Пандех
Пандех (XIII в.), српски средњовековни књижевник и историчар.[1] Аутор је једног сказанија из 1259. године (Пандехово сказаније), снажног и херметичног сведочанства о савременим политичким збивањима[1] тог времена у средњовековној Србији и Бугарској[2].
По Пандеховом рукопису, аутор је живео у средњовековној Србији у време Стефана Уроша. У делу се као „први“ помиње Константин Тих Асен (1257-1277) у следећем контексту: Кад се двоје боре, трећи ће бити први[3].
То је значило тросмерну борбу за превласт у то време између угарског монарха, угарског цара Беле IV, византијског цара Јована IV Ласкариса и бугарског Константина Тих Асена[4].
Превод на савремени српски језик[уреди | уреди извор]
- Пандех у рукопису попа Драгоља, у: „Стари српски записи и натписи“, приредио проф. др Милорад Павић, Београд, Просвета и СКЗ, 1986, стр. 36–37.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 597.
- ^ Славяни (на језику: бугарски). Slavi︠a︡nskii︠a︡ komitet v Bŭlgarii︠a︡. 1975.
- ^ Radojičić, Đorđe Sp (1967). Književna zbivanja i stvaranja kod Srba u srednjem veku i u tursko doba (на језику: српски). Matica srpska.
- ^ Зборник Матице српске за књижевност и језик (на језику: српски). Матица српска. 1965.
Литература[уреди | уреди извор]
- Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 142-143.
