Први заменик премијера Совјетског Савеза

С Википедије, слободне енциклопедије

Први заменик премијера Совјетског Савеза била је јавна политичка функција заменик шефа владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР). Упркос званичном називу позиције, ту функцију није нужно обављао искључиво појединац. Функција је током свог постојања имала три различита имена: први заменик председника Савета народних комесара (1923–1946), први заменик председника Савета министара (1946–1991) и први потпредседник Владе Совјетског Савеза (1991). Израз први потпредседник користили су спољни коментатори да опишу функцију првог заменика шефа владе.

Први заменик премијера је био одговоран за одређену област политике. На пример, Кирил Мазуров је био одговоран за индустрију, док је Дмитриј Пољански био задужен за пољопривреду.[1] Поред тога, заменик премијера је био одговоран за координацију активности министарстава, државних одбора и других органа подређених Влади. Очекивало се да први заменик експедитивно упућује ове органе са циљем да обезбеде спровођење планова економског и друштвеног развоја и да провере да ли се поштују налози и одлуке Владе. Уколико премијер не би могао да обавља своје дужности, један од првих заменика преузимао би функцију вршиоца дужности до његовог повратка на функцију. Током касних 1970-их, када се здравље премијера Алексеја Косигина погоршало, Николај Тихонов је као први заменик деловао у име премијера.[2] Коначно, први заменик је по праву био члан Председништва Владе, владиног највишег органа одлучивања.[1]

На овој функцији је укупно 26 особа. Први носилац функције био је Валеријан Кујбишев, који је инаугурисан 1934. Лаврентиј Берија је најкраће провео на функцији и служио је 113 дана. Са више од седамнаест година, Вјачеслав Молотов је провео најдуже време у обављању функције, коју је обављао током већег дела председавања Јосифа Стаљина, као и кроз председавање Георгија Маљенкова и Николаја Булгањина.

Носиоци функције[уреди | уреди извор]

Број Портрет Име и презиме

(Рођење–Смрт) 		Мандат Премијер Обављана функција као први заменик премијера Реф.
Почетак мандата Крај мандата На функцији
1 Валеријан Кујбишев
(1888–1935) 		14. мај 1934 25. јануар 1935 † 256 дана Вјачеслав Молотов Председавајући Централне Комисије совјетског народа [3][4]
2 Николај Вознесенски
(1895–1950) 		10. Март 1941 15. Март 1946 5 година, 5 дана Вјачеслав Молотов
Јосиф Стаљин 		Председавајући Централне Контролне Комисије [5]
3 Вјачеслав Молотов
(1890–1986) 		16. август 1942 29. јун 1957 11 година, 106 дана Јосиф Стаљин
Георгиј Маљенков
Николај Булгањин 		Министар спољних послова [6][7]
4 Николај Булгањин
(1895–1975) 		7. април 1950 8. фебруар 1955 4 године, 307 дана Јосиф Стаљин
Георгиј Маљенков 		Министар одбране [8][9]
5 Лаврентиј Берија
(1899–1953) 		5. Март 1953 26. јун 1953 113 дана Георгиј Маљенков Министар унутрашњих послова [10]
6 Лазар Каганович
(1893–1991) 		5. Март 1953 29. јун 1957 4 године, 141 дан Георгиј Маљенков
Николај Булгањин
Никита Хрушчов 		Министар индустрије грађевинског материјала

Председавајући државне комисије савета министара рада и плата 		[11][12]

[13]
7 Анастас Микојан
(1895–1978) 		28. фебруар 1955 15. јул 1964 9 година, 138 дана Николај Булгањин
Никита Хрушчов
Main diplomat to Cuba during the Cuban Missile Crisis
 [14]
8 Михаил Первухин
(1904–1974) 		28. фебруар 1955 5. јул 1957 2 године, 127 дана Николај Булгањин Председавајући државне економске комисије за текуће економско планирање [15]
9 Максим Сабуров
(1900–1977) 		28. фебруар 1955 5. јул 1957 2 године, 127 дана Николај Булгањин Председавајући Госплан-а [16]
10 Џозеф Кузмин
(1910–1996) 		28. фебруар 1955 5. јул 1957 2 године, 127 дана Николај Булгањин Председавајући Госплан-а [17]
11 Фрол Козлов
(1908–1965) 		31. Март 1958 4. мај 1960 2 године, 34 дана Никита Хрушчов Председавајући Госплан-а [18]
12 Алексеј Косигин
(1904–1980) 		4. мај 1960 15. октобар 1964 4 године, 164 дана Никита Хрушчов
—
 [19]
13 Дмитриј Устинов
(1908–1984) 		13. Март 1963 26. Март 1965 2 године, 13 дана Никита Хрушчов
Алексеј Косигин
—
 [20]
14 Кирил Мазуров
(1914–1989) 		26. Март 1965 28. новембар 1978 13 година, 247 дана Алексеј Косигин Први секретар Комунистичке Партије Белорусије [21]
15 Дмитриј Пољански
(1917–2001) 		2. октобар 1965 2. фебруар 1973 7 година, 123 дана Алексеј Косигин
—
 [22]
16 Николај Тихонов
(1905–1997) 		2. септембар 1976 23. октобар 1980 4 године, 51 дан Алексеј Косигин
—
 [23]
17 Иван Архипов
(1907–1998) 		27. октобар 1980 4. октобар 1986 5 година, 342 дана Николај Тихонов
Николај Ришков
—
 [24]
18 Хејдар Алијев
(1923–2003) 		24. новембар 1982 23. октобар 1987 4 године, 333 дана Николај Тихонов
Николај Ришков 		Први секретар Комунистичке Партије Азербејџана [25][26]
19 Андреј Громико
(1909–1989) 		24. Март 1983 2. јул 1985 2 године, 100 дана Николај Тихонов Министар спољних послова [27][28]
20 Николај Тализин
(1929–1991) 		14. октобар 1985 1 . октобар 1988 2 године, 353 дана Николај Ришков Председавајући Госплан-а [29]
21 Всеволод Мураховски
(1926–2017) 		1. новембар 1985 7. јун 1989 3 године, 218 дана Николај Ришков Председавајући државног комитета савета министара пољопривреде [30]
22 Јуриј Масљуков
(1937–2010) 		5. фебруар 1988 26. децембар 1990 2 године, 324 дана Николај Ришков Председавајући Госплан-а [31][32]
23 Лав Вороњин
(1928–2006) 		17. јул 1989 26. децембар 1990 1 година, 162 дана Николај Ришков
—
 [33]
24 Владилен Никитин
(1936–2021) 		27. јул 1989 30. август 1990 1 година, 34 дана Николај Ришков
—
 [34]
25 Владимир Величко
(1937–) 		15. јануар 1991 26. новембар 1991 315 дана Валентин Павлов
Иван Силајев 		Министар изградње тешком машинеријом [35][36]
26 Виталиј Догужјев
(1935–2016) 		15. јануар 1991 26. новембар 1991 315 дана Валентин Павлов
Иван Силајев
—
 [36]
27 Владимир Шчербаков [ru]

(р. 1949) 		16. мај 1991 26. новембар 1991 194 дана Валентин Павлов
Иван Силајев
—
 [36]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Huskey, Eugene (1992). Executive Power and Soviet Politics: The Rise and Decline of the Soviet State. M.E. Sharpe. ISBN 1-56324-059-9. 
  2. ^ Zemtsov, Ilya (1989). Chernenko: The Last Bolshevik: The Soviet Union on the Eve of PerestroikaНеопходна слободна регистрација. New Brunswick, N.J: Transaction Publishers. стр. 119. ISBN 0-88738-260-6. 
  3. ^ Shepilov, Dmitri; Austin, Anthony; Bittner, Stephen (2007). The Kremlin's Scholar: A Memoir of Soviet Politics under Stalin and Khrushchev. Yale University Press. стр. 403. ISBN 978-0-300-09206-6. 
  4. ^ Hollander, Paul (2006). From the Gulag to the Killing Fields: Personal Accounts of Political Violence and Repression in Communist States. ISI Books. стр. 113. ISBN 1-932236-78-3. 
  5. ^ McCauley 1997, стр. 224–225 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFMcCauley1997 (help)
  6. ^ Phillips, Steven (2000). Lenin and the Russian Revolution. Heinemann. стр. 89. ISBN 0-435-32719-4. 
  7. ^ Ulam, Adam (2007). Stalin: The Man and his Era. Tauris Parke Paperbacks. стр. 508. ISBN 978-1-84511-422-0. 
  8. ^ Trahair, R.C.S. (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. стр. 69. ISBN 0-313-31955-3. 
  9. ^ Siddiqi, Asif Azam (2010). The Red Rockets' Glare: Spaceflight and the Soviet Imagination, 1857–1957. Cambridge University Press. стр. 266. ISBN 978-0-521-89760-0. 
  10. ^ Service, Robert (2009). History of Modern Russia: From Tsarism to the Twenty-first Century. Penguin Books Ltd. стр. 332. ISBN 978-0-14-103797-4. [мртва веза]
  11. ^ Rogovin, Vadim Zakharovich (2009). Stalin's Terror of 1937–1938: Political Genocide in the USSR. Mehring Books. стр. 332. ISBN 978-1-893638-04-4. 
  12. ^ McCauley, Martin (1997). Who's Who in Russia since 1900. Routledge. стр. 106. ISBN 0-415-13898-1. 
  13. ^ McAuley, Alastair (1979). Economic Welfare in the Soviet Union: Poverty, Living standards, and InequalityНеопходна слободна регистрација. University of Wisconsin Press. стр. 2000. ISBN 0-04-335038-0. 
  14. ^ Микоян Анастас Иванович [Anastas Ivanovich Mikoyan] (на језику: руски). War Heroes. Приступљено 12. 1. 2011. 
  15. ^ Первухин, Михаил Георгиевич [G. Pervukhin, Mikhail] (на језику: руски). War Heroes. Приступљено 12. 1. 2011. 
  16. ^ Сабуров, Максим Захарович [Maksim Zakharovich Saburov] (на језику: руски). hrono. Архивирано из оригинала 16. 5. 2011. г. Приступљено 12. 1. 2011. 
  17. ^ Государственная власть СССР: Высшие органы власти и управления и их руководители: 1923—1991 [The state power of the USSR: Higher authorities and governments and their leaders: 1923–1991]. Moscow, Russian Federation: Историко-биографический справочник./Сост. В. И. Ивкин. 2004. стр. 69. ISBN 978-5-8243-0014-7. 
  18. ^ writer, Staff. Фрол Романович КОЗЛОВ [Frol Romanovich Kozlov] (на језику: руски). proekt-wms.narod.ru. Приступљено 12. 1. 2011. 
  19. ^ Trahair, R.C.S. (2004). Encyclopedia of Cold War Espionage, Spies, and Secret Operations. Greenwood Publishing Group. стр. 37. ISBN 0-313-31955-3. 
  20. ^ writer, Staff. Устинов, Дмитрий Фёдорович [Ustinov, Dmitry Fedorovich] (на језику: руски). warheroes.ru. Приступљено 12. 1. 2011. 
  21. ^ writer, Staff. Мазуров Кирилл Тимофеевич [Kirill Trofimovich Mazurov] (на језику: руски). hrono.ru. Приступљено 12. 1. 2011. 
  22. ^ writer, Staff. Полянский, Дмитрий Степанович [Polyansky, Dmitry Stepanovich] (на језику: руски). Pseudology. Приступљено 12. 1. 2011. 
  23. ^ Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. стр. 219. ISBN 978-0-7864-4486-1. 
  24. ^ Ziyang, Zhao; Bao, Pu; Chiang, Renee (1998). Prisoner of the State: The Secret Journal of Zhao Ziyang. Routledge. стр. 289. ISBN 1-4391-4938-0. 
  25. ^ writer, Staff (16. 12. 2003). „Azerbaijan's Geidar Aliev dies at 80”. China Daily. Приступљено 12. 1. 2011. 
  26. ^ Eastern Europe and the Commonwealth of Independent States. Routledge. 1998. стр. 156. ISBN 1-85743-058-1. 
  27. ^ Ploss, Sidney (2010). The Roots of Perestroika: The Soviet Breakdown in Historical Context. McFarland & Company. стр. 217. ISBN 978-0-7864-4486-1. 
  28. ^ Laird, Robin F., Hoffmann, Erik P.; Fleron, Fredrick J. (1991). Soviet Foreign Policy: Classic and Contemporary Issues. Transaction Publishers. стр. 445—46. ISBN 0-202-24171-8. 
  29. ^ writer, Staff (26. 1. 1991). „Nikolai Talyzin, 62; Assisted Gorbachev in Starting Reforms”. The New York Times. Приступљено 12. 1. 2011. 
  30. ^ writer, Staff. „Всеволод Серафимович Мураховский” [Vsevolod Seraphimovich Murakhovski]. portrets.ru. Архивирано из оригинала 13. 01. 2017. г. Приступљено 13. 2. 2011. 
  31. ^ writer, Staff (1. 4. 2010). „Скончался депутат Госдумы от КПРФ Юрий Маслюков” [Yuri Maslyukov, a Communist Party State Duma Deputy dies]. Gazeta.ru. Приступљено 13. 2. 2011. 
  32. ^ Маслюков Юрий Дмитриевич [Yuri Dmitriyevich Maslyukov] (на језику: руски). hrono. Приступљено 13. 2. 2011. 
  33. ^ writer, Staff. Воронин, Лев Алексеевич [Voronin, Lev Alekseyevich] (на језику: руски). moscow-tombs.narod.ru. Архивирано из оригинала 10. 7. 2012. г. Приступљено 8. 4. 2011. 
  34. ^ Abrosimov, Igor. Н – Свод персоналий [H – Set of personalities] (на језику: руски). proza.ru. Приступљено 13. 2. 2011. 
  35. ^ Schulz-Torge, Ulrich-Joachim (1992). Who Was Who in the Soviet Union. K. G. Saur Verlag. стр. 232. ISBN 978-3-598-10810-5. 
  36. ^ а б в Shevchenko, Iulia (2004). The Central Government of Russia: From Gorbachev to Putin. Ashgate Publishing. стр. 32. ISBN 978-0-7546-3982-4. 

Литература[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Први_заменик_премијера_Совјетског_Савеза&oldid=26191934”