Пливање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пливање у краул стилу.

Пливање је активност кретања живих бића кроз воду која укључује одржавање на површини воде и кретање у жељеном смеру. За разлику од роњења код којег се кретање одиграва потпуно испод површине воде, код пливања је могуће нормално дисање, односно одржавањем на води пливач осигурава да је орган за дисање, код човека нос и уста, изнад воде приликом удисаја. Пливање је честа рекреативна активност али и такмичарски спорт. Иако је пливање врло здрава активност, уколико пливач не процени добро своју вештину и припремљеност и не уважи услове на води (мору, језеру, реци и сл.) постоји стална опасност од дављења, па су стога нужне мере опреза.

Историја[уреди]

Пливање је познато од праисторије. Цртежи из каменог доба су пронађени у тзв. „пећини пливача“ у околини Вади Соре (или Суре) у југозападном делу Египта. Писани помен пливања јавља се већ од 2000. године пре нове ере, у еповима о Гилгамешу, Одисеји и Илијади.

Пливање је био један од спортова првих модерних Летњих олимпијских игара 1896. у Атини.

Техника[уреди]

Већи део људског тела (60%) је вода, и оно има густину сличну води. Када су плућа пуна ваздуха, тело је нешто мање густине него вода која га окружује, и на њега делује потисак који га држи делимично ван воде. Стога је за остајање на површини потребно само благо гурање воде на доле релативно у односу на тело, и трансверзално кретање које се постиже коришћењем шака и надлактица као весала, као и ударање (шутирање) ногама и стопалима не би ли се вода одгурала од тела (мада само шутирање даје релативно мали потисак). Будући да је слана вода (на пример, океан) гушћа од слатке воде (нпр. већина базена за пливање), за остајање на површини у сланој води потребно је мање труда него у слаткој води.

Стилови пливања[уреди]

Данас у такмичарском пливању разликујемо четири основна стила:

  • Слободни стил - иако је реч о дисциплини која у основи покрива било који стил, у пракси је то најчешће краул. Разлог је тај што је краул најбржи стил којим се остварују и најбржа времена на свим дионицама иако пливач на такмичењу у овој дисциплини може, ако жели, пливати и неки од других стилова. Због брзине се сви такмичари одлучују за краул. Код краула се изводе наизменични замаси левом и десном руком, а пливач је у положају лицем према доле паралелно с површином воде. У исто време, наизменичним ударцима ногама синхронизираним са замасима руку кретање се подржава и поспешује. Пливач притом најчешће удах изводи окрећући главу удесно или улево између два замаха руком и узме ваздух, док издах обавља у води.

Пливачки стил краул прославио је, иако га, наравно није „изумио“, амерички пливач, Дјук Паоа Каханамоку, троструки Олимпијски победник Игара 1912. и 1920. године. Он је, такође, „отац“ још једног популарног спорта: сурфовања![тражи се извор од 02. 2013.]

  • Леђни стил - код овог стила пливач и даље користи наизменичне замахе леве и десне руке те ногу, али је овај пут окренут лицем према горе, дакле у положају као да леђима лежи на води. Ово је једини стил кад пливачи стартају из воде. У штафетама 4×50 увек прво стартују пливачи леђним стилом.
  • Прсни стил - код овог стила изводе се покрети обима рукама према напред уз ограничење да лактови морају бити испод воде. Покрети ногу су синхронизирани с покретима руку, но за разлику од осталих стилова ноге такође раде заједно, у покрету који подсјећа на жабље пливање. Ово је најстарији и најспорији стил пливања који захтева велику снагу ногу и рамена.
  • Делфин или стил лептира - врло атрактиван стил пливања код којег је основни захтев да руке раде синхронизирано, а лактови овај пут не морају бити испод воде током завеслаја. Овај стил сматра технички најзахтевнијим и најтежим за извођење, те захтева осим снаге рамена и велику снагу леђа и ногу.

Са других Викимедијиних пројеката :