Глаголи

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак. Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Глаголи су речи које означавају радњу (певати, цртати, писати), стање у коме се неко или нешто налази (спавати, сазрети) или збивање у природи (севати, грмети, наоблачити се). То су несамосталне речи. У реченици врше службу предиката, а глаголски прилози садашњи и прошли врше службу прилога за време. Промена глагола се назива конјугација.

Глаголи се мењају кроз:

• Лица - 1., 2. и 3.
• Бројеве - једнина и множина
• Родове - мушки, женски и средњи (родове имају само глаголски придеви)
• Глаголска времена (седам глаголских времена)
• Начине (два глаголска начина)

[уреди] Глаголски облици

У српском језику постоји 14 глаголских облика и деле се на:

• Личне (9)
• Неличне (5)

---

Лични глаголски облици имају облике сва три лица.

• Презент
• Аорист
• Имперфекат
• Перфекат
• Плусквамперфекат
• Футур први
• Футур други

---

Глаголски начини означавају став говорног лица према још неоствареној радњи.

• Потенцијал
• Императив

---

Нелични глаголски облици немају лица.

• Инфинитив
• Радни глаголски придев
• Трпни глаголски придев
• Глаголски прилог садашњи
• Глаголски прилог прошли

---

Глаголски облици се деле такође и на просте и сложене.

Прости глаголски облици се граде од презентске или инфинитивне основе и одређених наставака.

• Инфинитив
• Презент
• Футур први¹
• Аорист
• Перфекат
• Имперфекат
• Императив
• Глаголски прилог садашњи
• Глаголски прилог прошли
• Глаголски придев трпни
• Глаголски придев радни

Сложени глаголски облици се граде од помоћних глагола и глаголских придева или инфинитива.

• Перфекат
• Плусквамперфекат
• Футур први¹
• Футур други
• Потенцијал

---

¹ Футур I може имати и прост и сложен облик (певаћу - ћу певати)

[уреди] Глаголски род (Глаголи према предмету радње)

Глаголи се према глаголском роду деле на:

• 1. Прелазне (транзитивне) - радња се врши на некоме или нечему и уз глагол стоји објекат (читати књигу, гледати телевизију)
• 2. Непрелазне (интранзитивне) - радња се не врши ни на коме и увек је без објекта (спавати, ићи)
• 3. Повратне (рефлексивни) - увек уз себе имају речцу СЕ:
  • Прави повратни - субјекат радњи врши на самом себи; уз глагол може стојати и СЕБЕ и СЕ (купати се - себе, умивати се - себе);
  • Неправи-повратни - вршиоцу врше радњу један на другом; може стајати само краћи облик СЕ (веселити се, смрзнути се);
  • Узајамно-повратни - више вршилаца врши исту радњу заједно (руковати се, свађати се);

[уреди] Глаголски вид (глаголи према трајању радње)

Глаголи се разликују и према трајању радње. Неки могу трајати неограничено (писати, гледати), а некима је трајање ограничено (сести, прочитати).

Деле се на:

• 1. Несвршене (имперфективне) - радња траје неограничено;
  • Учестали - радња се стално понавља (претрчавати, долазити) ;
  • Трајни - радња траје неограничено (читати, писати)

• 2. Свршене (перфективне) - радња траје ограничено
  • Почетно-свршени - почетак неке радње (полетети, запливати);
  • Завршно-свршени - завршетак радње (слетети, одпливати);
  • Тренутно-свршени - цела радња се завршила за тренутак (сести, трепнути);

• 3. Двовидске (чути, видети, васпитавати, ручати)