Пиштољ

Из Википедије, слободне енциклопедије
.44 Magnum Тренутно „најмоћнији пиштољ на свету“
У правцу казаљке на сату од горњег левог угла: Glock G22, Glock G21, Kimber Stainless Raptor II, Dan Wesson Commander Classic Bobtail, Smith & Wesson .357, Ruger Blackhawk .357, Ruger SP-101, Sig Sauer P220 Combat.

Пиштољ је назив за ватрено оружје дизајнирано за ручно коришћење, за једну или обе руке. Ове карактеристике издвајају пиштоље као општу класу ватрених оружја, поред пушака.

Иако се у енглеском језику прави разлика између речи пиштољ - handgun, која представља класу ватреног оружја и речи пиштољ - pistol, која представља ужу подврсту оружја, у нашем језику се за обе ове категорије оружја користи само једна реч, пиштољ.

У Европи не постоје забележени подаци о коришћењу ватреног оружја пре 1300. године, а најранији подаци коришћења од 1200-тих година датирају из кинеске области Манџурије.

Типови пиштоља[уреди]

Пиштољи се хронолошки могу поделити на пет основних типова:

  • пиштоље с једним метком (који се данас најчешће употребљавају за спорт и лов);
  • пиштоље с више цеви (од којих је најпознатији Дерингер)
  • револвере
  • полуаутоматске пиштоље
  • машинске пиштоље

Пиштољи са једним метком[уреди]

Ово је најједноставнија врста пиштоља. Забележено је њихово коришћење још 1365. године. Најранији модели ових пиштоља нису били ништа више од минијатурних топова, довољно малих и лаких да би се могли носити са собом. Развој кроз седамнаести век увео је употребу кремена, најпре механизам попут оног који се користи у данашњим упаљачима, до сложенијих. То су била ватрена оружја која су користила системе за производњу варница (кремен на челик) које би запалиле барутско пуњење. Овакве системе паљења су заменила оружја из деветнаестог века која су имала могућност да исправно раде у свим временским условима. Овакви пиштољи су се састојали од металног цилиндра на чијем једном крају се налазио неки примарни експлозив, као што је, например, меркур(II)-флуминат (Hg(CNO)2). Сви примарни експлозиви су веома осетљиви, тако да добро реагују на притисак обарача. Пиштољи са једним метком се и дан данас користе, и то обично у стрељаштву и разним врстама лова, све до лова на слонове.

Пиштољи са више цеви[уреди]

Ручно ротирајући троцевни пиштољ из Аузбурга направљен у осамнаестом веку

Недуго након што се појавило ватрено оружје, започето је експериментисање на конструисању пиштоља са више цеви. Не чуди што су сви типови оружја са једним метком су били укључени у покушаје да се дође до могућности испаљивања више од једног метка, без поновног пуњења оружја. Пре него што је ико успео да развије практичну могућност да се у једну цев испоручи више пуњења заредом (као што то тренутно функционише), направљена су оружја која су користила више напуњених цеви у једној машини.

Револвери[уреди]

Модел једноакцијског пиштоља из 1873. године

Развојем револвера, по први пут се успело кроз једну цев испоручити већи број повезаних паљби. Карактеристично за револвере је да поседују муницију смештену у цилиндру, у ком се свака чаура налази у свом лежишту, односно прегради. За улазак чауре у цев постоје два различита механизма. Један начин је двоакцијски, када је механизам повезан са обарачем, док је једноакцијски начин заступљен у случају повезаности са чекићем оружја.

Полуаутоматски пиштољи[уреди]

Један од модела полуаутоматских пиштоља коју је Швајцарска Армија користила од 1900. до 1949. године.

Следећа етапа у развоју пиштоља је конструисање полуаутоматског пиштоља који користи ослобођену енергију при првом пуцњу за поновно пуњење пиштоља за следећи пуцањ. Принцип се састоји од тога да је типична енергија од трзања, од силе реакције, механички упрегнута. Међутим, пиштољи са већим бројем кертрица могу имати и Гасно управљачки претовар. То је систем у ком, након што је извршена рунду испаљивања, аутоматски се поново започиње нова. Тачније речено, гас који достиже висок притисак, створен испаљеним хицем, даје снагу механизму да празно место попуни убацивањем у лежиште нову чауру и то не само током једног циклуса, већ све док има чаура на располагању.

Аутоматски пиштољи[уреди]

Аутоматски пиштољ коришћен у Аустроугарској Армији

Аутоматски пиштољи су у општем смислу дефинисани као ватрено оружје које је намењено за употребу једном руком, а које омогућава и потпуно аутоматску и селективну паљбу. Иако постоји један број аутоматских пиштоља, они су ретки јер их је, пошто су лаки, малих димензија и изузетно велике брзине паљбе, тешко контролисати. Због тога су се појавиле смањене аутоматске пушке, које представљају бољи избор у случајевима када мала тежина и величина пиштоља нису потребне. Већина аутоматских пиштоља поседује могућност качења кундака за аутоматску паљбу. У неким законодавствима за овај додатак се сматра да претвара пиштољ у пушку, што може бити нелегално.

Политика наоружања[уреди]

Коришћење и дистрибуцију пиштоља, као и осталог оружја контролише политика наоружања. Она се бави питањима безбедности и идеологије које се односе на оружје кроз кривичну и легализовану употребу. Оружана политика управља прописима и забранама коришћења, поседовања и дистрибуцију оружја.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]