




Остали википортали

Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали