Предикат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Предикат је реченични члан који стоји уз субјекат и означава радњу, стање или збивање. Може по саставу бити глаголски и копулативни (именски и прилошки), а по сложености прост и сложен.

Примери:

  • Марко спава. - прост глаголски предикат, састоји се само од једног глагола;
  • Марко је ученик. Марко је паметан. - прост именски копулативни предикат, састоји се од копулативног (не помоћног!) глагола јесам/бити и именице (односно именичке синтагме) или придева (односно придевске синтагме).
  • Марко је овде. Састанак је био јуче. - прост прилошки копулативни предикат, састоји се од копулативног глагола јесам/бити и прилога (односно прилошке синтагме) или именице (односно именичке синтагме) с прилошким значењем;
  • Марко може да уђе. - сложен глаголски предикат, састоји се од модалног или фазног глагола (моћи, морати, хтети, смети, требати, почети, престати, наставити итд.) и другог глагола у конструкцији да + презент или у облику инфинитива;
  • Марко хоће да буде најбољи ученик. - сложен именски копулативни предикат;
  • Марко сме да буде овде. Састанак мора бити сутра. - сложен прилошки копулативни предикат.

Види још[уреди]