Милорад Павић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Павић

Milorad Pavic.jpg
Милорад Павић

Информације
Датум рођења 15. октобар 1929.
Место рођења Београд (Краљевина Југославија)
Датум смрти 30. новембар 2009.
Место смрти Београд (Србија)
Дела
Потпис

Милорад Павић (Београд, 15. октобар 1929Београд, 30. новембар 2009) је био српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Пушкина и Бајрона, професор универзитета. Он је наш европски Борхес јер у својим делима - уносећи у њих научно и фантастично - обликује прозне форме и уметничке светове који не престају да збуњују и плене читаоце свуда у свету.[1] Био је члан Српске академије наука и уметности од 1991. године до смрти.

Живот и дело[уреди]

Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац. До данас Павићева дела имају преко 80 превода у засебним књигама на различите језике широм света. Од стране стручњака из Европе, САД и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност. Био је ожењен са Јасмином Михајловић, која је писац и књижевни критичар. У периоду од 1974. до 1990. био је професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, редовни професор овог факултета постао је 1977. године, а у периоду 1977-79 био је декан.

Милорад Павић у ташмајданском парку, Београд

На почетку своје књижевничке и професорске каријере, Павић је објавио књигу песама „Палимпсести“ 1967. године, па „Историју српске књижевности барокног доба“ 1970, затим „Војислав Илић и европско песништво“ 1971. године. Другу књигу песама „Месечев камен“ објављује 1971, а прву збирку прича „Гвоздена завеса“ 1973. Следе књиге прича: „Коњи светога Марка“ (1976), „Руски хрт“ (1979), „Нове београдске приче“ (1981), „Душе се купају последњи пут“ (1982).

Павић је домаћу и светску славу стекао романом „Хазарски речник“ који је објавио 1984. године. Овај својеврсни лексикон у 100.000 речи критичари и публика брзо су прогласили незаобилазним штивом новога века. Многи критичари забележили су да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У другом роману „Предео сликан чајем“ (1988) аутор нуди узбудљиво дело за љубитеље укрштених речи. Године 1991. објављује трећи роман „Унутрашња страна ветра“, па „Последњу љубав у Цариграду“ (приручник за гатање) 1994.

Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свестраног Павићевог стваралаштва, појављује се „Шешир од рибље коже“ (љубавна прича) 1996, „Стаклени пуж“ (приче са Интернета) 1998, „Кутија за писање“ 1999, и романи „Звездани плашт“ (астролошки водич за неупућене) 2000 и „Уникат“ 2004. године.

Године 2005. објавио је комедију Свадба у купатилу.

Преминуо је у Београду 30. новембра 2009. од последица инфаркта. Сахрањен је у четвртак 3. децембра у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Опело су служили епископи шабачки Лаврентије и хвостански Атанасије. У име Српске академије наука и уметности од њега се поздравним говором опростио потпредседник Никола Тасић, а у име Крунског савета и Одељења за језик и књижевност САНУ Светлана Велмар-Јанковић.[2]

Награде и признања[уреди]

Академик Милорад Павић био је добитник више књижевних награда, као што су:

Био је почасни доктор Софијског универзитета и председник Српско–украјинског друштва, члан Европског удружења за културу, члан Српског ПЕН центра, члан Крунског савета.[3]

Спомен плоча са његовим ликом откривена је 21. фебруара 2011. на Филозофском факултету у Новом Саду.[4]

Милорад Павић је Београду 1992. завештао све своје рукописе, књиге, библиотеку, и то постоји као легат у стану у ком је живео у Беоргаду.[5] У Народној библиотеци Србије је његов легат први пут представљен јавности августа 2013. године.[6]

Дела[уреди]

  1. Палимпсести, песме, Београд 1967, 63 стр.
  2. Историја српске књижевности барокног доба, научна студија, Београд 1970, 527 стр.
  3. Месечев камен, песме, Београд 1971, 118 стр.
  4. Војислав Илић и европско песништво, Нови Сад 1971, 367 стр.
  5. Гаврил Стефановић Венцловић, научна студија, Београд 1972, 326 стр.
  6. Војислав Илић, његово време и дело, научна студија, Београд 1972, 346 стр.
  7. Гвоздена завеса, приче, Нови Сад 1973, 222 стр.
  8. Језичко памћење и песнички облик, огледи, Нови Сад 1976, 429 стр.
  9. Коњи светога Марка, приче, Београд 1976, 159 стр.
  10. Историја српске књижевности класицизма и предромантизма'', научна студија, Београд 1979, 572 стр.
  11. Руски хрт, приче, Београд 1979, 215 стр.
  12. Нове београдске приче, Београд 1981, 360 стр.
  13. Душе се купају последњи пут, Нови Сад 1982, 145 стр.
  14. Рађање нове српске књижевности, научна студија, Београд 1983, 631 стр.
  15. Хазарски речник. Роман-лексикон у 100.000 речи, Београд 1984, 242 стр.
  16. Историја, сталеж и стил, огледи, Нови Сад 1985, 281 стр.
  17. Предео сликан чајем. Роман за љубитеље укрштених речи, Београд, 1988, 375 (525) стр.
  18. Изврнута рукавица, приче, Нови Сад 1989, 180 стр.
  19. Кратка историја Београда / A Short History of Belgrade, Београд 1990, 68 стр.
  20. Унутрашња страна ветра или роман о Хери и Леандру, Београд 1991, 115+98 стр.
  21. Историја српске књижевности 2, 3, 4. (Барок, Класицизам, Предромантизам), научна студија, Београд, 1991, 225 + 181 + 181 стр.
  22. Заувек и дан више, позоришни јеловник, драма, Београд 1993, 134 стр.
  23. Последња љубав у Цариграду. Приручник за гатање, Београд 1994, 195 стр.
  24. Шешир од рибље коже. Љубавна прича, Београд 1996, 80 стр.
  25. Стаклени пуж. Приче са Интернета, Београд, 1998, 154 + 12 стр.
  26. Милорад Павић, Јасмина Михајловић. Две которске приче, Београд, „Дерета“, 1998, 52 + 71 стр.
  27. Глинена армија, Београд, „Интерпрес“, 1999. (Библиографско издање)
  28. Кутија за писање, Београд, „Дерета“, 1999, 171 стр.
  29. Звездани плашт. Астролошки водич за неупућене, Београд, „Дерета“, 2000, 186 стр.
  30. Страшне љубавне приче, изабране и нове. „Плато“, Београд, 2001, 215 стр.
  31. Врата сна и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 196 стр.
  32. Прича о трави и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 187 стр.
  33. Девет киша и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 202 стр.
  34. Царски рез и друге приче. „Дерета“, Београд, 2002, 266 стр.
  35. Седам смртних грехова. „Плато“, Београд, 2002, 173 стр.
  36. Две интерактивне драме – Кревет за троје, Стаклени пуж. „Дерета“, Београд, 2002, 150 стр.
  37. Две лепезе из Галате – Стаклени пуж и друге приче. „Дерета“, Београд, 2003, 167 стр.
  38. Невидљиво огледало – Шарени хлеб (роман за децу и остале). „Дерета“, Београд, 2003, 84 + 70 стр.
  39. Уникат. „Дерета“, Београд, 2004, 170 стр.
  40. Плава свеска. „Дерета“, Београд, 2004, 118 стр.
  41. Интерактивне драме: Заувек и дан више; Кревет за троје; Стаклени пуж. „Дерета“, Београд, 2004, 274 стр.
  42. Јасмина Михајловић, Милорад Павић – Љубавни роман у две приче. „Чигоја“, Београд, 2004, 63 стр.
  43. Прича која је убила Емилију Кнор. (на српском и енглеском) „Дерета“, Београд, 2005, 44 + 50 стр.
  44. Роман као држава и други огледи. „Плато“, Београд, 2005, 176 стр.
  45. Свадба у купатилу – Весела игра у седам слика. „Дерета“, Београд, 2005, 104 стр.
  46. Друго тело. „Дерета“, Београд, 2006, 310 стр.
  47. Позориште од хартије, приче. Завод за уџбенике, Београд, 2007, 240 стр.
  48. Друго тело (ново допуњено издање романа). „Euro Giunti“, Београд, 2008, 292 стр.
  49. Све приче. Завод за уџбенике, Београд, 2008, 450 стр.
  50. Вештачки младеж. Три кратка нелинеарна романа о љубави. Матица српска, Нови Сад, 2009, 157 стр.

Адаптације Павићевих дела[уреди]

Филм и телевизија[уреди]

Стрип[уреди]

Музика[уреди]

  • „Prinsesse Atehs forsvundne digte“, камерно дело данског композитора Могенса Кристенсена (Mogens Christensen), 1991, 8′, по Хазарском речнику
  • „Fortællingen om Adam Ruhani“ / „The tale of Adam Ruhani“, камерно дело М. Кристенсена, 1992, 11′, исто
  • „De khazariske spejle“, соло композиција М. Кристенсена 1991-1993, 14′, исто
  • „Ай, волна“ - песма руске групе „Мељница“ („Мельница“) је адаптација Павићеве приче „Дуга ноћна пловидба“. Музика О. Лишина и Наталија О`Шеј (Хелависа), речи Н. О`Шеј. Албум Зов крови, 2006.
  • „Молитва Рачана“, духовни концерт за мешовити хор и гудаче Светислава Божића, на стихове Гаврила Стефановића Венцловића и Милорада Павића. Премијерно извођено 2006. године у Санкт Петербургу, Русија, са оркестром и хором Капеле „Глинка“ и диригентом Владиславом Чернушенком.

Павић као преводилац[уреди]

  1. А. С. Пушкин: Полтава (препев спева Милорад Павић – „Младост“, Београд 1949)
  2. А. С. Пушкин: Полтава (препевао Милорад Павић – Београд, „Ново Покољење“,1952)
  3. У Сананг: „Чичкови пупољци“ (НИН, 9. 1. 1995)
  4. Зеги: „Песме Делте“ (НИН, 9. 1. 1995)
  5. Мун Бим: „Месечина на Менделејском дворцу“ (НИН, 12. 6. 1995)
  6. Леон Дамас: „Ивице, Сећања“ (НИН, 2. 10. 1995)
  7. Бријер Жан: „Када смо се растали“ (НИН, 30. 10. 1995)
  8. Паул Нигер: „Месец“ (НИН, 30. 10. 1955, V, бр. 252.)
  9. Александар Пушкин: Евгеније Оњегин (препев и предговор)
  10. Александар Пушкин: Евгеније Оњегин
  11. А. С. Пушкин: Село и друге песме
  12. А. С. Пушкин: Драме, поеме, песме
  13. Џорџ Гордон Бајрон: Изабрана дела: - Драмске поеме, спевови и песме
  14. А. С. Пушкин: Борис Годунов, мале трагедије, бајке – коаутор
  15. Чарлс Симић: „Пиле без главе“
  16. А. С. Пушкин: „Песма о Црном Ђорђу“ (одломак)
  17. Џорџ Гордон Бајрон: „Манфред“ (одломак)

Књиге о Павићу[уреди]

  1. Михајловић, Јасмина. Прилог за библиографију Милорада Павића, Београд, Просвета, 1991, стр. 231-305.
  2. Lefebvre, François. Lectures du Dictionnaire Khazar de Milorad Pavic
  3. Кратка историја једне књиге; избор написа о роману лексикону у 100.000 реци „Хазарски речник“ од Милорада Павића
  4. Делић, Јован. Хазарска призма. Тумачење прозе Милорада Павића, Београд – Просвета, Досије; Титоград – Октоих
  5. Leitner, Andreas. Milorad Pavics roman "Das Chasarische Wörterbuch".
  6. Михајловић, Јасмина. Прича о души и телу. Слојеви и значења у прози Милорада Павића, Београд, Просвета, 1992, 191 стр.
  7. Михајловић, Јасмина. Биографија и библиографија Милорада Павића, Београд, Г
  8. Homann, Binja. Phantastik und Realität zu den schriftlichen Quellen in Milorad Pavics
  9. Савремена српска проза 5: Павић и постмодерна, Трстеник, 1993 (1994″). (Миодраг Радовић, Зоран Глушчевић...)
  10. Ehrlich, Edeltraude. Das historische und das fiktive im „Chasarischen Wörterbuch“ von Milorad Pavic, Klagenfurt, D
  11. Михајловић, Јасмина. Био-библиографија Милорада Павића, (засебно и као део књиге Анахорет у Њујорку у оквиру Сабраних дела)
  12. Пијановић, Петар, Павић, Београд, „Филип Вишњић“, 1998, 407 стр.
  13. Васић, Смиљка, Полазне основе новије српске прозе. Књ. 2. Хазарски речник Милорада Павића – фреквенцијски речник
  14. Бабић, Сава, Милорад Павић мора причати приче, Београд, „Stylos“, 2000, 191 стр.
  15. Поповић, Радован, Први писац трећег миленија: Животопис Милорада Павића, Београд, Дерета, 2002, 233 стр.

Књиге разговора М. Павићем[уреди]

  1. Милош Јевтић. Разговори са Павићем, Београд, „Научна књига“, 1990, 128 стр.
  2. Ана Шомло. Хазари, или обнова византијског романа: Разговори са Милорадом Павићем, Београд, БИГЗ, „Народна књига“, 1990, 189 стр.
  3. Лалас Танасис. Милорад Павић, Солун, 1997, 1-30 стр.

Референце[уреди]

  1. ^ Књижевност и српски језик, приручник за ученике четвртог разреда гимназије и средњих стручних школа, Часлав Ђорђевић, мр Предраг Лучић, Нови Сад, 2009. год.
  2. ^ D. Bt. - B. Đ (19. 10. 2011.). „Милорад Павић сахрањен у Алеји великана („Вечерње новости“, 3. децембар 2009.)“. Novosti.rs Приступљено 26. 12. 2011.. 
  3. ^ „Краљевска породица Србије“. www.royalfamily.org. 
  4. ^ Бета (21. 2. 2011.). „Павићу откривена спомен-плоча на Филозофском факултету („Политика“, 21. фебруар 2011)“. Politika.rs Приступљено 26. 12. 2011.. 
  5. ^ Легат Милорада Павића још у илегали („Вечерње новости“, 18. новембар 2013)
  6. ^ Павићеви рукописи у Народној библиотеци Србије („Вечерње новости“, 29. август 2013)

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Милорад Павић