Павле Ирић
Павле Ирић је био један од певача Вука Стефановића Караџића. Вук је од њега записао песме Ђурђева Јерина и Јанко и Секула.
Биографија[уреди | уреди извор]
Павле Ирић је рођен крајем XVIII века. У младости је био хајдук, а затим је служио као момак код Књаза Милоша. У званичним списима (Књажеска канцеларија, књига II, 1815-1827) се спомиње у као стражар који је августа 1819. године пратио оптуженика од Крагујевца до Београда.
Сарадња са Вуком[уреди | уреди извор]
До сусрета Павла и Вука је дошло у пролеће 1816. године.
У Српском рјечнику објављеном 1818. године, Вук је у објашњењу појма безумље навео стихове из песме коју је записао од Павла.
Песме Ђурђева Јерина (о Јерини Бранковић, супрузи Ђурђа Бранковића) и Јанко и Секула (тј. Секула се у змију претворио, о Сибињанин Јанку) су објављене 1823. године. Припадају по својем садржају песмама о Бранковићима и Угричићима. Песма Јанко и Секула постоји и у другим изворима. Павлова варијанта је специфична по томе што је код њега мотиву растанка јунака и породице посвећена скоро половина песме. Код других извора том мотиву је посвећен тек мали део песме. Највероватнији разлог за то је хајдуково лично сећање на тежину свог растанка са породицом.
Литература[уреди | уреди извор]
- Владан Недић, Вукови певачи, ISBN 86-09-00255-1
Види још[уреди | уреди извор]
