Дивља мачка
| Дивља мачка | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Европска дивља мачка
(Felis silvestris silvestris) |
||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Felis silvestris Schreber, 1775 |
||||||||||||||
 Пет подврста Felis silvestris поштујући изворе 2007 ДНК проучавања.
|
||||||||||||||
| подврсте | ||||||||||||||
|
видети текст |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Дивља мачка (лат. Felis silvestris) је врста из фамилије мачака (Felidae).
Садржај |
Опис [уреди]
То је снажна животиња округле главе са кратком њушком и кратким ушима. У снажној вилици истичу се оштри очњаци. Тело јој је покривено густом длаком сиво-смеђе боје са ретким, попречним тамним пругама. Краћи, дебео реп има тамне прстенове и врх је увек тамно обојен. На предњим ногама има пет прстију, а на задњим четири који су са доње стране увек тамни. На прстима има оштре канџе које може да увуче. Груди и трбух су светлији и једнолично обојени. Већи мужјак нарасте до 80-90 cm у дужину (реп му је дуг до 37 cm), а може да буде тежак и до десет килограма.
Станиште и ареал [уреди]
Живи у шумама са пропланцима и ноћна је животиња. Лови пред вече или пред зору, када је гладна. Врло је опрезна, добро трчи, скаче и вере се по стаблима. Распрострањена је у средњој и јужној Европи. Угрожена је ловом због цењеног крзна.
Понашање [уреди]
Лови живи плен; мишеве, зечеве, веверице, кртице и друге мале животиње. Лови и птице, па чак и омање срне. Пари се крајем зиме. Крајем пролећа окоти до четири младунчета у скровишту међу камењем или у шупљем стаблу, ретко у жбуњу. Територијалне су животиње; територија им је тачно ограничена.
Ова звер је опасна и насртљива и може бити опасна по човека.
Подврсте [уреди]
Позивајући се на 2007 ДНК анализе, постоји само пет подврста:[2]
- Felis silvestris silvestris (Европа и Турска).
- Felis silvestris lybica (северна Африка, Блиски исток и западна Азија, све до аралског мора).
- Felis silvestris cafra (јужна Африка).
- Felis silvestris ornata (Пакистан, североисточна Индија, Монголија и северна Кина).
- Felis silvestris bieti (Кина).
Ранији извори указују на много већи број подврста:
- Афричке подврсте
- Felis silvestris cafra (јужна Африка)
- Felis silvestris foxi (западна Африка)
- Felis silvestris griselda (централна Африка)
- Felis silvestris lybica Афричка дивља мачка, (северна Африка)
- Felis silvestris ocreata (источна централна Африка)
- Felis silvestris mellandi (западна централна Африка)
- Азијске подврсте
- Felis silvestris caudata (регија каспијског мора)
- Felis silvestris ornata Индијска пустињска мачка, (Индија до Ирана)
- Felis silvestris bieti Кинеска планинска мачка, (могућа подврста)
- Европске подврсте
- Felis silvestris cretensis (Крит) (изумрла, мада су документована нека појављивања)
- Felis silvestris caucasica Кавкаска дивља мачка, (Кавкаске планине и Турска)
- Felis silvestris grampia Шкотска дивља мачка, (северна и западна Шкотска)
- Felis silvestris jordansi Балеарска дивља мачка, (Балеарска острва)
- Felis silvestris reyi Корзиканска дивља мачка (Корзика) (Вероватно изумрла)
- Felis silvestris silvestris Европска дивља мачка, (Европа)
- Непозната дистрибуција:
Литература [уреди]
- Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
- Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
- Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)
Извори [уреди]
- ^ Cat Specialist Group (2002). Felis silvestris. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 5. маја 2006. База података укључује и доказе зашто је таксон последња брига
- ^ Driscoll, CA, et al (28. 6. 2007.). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication“. Science 317 (5837): 519–523. DOI:10.1126/science.1139518. PMID 17600185.
Спољашње везе [уреди]
