Период осциловања

С Википедије, слободне енциклопедије

Период осциловања је време трајања једне осцилације.[1] То је време потребно да тело из једне тачке путање доспе у ту исту тачку, са истим смером брзине. Јединица за период у SI систему је једна секунда [s].

Хармонијско осциловање[уреди | уреди извор]

Хармонијско осциловање, је осциловање код кога се величина која осцилује мења по закону синуса (или косинуса). Осцилације које се срећу у природи и техници често су по карактеру сличне хармонијским, па се процеси могу представити коришћењем модела хармонијског осциловања.[2] Код хармонијског осциловања период осцилације () рачуна се по формули:

где је:

  • – укупно време осциловања изражено у секундама (s)
  • – број осцилација

Такође, период осциловања једнак је реципрочној вредности учестаности (броју осцилација у једној секунди)[1]:

где је линеарна фреквенција (учестаност) изражена у херцима (Hz)

Кружно кретање[уреди | уреди извор]

Вектор угаоне брзине

При кретању материјалне тачке по кружници равномерном угаоном брзином, величина S која осцилује може да се представи функцијом:

где је:

  • — максимална вредност величине која осцилује (амплитуда)
  • — почетна фаза осциловања у тренутку t = 0
  • — фаза осциловања у моменту времена t
  • кружна фреквенција

С обзиром да синусна функција мења вредности од 1 до -1, вредности величине S се крећу у распону од S0 до -S0, а свака од њих ће се поновити после периода осциловања Т, када се фаза осциловања помери за :

Односно, период осциловања се рачуна по формули[1]:

где је:

  • — константа пи
  • — кружна фреквенција

Еластична опруга[уреди | уреди извор]

Код тела обешеног о апсолутно еластичну опругу, хармонијско осциловање настаје под дејством еластичне силе дуж једне осе.[2] Период осциловања у том случају зависи од особина опруге и масе тела обешеног о њу[1]:

где је:

  • — маса тела
  • — коефицијент еластичности опруге

Формула важи само за еластичне осцилације у границама у којима се испуњава Хуков закон, односно када је маса опруге мала у поређењу са масом тела.[2]

Математичко клатно[уреди | уреди извор]

Код математичког клатна, односно материјалне тачке, која се у пољу земљине теже креће на сталном растојању од тачке ослонца, за мале амплитуде важи формула[1]:

где је:

  • — стално растојање од тачке ослонца, односно дужина клатна
  • убрзање земљине теже

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ПМФ Нови Дад - Департман за Физику: „Физика за студенте на Департману за математику и информатику на ПМФ-у у Новом Саду“ Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2013), др Федор Скубан, стр. 105, 106, 108, 110, приступ 22.5.2013
  2. ^ а б в Рударско геолошки факултет Универзитета у Београду - Предмет Основе физике: „Осцилације“[мртва веза], предавања, приступ 22.5.2013

Види још[уреди | уреди извор]