Субјекат (граматика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Субјекат.

Субјекат је један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.

У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи:

Врсте субјекта према падежу у којем се налази[уреди]

Према облику, тј. падежу у којем се налази, субјекат у реченици може бити:

  • граматички
  • логички.

Граматички субјекат се увек налази у номинативу, док је логички у генитиву, дативу или акузативу (у сва три падежа без предлога).

У служби субјекта најчешће су • именице • именичке заменице, или • именичке синтагме у номинативу Овакав субјекат назива се граматички

Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:

  • Ана одговара историју.
  • Историју одговара Ана.

У обе реченице подвлачи се Ана.

Субјекат не мора увек бити исказан. Може се подразумевати. У том случају одређује се према глаголском лицу.