Ренесанса

Из Википедија

За остале употребе, погледајте Ренесанса (вишезначна одредница).

Ренесанса

Теме

Архитектура Плес Књижевност Музика Сликарство Филозофија Наука Ратовање

Региони

Италија Енглеска Француска Немачка Холандија Северна Европа Пољска Дубровник Шпанија

Ренесанса (фр. renaissance – поновно рађање) је културно-историјски појам који је најпре означавао доба од 1350. до 16 века као период у коме је дошло до поновног интересовања за класичну антику и процвата уметности, да би се затим овим појмом означавало културно стање прелазног доба од средњег века до новог доба, нарочито у Италији.

Појам ренесанса је у узајамном односу са појмом хуманизам. Хуманизам се односио на научно - духовни садржај овог раздобља, а ренесанса на целокупну културу тог времена. Поред тога, овај појам се примењује и да означи средњовековне претече ренесансе – каролиншка ренесанса. Од 19. века се у историографији користи да означи епоху.

Ренесанса занимањем за природу код човека поново оживљава антику, у којој је у средишту пажње такође био човек. После хуманизма, који је оживео античку књижевност, почетком 15. века долази до обнове те традиције и у ликовној уметности. Ренесанса се најинтензивније развијала у Италији, а затим и у Немачкој и Холандији.

Садржај 1 Појам 2 Настанак и прилике 3 Типичне одлике 4 Рана ренесанса у Италији 5 Висока ренесанса у Италији 6 Рано низоземско сликарство 7 Ренесанса на северу 8 Венецијанска ренесанса 9 Ширење ренесансе 10 Друштвени статус уметника 11 Сликарство 11.1 Тематика 11.2 Техника 12 Скулптура 13 Архитектура 14 Ренесанса у књижевности 15 Ренесанса у Италији 16 Ренесанса у Немачкој и Холандији 17 Ренесанса у Шпанији 18 Спољашње везе

[уреди] Појам

Овај појам је први пут употребио италијански историчар уметности Ђордо Вазари 1550. године за означавање уметности која је настала у XIII веку. Појам је из превода француског језика који је употребио француски историчар Жил Мишелет и раширен је даље швајцарским историчарем уметности Јакобом Буркхартом у XIX веку.

[уреди] Настанак и прилике

Настанак ренесансе се обично ставља у простор северне Италије за крај XIII века. Од XII века је у многим градовима северне Италије растао просперитет изазван прекоморском трговином. Највећи трговачки центри били су Ђенова, Венеција и Фиренца. Под утицајем ратова међу немачким царевима и Папством у Италији није током средњег века постојала централна држава која би одузимала политички и привредни приоритет градовима.

Ови услови, привредни просперитет и релативна политичка слобода, утицали су на постанак новог типа ренесансног човека. Упоредо егзистенција културних центара и центара моћи се манифестује и у подстицајима у уметности у којој су се владари и моћни људи могли презентирати.

[уреди] Типичне одлике

У појединим врстама уметности настајали су нови елементи, али су неке одлике биле типичне за уметност коју је стварао ренесансни човек.

• индивидуализам- човек постаје свестрана и развијена личност,
• хуманизам,
• ренесанса се окреће унатраг,
• научна основа уметности- многи уметници су се бавили анатомијом, оптиком, технологијом, које су употребљавали у свом стваралаштву, типични пример је перспектива у сликарству и одливање кипова у бронзи,
• реализам- иако су ренесансни уметници прокламовали враћање ка природи њихов реализам се тицао употребљених тема и јављују се нпр. новела или комедија,
• индивидуалност- настају аутобиографије и аутопортрети сликара и сликари подписују своја дела,
• национализација уметности
• сакупљаштво
• меценаштво

[уреди] Рана ренесанса у Италији

За више информација погледајте Рана ренесанса у Италији.

Рана Ренесанса (итал. „quattrocento“) је прво уметничко раздобље ренесансе које траје кроз цео 15. век.

Италија је одиграла водећу улогу у развијању ренесансе, и то првенствено град Фиренца, а затим и Падова, Рим, Венеција … све до почетка 16. века. кад се наставља развој у целој Еуропи. Друштвено уређење је сличило оном у античкој грчкој, било је пуно градова- држава које су се утркивале и ратовале једна против друге. Ти градови-државе развијали су мануфактурну производњу, трговину, географска открића, штампу (Гутенберг, 1440.) и науку. Трговина са удаљеним крајевима руши старе страхове од простора и природе којим се сад приступа на научни начин (мање кроз теолошке догме), тако се развијају: математика, медицина …; отварају се први универзитети (Падова, и др.)

Уметници по први пут бивају цењени и признати као ствараоци. Ренесансни човек признавао је да је раздобље класике неповратно и мртво, а циљ му је био достизати га и претицати. У жељи да се потпуно одбаци средњи век и препороди антика у Европи је почело стварање модерног човека. Представници ране ренесансе у Италији су: Масаћо, Донатело, Филипо Брунулески итд.

[уреди] Висока ренесанса у Италији

За више информација погледајте Висока ренесанса у Италији.

Висока ренесанса (или развијена ренесанса, итал. cinquecento) је касна фаза ренесансе која се одвија до прве половине 16. века.

Током 16. века ренесанса у Фиренци наставља продукцију великих уметника; центар италијанске уметности је постао Рим, где су амбициозне папе Лав X и Јулије II славили град славећи себе.

У време кад се изразито поштовао субјективизам и индивидуализам свакога уметника, толико да се стварао култ генија, уметници су желели да се изражавају посебно и да при том остављају посебан утисак на посматрача дела. То је време када је владала идеја генијалног уметника, појединца надахнутог од бога, који је био успешан у различитим врстама уметности – универзални човјек (итал. hommo universalis). Високу ренесансу персонификују, по многима, три највећа уметника свих времена: Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти и Рафаел.

[уреди] Рано низоземско сликарство

За више информација погледајте Ренесанса на северу Европе.

Касна готика или Нордијска [1] ренесанса како је некад зову је уметност која се развијала на северу Европе у 15. веку.

Рано низоземско сликарство обједињује карактеристике касне готике са новим ренесансним тенденцијама. Ова сликарска школа се јавља у Фландрији. У то доба у Италији ренесанса узима маха, а уметност се буди и враћа човеку. Рано низоземско сликарство има своје оригиналне карактеристике као што су реализам, сложени симболизам тема, појава нових жанрова и употреба уљаних боја. Није случајно да се ова уметничка револуција одиграла баш у Низоземској, где се развила трговина, настало благостање и богатство, а грађани настојали да продубе и обогате своје погледе на свет. Најзначајнији сликар ове епохе био је Јан ван Ајк. Низоземски и италијански сликари су касније утицали једни на друге.

[уреди] Ренесанса на северу

За више информација погледајте Ренесанса у северним земљама.

Ренесанса на Северу означава уметност високе ренесансе западне Европе у 16. веку. Назив „Северна“ је настао да истакне разлику од изворне, италијанске ренесансе, која се поистовјећује с југом Европе.

Висока ренесанса се шири из Рима у целу Европе. Међу апсолутистичким монархијама главних европских држава у свом богатству, раскоши, феудалних поседа, туђих кметова и опљачканих вредности, предњаче краљеви француских династија. захваљујући бројним краљевским браковима француски краљеви полажу право на друге земље, па ратују са свима (Низоземском, Шпанијом, Енглеском, Напуљем …). Преко ратова у Италији упознају се с ренесансом и прихватају је јер им омогућава градњу палата, двораца, галерија, музеја, тргова, каквих није било у готичкој уметности севера. Ускоро ти утицаји допиру до Немачке, Енглеске, а касније у доба барока и до царске Русије. Чак је Леонардо сликао на двору Луја XII.

[уреди] Венецијанска ренесанса

За више информација погледајте Венецијанска ренесанса.

У 15. веку јачају градови као Рим, а поготово Венеција која је трговином, ратовима, али и демократским изборима међу властелом, те захваљујући превласти на Средоземљу, постала најјача сила у Европи. 1500. године, на врхунцу моћи Венеције, нико није слутио да је то и почетак њеног краја јер се трговина већ пребацивала на релацију Европа-Америка (Кристофер Колумбо је открио Америку 1492. године).

Велика карактеристика венецијанске ренесансе је боја, најме освјетљење које је пресудно и препознатљиво у овом стилу. За разлику од „интелектуалног“ сликарства Фиренце и Рима, у Венецији је настала уметност у којој је боја важнија од линије. Венецијанско сликарство: Доменико Венецијано, Ђовани Белини, Тицијан итд.

[уреди] Ширење ренесансе

У Француску је ренесанса доспела посредством Француско-Италијанских ратова на почетку 16. века. У појединим земљама које захвата, ренесанса се прилагођава месним приликама, што се види на сликама средњоевропских ренесансних сликара Албрехта Дирера и Хијеронимус Боша.

[уреди] Друштвени статус уметника

У ренесанси се мења друштвени статус уметника. У средњем веку не познајемо уметника као индивидуалца и сматрани су за занатлије а своја дела нису подписивали. У ренесанси уметници нису анонимни и неки имају високи друштвени статус. Ђентиле Белини добио је кнежевску титулу од Фридриха III, а Тицијан је од Карла V. добио титулу витеза. Неким од уметника је пошло за руком да се обогате али ипак се држало да су уметници ниског порекла јер је њихова активност захтевала употребу мануелног рада и нису били образовани.

[уреди] Сликарство

За разлику од архитектуре или скулптуре није се могло инспирисати античким сликарством јер се из античког сликарства ништа није сачувало и због тога се инспирише античким рељефима. У 16. веку у Риму су биле објављене фреске у Нероновој златној палати или Титовим термама.

Сликари ренесансе решевају све више проблеме дубине простора, и осеће се систематски пут који све више води ка тражењу треће димензије у простору. Још увек преовлађије слика у темпери. То је сликарство још увек религиозне садржине. Касније 30.-40.- тих година 15.века појављује се техника сликања уљаним бојама коју је један млади сликар из Италије пренео из Холандије где је она била позната. У првом периоду тежи се ка волумену који је био постављен моделовањем и сенчењем да би се добио утисак простора. Касније сликар оставља моделовање да би се прешло на пиктурално решавање волумена. Слике имају монументални карактер. Касније ће се развијати сликарство и у мањим димензијама али са разрађеним финим тоновима. Светитељи и Божанства се крећу у савременим просторима а касније се губи и ореол и стиче се утисак да су то живи људи. Видимо сликари сликају и познате личности а неретко међу њих стављају и свој портрет, то је освртање на себе самога и свест о сопственој вредности. Неки сликари су се временом потпуно еманциповали од религиозне тематике.

[уреди] Тематика

У значајној мери је религиозног карактера. Било је прилика да се покушју неке сцене уврстити из свакодневног живота у религиозне теме, и тако је мадона са исусом била представљана као материнска љубав а представљана су и нага тела када је требало сликати Адама и Еву. Новост је објављивање неких нових жанрова као што су портрет, пејсаж и мртва природа.

[уреди] Техника

У сликарству се употребљавала перспектива- сликари су научили да представљају простор и његову дубину. Неки уметници су радили и са бојом и представљали су сенке као нпр. Леонардо да Винчи. Овај уметник је и различито третирао цртеж који у ренесансној уметности служи за побољшавање слике и студирају се покрет, анатомија, црте лица које изражава емоције.

[уреди] Скулптура

Са сачуваном скулптуром из антике је постала једна од првих уметности овог доба, где је дошло до промена у схватању у односу на средњовековну скулптуру. Јавља се скулптура као посебно дело- слободно стојећа и уметници успешно савладавају драматизацију сцена, експресивност у представљању емоција људског лица или драпреије. Велики изазов су биле скулптуре са коњима и портрети и јављају се бисте познатих личности а познате су и ситне пластике и медаље.

[уреди] Архитектура

У архитектури су настале највеће промене и она постаје једна од уметности. Ренесансни уметници су се инспирисали делима из античке уметности, њиховом сразмерношћу, једноставношћу, правилном пропорцијом и лепотом. Поред камена се употребљавала и опека и мермер. Употребљавали су се ступови, колонаде, сводови, куполе а степениште је постало посебан елеменат у архитектури. Настају нови типови објеката као градске палате и градске и приградске виле.

На почетку 1401. године Гилберти у конкуренцији са Брунулескијем за радове на порталу Флорентинске крстионице добио је Филипо Брунулески овај рад на конкурсу. Рачуна се да је на овом конкурсу учињен овај прелаз према ренесанси. Са Брунулескијем зграда није савладала човека већ је први пут човек пропорцијом долазио до закона и простора применом математике и надовезујући на метрику и модул романике долазио до законитости за разлику од случајности у романском простору.

[уреди] Ренесанса у књижевности

За више информација погледајте Ренесанса у књижевности.

Књижевност у ренесанси одликује прихватање и обликовање античких облика уметности (еп, лирика, сатира, епиграм, а у прози: биографија, историјска приповетка, дијалог и литерарно писмо). Сонет и новела, оригиналне творевине италијанске књижевности, освајају и друге књижевности. У ренесанси се посебно негује језик, као израз националне свести коју је унапредио хуманизам. Развој језика у Италији започиње Данте Алигијери (De vulgari eloquentia).

[уреди] Ренесанса у Италији

Ренесанса у Италији се јавља у више градова: у Фиренци, Риму, северној Италији и Венецији.

• Фиренца
  • Архитекте
    • Брунелески
    • Л. Б. Алберти
  • Сликари
    • Мазачо
    • Липи
    • Ботичели
• Рим
  • Свестрани уметници
    • Микеланђело Буонароти
    • Леонардо
    • Рафаело
• Северна Италија
  • Архитекта
    • Паладио
• Венеција
  • Сјајни колористи
    • Тицијан
    • Веронезе
    • Тинторето

[уреди] Ренесанса у Немачкој и Холандији

Највећи представник у Немачкој био је Албрехт Дирер, а у Холандији Јан Ван Ајк.

[уреди] Ренесанса у Шпанији

види Ел Греко

[уреди] Спољашње везе

• • Florence: 3D Panoramas of Florentine Renaissance Sites(English/Italian)
  • Multimedia Exploration of the Renaissance
  • Virtual Journey to Renaissance Florence
  • RSS News Feed: Get an entry from Leonardo's Journal delivered each day

• • The Bagatti Valsecchi Museum
  • The Idea of the Renaissance
  • The Islamic Foundation of the Renaissance
  • Leonardo da Vinci, Gallery of Paintings and Drawings
  • Renaissance in the "History of Art"
  • The Society for Renaissance Studies

Покрети у уметности

Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам

ХХ век

Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Der Blaue Reiter · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де Стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам