Алексеј Косигин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Косигин

A. Kosygin 1967.jpg

Биографија
Датум рођења 21. фебруар 1904.
Место рођења Санкт Петербург (Руска Империја)
Датум смрти 18. децембар 1980.
Место смрти Москва (Совјетски Савез)
Политичка партија Комунистичка партија Совјетског Савеза
Професија политички радник
Мандат(и)
Премијер Совјетског Савеза
15. октобар 196423. октобар 1980.
Претходник Никита Хрушчов
Наследник Николај Тихонов
члан Политбироа КПСС
4. мај 196021. октобар 1980.
4. септембар 194816. октобар 1952.

Алексеј Николајевич Косигин (рус. Алексе́й Никола́евич Косы́гин; Санкт Петербург, 21. фебруар 1904Москва, 18. децембар 1980) је био политичар и администратор у Совјетском Савезу. Од 1964. до 1980, Косигин је био Премијер Совјетског Савеза.

Биографија[уреди]

Косигин је ступио у Црвену армију 1919, са 15 година, и борио се у Руском грађанском рату. Након тога се образовао у Лењинграду, а затим радио у Сибиру придруживши се Комунистичкој партији 1927.[1] 1930-их је похађао Лењинградски текстилни институт[2] након чега је радио као инжењер, и напредовао је до менаџера Октобарскаје текстилне фабрике у Лењинграду.

Стаљинова Велика чистка је отворила много нових места у партијској администрацији, што је омогућило Косигину да добије стални посао у партији, као шеф лењинградског партијског одсека за индустрију и транспорт, а затим као градоначелник Лењинграда. 1939. је ступио у совјетски кабинет као народни комесар за текстилну индустрију. Исте године, Косигин је изабран у Централни комитет комунистичке партије. Од 1940. до 1946, био је заменик председавајућега Савета народних комесара СССР-а са одговорношћу за потрошачке индустрије. Такође је служио као премијер Руске ССР од 1943. до 1946.

Након Другог светског рата, Косигин је постао члан-кандидат Политбироа, а пуноправни члан је постао 1948. Кратко је био на дужности минисра финансија СССР-а 1948, а онда је служио као министар лаке индустрије до 1953.

Након Стаљинове смрти, марта 1953, Косигин је премештен, али пошто је био верни савезник Никите Хрушчова његова каријера се убрзо променила. Постао је председавајући Државног комитета за планирање СССР-а, 1959. а затим пуноправни члан председништва (како се Политбиро тада звао) 1961.[3] Када је Хрушчов склоњен са власти, октобра 1964, Косјигин је преузео његову функцију совјетског премијера, у почетном тријумвирату са Леонидом Брежњевим као генералним секретаром и Николајем Подгорним као председником.[4]

Косигин је покушао да спроведе економске реформе, како би пребацио акценат совјетске економије са тешке индустрије и војне производње, на лаку индустрију, и производњу потрошачких добара. Брежњев није подржавао ову политику, и ометао је Косигинове реформе. До краја деценије, Брежњев је постао неприкосновени вођа Совјетског Савеза. Иако је Косигин задржао позицију премијера, и остао у Политбироу до 1980, његова позиција је временом слабила.[5]

Косигин се разболео, и напустио је своје дужности октобра 1980, само неколико недеља пре смрти.

Референце[уреди]

  1. ^ Law (1975), стр. 222.
  2. ^ „Алексей Николаевич Косыгин [Alexei Nikolayevich Kosygin]“ (на Russian). Moscow State Textile University. 27 November 2008. Archived from the original on 10. 8. 2010. Приступљено 21. 7. 2013.. 
  3. ^ Elliott & Lewin (2005), стр. 248.
  4. ^ Brown (2009), стр. 402.
  5. ^ „Soviet Union: And Then There Was One“. Time. 3. 11. 1980. Приступљено 21. 7. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алексеј Косигин