Први доњи секутић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Стални зуби човјека
Први доњи секутић
Први доњи секутић
Први доњи секутић сталне (лево) и млечне дентиције (десно) маркиран црвено
Зуби горње вилице
Зуби доње вилице

Доњи први (централни) секутићdens incisivus primus inferior је најмањи стални зуб хумане дентиције, који се налази непосредно уз медијалну линију у оба квадранта доњег денталног лука. Веома подсећа на доњи латерални секутић, од кога је само незнатно мањи и показује билатералну симетрију круне и корена, што је јединствена појава код сталних зубa. Обично има облик сличан длету, што наглашава његову улогу у мастикацији („покретно сечиво“ дентиције), а оклудира са горњим секутићима које допуњује у функцији. Постоје два доња централна секутића, која се обележавају на следећи начин:

  • стални доњи десни први секутић – 41;
  • стални доњи леви први секутић – 31.

Круна[уреди]

Круна зубa има облик длета, што одговара функцији одгризања и сечења залогаја. Она се описује из пет различитих аспеката: лабијалног, лингвалног, два проксимална и инцизалног.

Лабијални аспект[уреди]

Лабијална површина има облик правоугаоника (са наглашеном билатералном симетријом) и инцизална и средња трећина су јој обично равне, а цервикална благо конвексна. Развојне депресије се срећу, мада ретко, а преклопне линије обично нису присутне (за разлику од горњих секутића).

Проксималне ивице лабијалне површине су равне и благо конвергују ка врату зубa, а висина контуре се налази у близини сечивне ивице. На инцизалној ивици се срећу три кумулуса (овалне екстензије глеђи), које временом нестају услед абразије и инцизални гребен постаје инцизална површина. Цервикална линија је симетрично конвексна према врху корена зубa.

Лингвални аспект[уреди]

Орална површина је троугластог облика, са базом у пределу сечивне ивице. Ужа је од лабијалне, јер проксималне површине (мезијална и дистална) конвергују ка орално. У средњој и инцизалној трећини је благо конкавна и садржи лингвалну јаму (лат. fossa lingualis s. dentalis), ограничену маргиналним гребенима. Цервикална трећина је конвексна и садржи цингулум, нешто слабије изражен у односу на антагонистичке зубe.

Проксимални и инцизални профили су слични као код лабијалне површине, а цервикална линија показује нешто јачи конвекситет. Ова површина је специфична по томе што се на њој често таложе каменац и конкременти, због изводних канала пљувачних жлезда, које се налазе у непосредној близини - на поду усне дупље.

Проксимални аспект[уреди]

Мезијална и дистална површина имају облик троугла са базом у цервикалном пределу и врхом према сечивној ивици. Оне су веома сличног облика и величине, због билатералне симетрије, осим мезијално јаче израженог конвекситета цервикалне линије (што се користи за разликовање).

Лабијални профил је конвексан, а лингвални конкаван или раван у средњој и инцизалној, и конвексан у цервикалној трећини зубa. Инцизална површина је равна и нагнута орално. Контактне зоне се налазе на истој висини и смештене су у инцизалној трећини.

Инцизални аспект[уреди]

Посматран са инцизалног аспекта зуб има четвороугаону форму и више се види лабијална површина, а цингулум је мало померен дистално (што се такође користи за разликовање левог и десног зубa).

Врат[уреди]

Врат зубa (лат. collum dentis) садржи глеђно-цементни спој (цервикалну линију) који је конвексног облика на све четири површине.

Корен[уреди]

Корен зубa (лат. radix dentis) је једнокрак и прав, или нагнут дистално (мада ретко). Има облик купе и нешто је шири када се посматра са проксималног аспекта. На мезијалној и дисталној страни показује уздужне лонгитудиналне бразде, које их деле на два сегмента. На попречном пресеку је овалног или правоугаоног облика са заобљеним угловима.

Димензије[уреди]

Први доњи секутић
Мезио-дистална ширина Лабио-лингвална ширина Висина круне Дужина корена Укупна дужина зуба
5,0 mm 6,0 mm 9,0 mm 12,5 mm 21,5 mm

Развој зуба[уреди]

Почетак калцификације Комплетно формирана круна Ницање (ерупција) Завршен раст корена
3 - 4 месеца 4 - 5 година 6 - 7 година 9 година

Варијације[уреди]

Варијације и аномалије су веома ретке код доњих секутића, а када су присутне обично се односе на:

  • степен инклинације (нагиба) лабијалне површине,
  • изглед кумулуса и
  • закривљеност или бифуркацију корена.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;