Опруга

Из Википедије, слободне енциклопедије
мини

Опруга (неисправно федер) је машински елемент који се користи за остваривање еластичних спојева. Под дјеловањем силе долази до деформације опруге, а по престанку дјеловања силе враћају се у првобитни положај.

Намјена опруга је врло разнолика. Могу служити за привремено спремање (акумулацију) механичке енергије, за ублажавање удара (амортизер), за мјерење силе и друге намјене.

Подјела[уреди]

По начину дјеловања оптерећења дијеле се на флексионе (подешене за савијање) и торзионе (подешене за увијање).

У флексионе спадају: просте лиснате опруге, гибњеви, спиралне, завојне и тањирасте опруге. У торзионе спадају затезне, притисне и пужасте опруге.

Хуков закон[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хуков закон

Већина опруга које нису растегнуте и стиснуте преко границе еластичности (приближно) прате Хуков закон, па се тако при прорачунима сматра да је сила којом се опруга опире притиску линеарно пропорционална промјени дужине опруге:

 F=-kx, \

гдје је

x вектор помјерања - даљина и смјер у којем се опруга деформира
F вектор резултантне силе - магнитуда и смјер повратне силе коју опруга врши
k је константа опруге или константа силе опруге, дата у N/m.

Опруге у облику завојнице и други чести облици углавном поштују Хуков закон. Код неких типова, посебно при савијању, силе су нелинеарне и Хуков закон не вриједи.

Илустрације[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Скрипте о машинским елементима, универзитети у Новом Саду и Мостару.