Покољ у банијским селима

С Википедије, слободне енциклопедије

Покољ у банијским селима се односи на масовно убиство банијских Срба од стране хрватских снага 22. августа 1991. у неколико села у региону Баније.

Позадина[уреди | уреди извор]

У пролеће 1991. године почео је оружани сукоб у Хрватској и неколико села у близини Сиска, укључујући Блињски Кут и Кињачку[1]. Дана 22. августа 1991. године, у раним јутарњим часовима припадници МУП-а и ЗНГ-а извели су напад на већински српска села Блињски Кут, Кињачка Горња, Кињачка Доња, Блињска Греда, Бестрма, Трњане, Чакала и Брђане, насумице пуцајући на локално становништво. Том приликом убили су 15 српских цивила, просечне старости 48 година, и више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар Веритас[2].

Најмлађа међу убијенима је Жељка Боиновић (23), по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима у кући њеног деде Милоша Вранешевића. Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени. Иза њих је остало 32 деце, 18 синова и 14 ћерки.

Након овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са седиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине.

До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима. Кривичну пријаву, коју су поднеле породице убијених против четворице припадника ЗНГ због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва, одбацило је у септембру 2006. Жупанијско државно тужилаштво у Сиску уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група тзв. САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба”.

Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застарелости и недостатка доказа о суделовању припадника ХВ-а у том догађају, с тим да су породице држави дужне накнадити парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.

Неки од тих поступака, доспели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је суд одбацио због истека рока од шест месеци између „последње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу” и подношења захтева том суду.

Према Веритасовим подацима, у Сиску и околним местима, у лето и јесен 1991. године, ликвидирано је најмање 118 лица српске националности, од чега 97 цивила, међу којима 11 жена. Од укупног броја ликвидираних тек их је 40 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага, наведено је у саопштењу[3].

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Angelika, Nussberger (2020-07-09). „The European Court of Human Rights”. doi:10.1093/law/9780198849643.001.0001. 
  2. ^ „Годишњица страдања Срба на подручју Сиска 1991.”. Politika Online. Приступљено 2024-03-18. 
  3. ^ „e-Veritas, 21.08.2022, Саопштење поводом годишњице страдања цапрашких Срба (22.08.1991) | D.I.C. Veritas”. www.veritas.org.rs. Приступљено 2024-03-18.