Кутњаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кутњаци
Weisheitszahn6.JPG
Рентгенски снимак вилица (бочно). Лево су три премолара, у средини четири молара и горњи ретенирани умњак, а десно једна наушница
Lower wisdom tooth.jpg
Доњи трећи молар (умњак) након екстракције
Латински dentes molares
Грејова анатомија subject #242 1118 ((en))
Артерија arteria alveolaris superior posterior
Dorlands/Elsevier  d_08/12285848 ((en))

Стални кутњаци или молари су највећи зуби у устима и истовремено су највише постериорно лоцирани. Име им потиче од латинске речи molaris, што значи млински камен. Они нису супституенти, јер избијају иза млечних зуба и од њих преузимају доминантну улогу у формирању оклузалних односа хумане дентиције. Обично има дванаест сталних молара, по три у сваком квадранту, а означавају се као први, други и трећи стални кутњак. Заједно са премоларима, они чине групу бочних зуба (лат. dentes posteriores s. transcanini).

Класа молара[уреди]

Класа кутњака формира се временски дисконтинуирано. Наиме, први кутњак ниче око шесте године живота, други око дванаесте, а трећи око осамнаесте године или уопште не изникне. То значи да је потребно више од дванаест година да би се комплетирала стална дентиција.

Пространа оклузална површина, јака коренска подршка и однос према виличном зглобу, чине класу молара идеално прикладном за функцију млевења хране. Они имају и естетску и фонетску улогу, а такође подупиру и вертикалну димензију лица и структуре темпоромандибуларног зглоба.

Атрибути класе[уреди]

Стални зуби, поглед са десне стране

Постоје четири карактеристична обележја по којима се класа молара разликује од осталих зубa:

  • највећа оклузална површина у денталним луковима,
  • присуство већег броја квржица (3-5) у унутрашњем оклузалном пољу,
  • присуство најмање две букалне квржице,
  • присуство две или три коренске гране, јединствене оријентације и распореда.

Горњи молари[уреди]

Круне горњих кутњака су краће оклузо-цервикално у односу на остале зубе, али су веће у свим осталим димензијама.

Контуре спољашњег оклузалног поља су обично ромбоидног облика, а основна карактеристика унутрашњег оклузалног поља је присуство три веће и једне мање квржице. Главне квржице су: мезиобукална, дистобукална и мезиопалатинална, и оне су уређене у трикуспално-триангуларној форми. Последње две су обично повезане косим гребеном (лат. crista obliqua), а преостала дистопалатинална квржица је увек најмања и понекад је у целости одсутна.

Горњи молари имају три корена, два букална и један палатинални. Први горњи кутњак је највећи и показује најмањи опсег варијација.

Доњи молари[уреди]

Стални зуби десне половине доњег денталног лука, поглед одозго

Слично горњим антагонистима, доњи молари су највећи и најјачи зуби мандибуларног денталног лука. Први доњи молар представља „сидро“ доњег денталног лука са аспекта оклузије.

Атрибути денталног лука[уреди]

Упоређивањем горњих и доњих молара, уочавају се следеће разлике:

  • круне доњих молара су шире мезио-дистално него буко-орално, а код горњих молара је обрнут случај,
  • величина, распоред и број квржица су различити,
  • код доњих молара контура унутрашњег оклузалног поља је правоугаоног или петоугаоног облика, а код горњих кутњака има облик ромба,
  • доњи молари имају две, а горњи три коренске гране,
  • доњи кутњаци показују лингвални нагиб круне и сл.

Значај[уреди]

Највећи притисак при жвакању је у пределу молара, што одређује њихову масивност, број и распоред квржица, као и број и распоред коренова. На тај начин је обезбеђена добра механичка обрада хране у устима и олакшано варење у осталим деловима дигестивног тракта.

Посебно важно је нагласити да је „шестица“ први стални зуб који израста у људским устима, а обзиром на узраст детета и честу неинформисаност родитеља (који обично мисле да је у питању млечни зуб), он бива запостављен. Његовим губитком долази до многих поремећаја у жвачној функцији, поремећаја међувиличних односа, те промене положаја околних зуба.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;

Спољашње везе[уреди]