Предатори у Републици Српској
.jpg)
Предатори (грабљивац или грабежљивац) у Републици Српској је један од облика интеракције између два бића у екосистемуу коме он напада и једе свој плен. Данас је опште познато да врсте сисара и птица, које се у већој или мањој мери хране корисном (гајеном) дивљачи али и другим животињама (или биљкама) називамо предаторима.
Једна од обавеза свих ловачких друштава у Републици Српској је уклањање предатора, за које нема ловостаја. Међу најзначајнији предаторе у Републици Српској убрајају се лисица, куна и шакал, вук, јазавац, дивља мачка.[1]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Предатори могу, али не морају убити свој плен пре него што га поједу. Али чин предатора увек, у крајњој линији, изазива смрт жртве, а узимајући плен и у деловима тела, он се уноси у тело предатора. Правим предатором се може сматрати она животиња која убија и једе и друге животиње, али многе животиње се понашају и као предатори и као лешинари.[2][3][4][5][6][7]
Предатори су обично месоједи или сваштоједи (једу биљке и друге животиње), ловећи друге животиње за храну. Примери предатора у Републици Српској су змије, вукови, лисице, шакали, дивља мачка, куне, јазавац твор.[8]
У ловиштима Републике Српске су најбројније и најловљеније ове врсте предатора: лисица (годишњи улов износи више од 1.100 јединки), потом куне, дивља мачка и јазавац.[9]
Одстрел предатора у Републици Српској[уреди | уреди извор]
Збирни подаци о процењеној бројности и регистрованом улову главних врста предатора у ловиштима Републике Српске призана је у доњој табели, а на основу пподатака који потичу из планских докумената и службених евиденција корисника ловишта, због чега их треба узети са извесном резервом.
| Врста дивљачи | Бројност | Укупан улов |
|---|---|---|
| Лисица | 12.387 до 12.602 | 3.699 |
| Шакал | 123 до 190 | 34 |
| Вук | 661 дио 702 | 90 |
| Дивља мачка | 2.259 до 2.313 | 146 |
| Куне | 9.231 до 9.901 | 1.209 |
| Јазавац | 2.597 до 2.802 | 113 |
| Твор | 1.920 до 2.295 | 42 |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „BRIGA O LOVIŠTU NAŠ JE PRIORITET :: Semberija INFO ::”. www.semberija.info. Приступљено 2021-11-18.
- ^ Mučibabić S. (1960): Osnovi ekologije. Univerzitetu Sarajevu, Sarajevo.
- ^ Škrijelj R., Đug S. (2009): Uvod u ekologiju životinja.Prirodno-matematički fakultet Sarajevo, Sarajevo. ISBN 978-9958-592-03-4.
- ^ Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.
- ^ Mayr E. : Populatiomns, species, and evolution – An abridgment of Animal species and evolution. The Belknap Press of Harvard University Press. Cambridge, Massachussets and London, England. 1970. ISBN 978-0-674-69013-4.
- ^ Mayr E. : The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), London (England) . ISBN 978-0-674-36445-5. . 2000. ISBN 978-0-674-36446-2.
- ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. 1996. ISBN 978-9958-10-686-6.
- ^ Begon M., Townsend C., Harper J. : Ecology: Individuals, populations and communities. 3rd ed. Blackwell Science, London. 1996. ISBN 978-0-86542-845-4.. ISBN 978-0-632-03801-5.. ISBN 978-0-632-04393-4.
- ^ а б „ЕЛАБОРАТ О УСТАНОВЉАВАЊУ ЛОВИШТА НА ПОДРУЧЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ” (PDF). www.vladars.net. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 11. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ristić Z.:(2009.) Program razvoja lovstva Republike Srpske za period 2010-2020. LSRS, Sokolac
- N.N.: (2008.) Informacija o stanju i smjernicama za daljnji razvoj u sektoru lovstva. Vlada Republike Srpske
