Лазар Каганович

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лазар Каганович

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 22. новембар 1893.
Место рођења Кабањ (код Кијева, Руска Империја)
Датум смрти 25. јул 1991.
Место смрти Москва (СССР)
Политичка партија Комунистичка партија Совјетског Савеза
Професија политичар
Потпис Lazar Kaganovich Signature.png
Мандат(и)
Председник Већа министара Совјетског Савеза
5. март 195329. јун 1957.
Претходник Лаврентиј Берија
Наследник Анастас Микојан
Први секретар ЦК КП Украјине (1. термин)
7. април 192514. јул 1928.
Претходник Емануел Квиринг
Наследник Станислав Косиор
Први секретар ЦК КП Украјине (2. термин)
3. март 194726. децембар 1947.
Претходник Никита Хрушчов
Наследник Никита Хрушчов

Лазар Мојсејевич Каганович (рус. Ла́зарь Моисе́евич Кагано́вич; Кабањ, 22. новембар 1893Москва, 25. јул 1991) био је совјетски револуционар и политичар.

Биографија[уреди]

Рођен је у близини Кијева, у јеврејској породици. Године 1911, постао је члан бољшевичке партије. Маја 1917, постао је вођа војне организације бољшевика у Саратову. Током Октобарске револуције, руководио је устаничким снагама у Гомељу. После револуције, од 1918. до 1922. године, вршио је многе функције широм совјетске Русије, од Нижњег Новгорода до Туркменистана.

Током јачања сопственог утицаја, Јосиф Стаљин га је прикључио својој интересној групи. Каганович је 1924. постао члан Централног комитета СКП(б), а од 1925. до 1928. био је скеретар ЦК Комунистичке партије Украјине. Године 1930, постао је члан Политбироа ЦК СКП(б). У то је време био један од проводилаца масовне индустријализације и колективизације у СССР-у.

Због лошег вођења колективизације у Украјини, сматра се једним од одговорних за избијање велике украјинске епидемије глади 1932—1933. године[1]. Током трајања великих чистки унутар СКП(б), Каганович је организовао хапшења хиљада железничких радника и службеника.

Током Великог отаџбинског рата, био је комесар за Севернокавкаски и Закавкаски фронт. Године 1943, добио је титулу хероја социјалистичког рада. Остатак рата је провео на функцији комесара за железнице.

Године 1947, накратко је поновно био секретар ЦК КП Украјине, а од 1952. до 1957. године председник Већа министара Совјетског Савеза (премијер). Иако је био стаљиниста, Каганович је након Стаљинове смрти још увек имао одређеног утицаја. Међутим, 1957. године је присиљен да иступи из Централног комитета и Президијума СССР-а. Добио је посао директора мале фабрике калијума на Уралу. До 1961. је у потпуности искључен из партије, те је живео као пензионер у Москви.

Умро је 1991. године Москви, у својој 97. години живота. Сахрањен је на гробљу Новодјевичи.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лазар Каганович