Парамитија
Парамитија | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Веб-сајт | web |
Парамитија (грч. Παραμυθιά) је град и бивша општина у Теспротији у Епиру. Од реформе локалне управе 2011. године део је општине Сули, чије је седиште и општинска јединица. [1] Општина има површину од 342.197км 2. [2] Према попису из 2011. у граду је живело 2.730 становника.
Примарни аспекти привреде су пољопривреда и трговина. Град је изграђен на обронцима планине Горила и гледа на долину, испод. Замак Парамитија је саграђен на брду на једној од највиших тачака града током византијског периода и данас је отворен за туристе.
Модерни аутопут Егнатиа који повезује Игуменицу са Јањином, пролази кроз долину, северно од града Парамитије.
Историја[уреди | уреди извор]
Током византијског и већег дела отоманске ере, град је на грчком био познат као Агиос Донатос (грч. Άγιος Δονάτος), [3] по заштитнику града Светом Донату из Евореје. [4] [5] Име „Парамитија“ потиче од једног од имена Девице Марије на грчком („Парамитија“ на грчком значи утешитељица). [6] Једна од четврти града добила је име по цркви која је била посвећена Богородици (Парамитији) и топоним је заменио претходни назив највероватније у 18. веку.
Општинска јединица Парамитија састоји се од 23 заједнице. Укупан број становника општине је 7.459 по попису из 2011. године. Сам град Парамитија има 2.730 становника и лежи у амфитеатру на надморској висини од 750 м, у подножју планине Горила, између река Ахерон и Тијамис. Парамитијска долина је једна од највећих у Теспротији и једна је од главних пољопривредних области у Епиру.
Најранији познати становници ове области били су грчко племе Хаона. [7] [8]
Године 1572. Парамитија је дошла под краткорочну контролу грчке побуне. Према венецијанским извештајима, грчки револуционарни вођа Петрос Ланцас убио је отоманског заповедника Парамитије. [9] До касног 16. века и почетка 17. века, већина становништва Парамитије је била хришћанска. [10]
Значајни становници[уреди | уреди извор]
- Сотириос Вулгарис, познати Грк [11] који је основао компанију за накит и луксузну робу Булгари. Његова златара у Парамитији је опстала. По његовој жељи, његови синови су финансирали изградњу основне школе у граду.
- Дионисије Филозоф (1560–1611), грчки монах и револуционар.
- Алексиос Палис (1803–1885), грчки писац.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Стари део Парамитије -
Византијски замак виђен са улица Парамитије -
Византијска црква Коимесис (13. век нове ере) -
Византијске терме Парамитије (почетак 15. века н.е.) -
Унутрашњост византијских терми -
Османска кула (Кулија, 17. век н.е.) -
Вила у Ригасу (1872)
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „ΦΕΚ B 1292/2010, Kallikratis reform municipalities” (на језику: грчки). Government Gazette.
- ^ „Population & housing census 2001 (incl. area and average elevation)” (PDF) (на језику: грчки). National Statistical Service of Greece.
- ^ Epirus, 4000 years of Greek history and civilization M. V. Sakellariou.
- ^ Duka, Ferit; Society and Economy in Ottoman Çameria: Kazas of Ajdonat and Mazrak (Second Half of the 16th Century) p.3, periodic Historical Studies (Studime historike) issue: 34 / 2004
- ^ Evliya Çelebi Seyahatnamesi, Hazırlayanlar: Seyit Ali Kahraman, Yücel Dağlı, YKY Yayınları, Istanbul 2002, pp. 107.
- ^ paramythia.gr Архивирано 2002-06-09 на сајту Archive.today
- ^ Papadopoulos Thanasis J. The Late Bronze Age Daggers of the Aegean I: The Greek Mainland, Franz Steiner Verlag, 1998, pp. 22, 23
- ^ L'habitat égéen préhistorique: actes de la Table Ronde internationale organisé par le Centre National de la Recherche Scientifique, France, 1987, p. 361
- ^ Χασιωτης, Ιωαννης Κ (1970). Οι Ελληνες στις παραμονες της ναυμαχιας της Ναυπακτου: ηκκλησεις, επαναστατικες κινησεις και εξεγερσεις στην Ελληνικη χερσονησο απο τις παραμονες ως το τελος του Κυπριακου πολεμου (1568-1571) (на језику: грчки). Hetaireia Makedonikōn Spoudōn. стр. 152, 215. „Το 1572 ο Πέτρος Λάντζας, που είχε παίξει πρωτεύοντα ρόλο στην κατάλυση της τουρκικής εξουσιάς στα μέρη αυτά, ζήτησε από τη βενετική κυβέρνηση να του αναθύση τη διοίκηση όλης της περιοχής που είχε επαναστατήσει, δηλαδή από τη Σαγιάδα ως τα σύνορα της Πρέβεζας και σε βάθος που έφτανε στην Παραμυθιά... ...Alvive Zorzi αναφέρει ότι ο Λάντζας είχε επιτύχει σε μιαν από τις παράτολμες επιχειρήσεις του στην Ήπειρο να σκοτώση τον Τούρκο διοικητή της Παραμηθιάς”
- ^ Malcolm 2020, стр. 94.
- ^ „Bulgari”. Архивирано из оригинала 2009-08-15. г. Приступљено 2009-06-03.
Литература[уреди | уреди извор]
- Balta, Evangelia; Oğuz, Mustafa; Yaşar, Filiz (2011). „Εthnic and Religious Composition of Ottoman Thesprotia in the 15th to 17th centuries”. Ур.: Forsén, Björn; Tikkala, Esko. Thesprotia Expedition II. Environment and Settlement Patterns. Foundation of the Finnish Institute at Athens. ISBN 978-952-67211-2-5.
- Malcolm, Noel (2020). Rebels, Believers, Survivors: Studies in the History of the Albanians. Oxford University Press. ISBN 978-0192599223.
- Meyer, Hermann Frank (2008). Blutiges Edelweiß: Die 1. Gebirgs-division im zweiten Weltkrieg [Bloodstained Edelweiss. The 1st Mountain-Division in WWII] (на језику: немачки). Ch. Links Verlag. ISBN 978-3-86153-447-1.
- Tsoutsoumpis, Spiros (2015). „Violence, resistance and collaboration in a Greek borderland: the case of the Muslim Chams of Epirus "Qualestoria" n. 2, dicembre 2015”. Qualestoria (на језику: енглески). 2. Приступљено 16. 1. 2018.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
