Предраг Финци

Предраг Финци
Predrag Finci
Лични подаци
Пуно име	Предраг Финци
Датум рођења	(1946-08-05)5. август 1946.
Место рођења	Сарајево, Федеративна Народна Република Југославија
Образовање	Филозофски факултет у Сарајеву, Универзитет у Паризу, Универзитет у Фрајбургу
Филозофски рад
Школа филозофије	Савремена филозофија
Интересовања	Естетика ,Савремена егзистенцијалистичка филозофија
Идеје	Егзистенцијализам, Феноменологија
Утицаји од	Едмунд Хусерл, Микел Дифрен, Вернер Маркс

Предраг Финци (Сарајево, 5. август 1946) је филозоф, естетичар и есејиста. Радови и стил Предрага Финција препознатљиви су по њиховој комбинацији ерудиције, филозофских и естетских увида и личног искуства. О његовим књигама написани су бројни чланци и рецензије у БиХ и Хрватској, био је редовни професор естетике на Филозофском факултету у Сарајеву.

Биографија

Предраг Финци је рођен у познатој сарајевској сефардској породици. Више чланова његове породице убијени су и били жртве Холокауста. Започео је своју каријеру као глумац 1968. појавио се у улози Гаврила Принципа у филму Фадила Хаџића „Сарајевски атентат”. По завршетку драмских студија, студирао је филозофију на Универзитету у Сарајеву и потом на Универзитету у Паризу (код Микел Дифрена). Такође је био гостујући истраживач на универзитету у Фрајбургу (код Вернера Маркса). Дипломирао је 1977, магистрирао је темом (Умјетност и слобода – покушај критичког приступа Камијевој филозофији), и докторирао 1981. године на Филозофском факултету у Сарајеву темом из естетике егзистенцијализма (Умјетност и живот) касније је то дело публиковано под насловом Умјетност и искуство егзистенције. Радио је на Филозофском факултету у Сарајеву у периоду 1971-1992. Био је декан ООУР-а Филозофија на Филозофском факултету у Сарајеву 1985/1986. и 1986/1987. Изабран је за редовног професора на наставном предмету Естетика што је радио до 1993. године када се, током рата, преселио у Лондон . У Лондону је наставио да ради као слободни писац и гостујући истраживач на UCL-у (University College London) Универзитетском колеџу у Лондону до свог пензионисања 2011. године.

Књиге Предрага Финција објављују се у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији, а 2012. објавио је прву књигу на енглеском, под називом Applause, and then Silence (Аплауз, а потом мук). То је кратка збирка филозофских есеја о темама као што су оквир слике, наслов, мото, посвета итд. О истим темама је писао и раније и опширније у својој књизи "O nekim sporednim stvarima" објављеној 1990. године. Године 2014, објавио је још једну збирку есеја на енглеском: Why I Killed Franz Ferdinand and Other Essays (Зашто сам убио Франца Фердинанда и други есеји). То је збирка есеја о различитим проблемима, од Сарајевског атентата преко неких позоришних епифеномена до питања о природи опијености.

Издавач Antibarbarus из Загреба објављује у Загребу 2014. године Финцијеву "Естетска терминологија". То је обимно дело у којем се бави појмом уметности и уметничког дела. Исти текст је објављен 2016. године и у електронском издању. Већина Финцијевих радова објављује се у електронском формату, али "Естетска терминологија" у свом електронском издању нешто је другачија, коригована и допуњена и назива се "Естетичка терминологија". Према речима аутора, то је следећа техничка разлика: "када се каже "естетички" онда је то теоретска, филозофска дисциплина, мишљење естетског феномена, а не рецимо естетска хирургија или естетски аспект проблема, а када се каже "естетско" говори се о уметничком раду и својствима тог дела. Појмови естетичко и естетско припадају естетици (естетској теорији) као филозофској дисциплини и унутар ње имају своја специфична, јасно дефинисана значења " (Финци, 2016: 349)

Године 2016. сарајевска издавачка кућа Art Rabic објавила је књигу Предрага Финција Kratka, a tužna povijest uma". Према наводима БиХ П. Е. Н.-а, у "Краткој и тужној повијести ума", Финци показује шта је све идеја ума и умног бића, како се ум разликује од осећаја и вере, због чега је данас све потпуније неповерење у ум и шта је могућа перспектива и будућност мишљења и самог ума.

У загребачком часопису Radio Gornji Grad Луциано Лукшић сматра да су Финцијеве књиге "O kolodvoru i putniku" и "Kratka, a tužna povijest uma" написане у нади, упркос свему, у један хуманији свет, свет у коме ће креативне идеје и етика хуманизма постати животна стварност а сам свет уман. У књизи "Elektronička špilja" ("Електронска пећина") која је изашла 2017. године у издању сарајевске куће Art Rabic, у Сарајеву, Предраг Финци промишља о предмету и теми медија и узима у разматрање њихов значај, утицај и последице које они врше на човеков живот. У књизи поставља важно данашње етичко и политичко питање "Колико пристајем на манипулисање медијима и колико сам допринео њиховој злоупотреби?"

Године 2018. издавачка кућа Factum из Београда објавила је 20. књигу Предрага Финција под насловом "Укратко". П. Е. Н. БиХ наводи: "У овој књизи есеј се готово у потпуности трансформише у поетску форму. Књига се дотиче свих кључних егзистенцијалних питања, од питања порекла и настанка до речи о пријатељству и љубави, као и питања рата, умирања и ништавила. У његовим кратким, ефектним текстовима, Финци заправо одржава дијалог са раним грчким филозофима и својим властитим емоционалним стањима, која могу да буду осећања свакога од нас. " Укратко је ауторова сажета историја живота.

Предраг Финци је члан Exile Writers Ink (Лондон), Друштва писаца БиХ и члан оснивача П. Е. Н. БиХ. Члан је Хрватског филозофског друштва. Добитник је награде издавача "Свјетлост" за збирку есеја "Говори преписки" 1980. године и Награде издавача "Веселин Маслеша" за есеј, 1986. Добитник је за 2011. годину награде за науку на 23. Међународном сајму књига у Сарајеву за књигу "Имагинација" у издању Antibarbarus-а из Загреба.

Библиографија Предрага Финција

Филозофске студије

Објављено у БиХ:

• Govor prepiski, (Транскрипт говора), Свјетлост, Сарајево, 1980.
• Умјетност и искуство егзистенције, Свјетлост, Сарајево, 1986.
• Исходиште питања, Глас, Бања Лука, 1987. 1987. OCLC 23869495
• О неким споредним стварима,. Веселин Маслеша, Сарајево. 1990. ISBN 9788621004249.
• Sarajevski zapisi: Sentimentalni uvod u estetiku i Pravo, stranputicom, Buybook. . Sarajevo. 2004. ISBN 9789958630323. 
• Poetozofski eseji, Medjunarodni centar za mir. . Sarajevo. 2004. ISBN 9789958480430. 
• O kolodvoru i putniku, Motrišta, Mostar 2013. ISSN 1512-5475; IK Rabic. . Sarajevo. 2015. ISBN 978-9958-33-101-5. 
• Kratka, a tužna povijest uma, IKB Rabic. . Sarajevo. 2016. ISBN 9789926428037.  COBIS: BH-ID 22956550
• "Elektronička špilja", Art Rabic. . Sarajevo. 2017. ISBN 9789926428211.  COBISS: BH-ID 23983110

Објављено у Хрватској:

• Umjetnost uništenog: estetika, rat i Holokaust, Izdanja Antibarbarus. . Zagreb. 2005. ISBN 978-953-249-000-8. 
• Priroda umjetnosti, Izdanja Antibarbarus. . Zagreb. 2006. ISBN 9789532490121. 
• Tekst o tuđini, ilustrirao Mersad Berber, Demetra. . Zagreb. 2007. ISBN 9789532250883 .  OCLC 444656056
• Djelo i nedjelo: umjetnost, etika i politika, Demetra. . Zagreb. 2008. ISBN 9789532250916. 
• Imaginacija, Zagreb, Izdanja Antibarbarus. 2009. ISBN 9789532490916.
• Osobno kao tekst, Izdanja Antibarbarus. . Zagreb. 2011. ISBN 9789532491081. 
• Čitatelj Hegelove estetike, Naklada Breza. . Zagreb. 2014. ISBN 9789537036867. 
• Estetska terminologija, Izdanja Antibarbarus. . Zagreb. 2014. ISBN 9789532491418. 
• Korist filozofije, Izdanja Antibarbarus. . Zagreb. 2017. ISBN 9789532491760. 

Објављено у Србији:

• Укратко, Factum Izdavaštvo. . Београд. 2018. ISBN 9788680254128. 

Објављено на енглеском језику:

• Applause, and then Silence, with Introduction by Moris Farhi, Style Writers Now. 2012. ISBN 9781476487908.
• Why I Killed Franz Ferdinand and Other Essays, with Introduction by Cathi Unsworth, Style Writers Now. 2014. ISBN 9781310175367.

Спољашње везе

• PEN BiH
• Exiled Writers Ink!