Реченица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Реченица (вишезначна одредница).

Дефиниције:

  • Реченица је скуп речи која има одређено значење.
  • Реченица је изговорена или написана мисао.
  • Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику.

Чланови реченице:

Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи.

Субјекат[уреди]

Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.

  • Учитељица прегледа задатке.
  • Јована и Теодора су добиле петице у школи.

Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.

  • Неки старији људи су седели на клупи.
  • Милица и Тамара су добре другарице.

У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.

  • Трчати је здраво.
  • Пет је мој срећан број.

Граматички субјекат је увек у номинативу.

  • Мома се игра.

Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.

  • ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
  • дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
  • ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)

Предикат[уреди]

Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.

  • Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
  • Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.
  1. приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
  2. идентификује субјекат: Ана је васпитачица.

Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.

  • Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
  • Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.