Субјекат (граматика)
- За остале употребе, погледајте чланак Субјекат.
Субјекат је један од два главна реченична члана. Њиме је изречен вршилац радње или носилац стања или особина саопштених у предикату. Он је независан, самосталан у реченици и може бити исказан речју, синтагмом или реченицом.
У функцији субјекта су најчешће именице, именичке заменице и бројеви, али и друге врсте речи:
- Град лежи на левој обали Дунава. (именица)
- Они су били вредни радници. (именичка заменица)
- Певати је лепо. (глагол)
Врсте субјекта према падежу у којем се налази [уреди]
Према облику, тј. падежу у којем се налази, субјекат у реченици може бити:
- граматички
- логички.
Граматички субјекат се увек налази у номинативу, док је логички у генитиву, дативу или акузативу (у сва три падежа без предлога).
У служби субјекта најчешће су • именице • именичке заменице,или • именичке синтагме у номинативу Овакав субјекат назива се граматички
Предикат се са субјектом слаже у лицу, броју и роду(ако глаголски облик разликује род). У реченици је субјекат обично на почетку, мада може стајати и на другим местима у оквиру реченице:
- Ана одговара историју.
- Историју одговара Ана.
У обе реченице подвлачи се Ана.
Субјекат не мора увек бити исказан. Може се подразумевати. У том случају одређује се према глаголском лицу.