Провинција Мино

Мино (јап. 美濃国) је једна од 66 историјских провинција Јапана, која је постојала од почетка 8. века (закон Таихо из 703. године) до Мејџи реформи у другој половини 19. века. Мино је био континентална провинција у централном делу острва Хоншу, у области Тосандо.^[1]

Царским декретом од 29. августа 1871. све постојеће провинције замењене су префектурама.^[2]Територија провинције Мино одговара јужној половини данашње префектуре Гифу.^[3]^[4]

Географија[уреди | уреди извор]

Мино је једна од ретких континенталних провинција у Јапану, у централном делу острва Хоншу, у области Тосандо.^[1] Мино се граничио са провинцијом Оми на западу и провинцијама Ечизен и Хида на северу. Са истока се граничио са провинцијом Шинано, а на југу са провинцијама Изе, Овари и Микава.^[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Током периода Муромачи (1333-1573) провинција Мино била је под управом гувернера (шуго) из породице Токи. У хаосу грађанских ратова периода Сенгоку (1467—1600) године 1544. последњег гувернера Токи Јоринарија свргао је узурпатор Саито Досан и постао феудални господар (даимјо) целе провинције. Досанов зет Ода Нобунага освојио је Мино после седмогодишњег рата (1561—1567) и протерао Досановог унука Саито Тацуокија 1567. Уз провинцију Овари, Мино је био база Нобунагине моћи у ратовима за уједињење Јапана (1568—1582).^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.
^ Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204.
^ Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 61—63. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

Литература[уреди | уреди извор]

Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan. 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. XXIV. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:2-1] а ^б Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 3). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xviii. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[2] Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 5). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 633. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:1-3] Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 3. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[:0-4] Chaplin, Danny (2018). Sengoku Jidai. Nobunaga, Hideyoshi and Ieyasu: Three Unifiers of Japan. CreateSpace. стр. 7—31. ISBN 978-1983450204.

[5] Hall, John Whitney (1988—1999). The Cambridge history of Japan (Volume 2). 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. xxiv. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:12-6] Ōta, Gyūichi (2011). The chronicle of Lord Nobunaga. J. S. A. Elisonas, Jeroen Pieter Lamers. Leiden: Brill. стр. 61—63. ISBN 978-90-04-20456-0. OCLC 743693801.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

п р у Бивше провинције у Јапану (списак)
Кинај	Изуми Кавачи Сецу Јамаширо Јамато Јошино 716–738
Токаидо	Ава Хитачи Ига Исе Изу Кај Казуса Микава Мусаши Овари Сагами Шима Шимоса Суруга Тотоми
Тосандо	Дева -1869 Хида Иваки 718–724 Иваки 1869– Ивасе 718–724 Иваширо 1869– Козуке Мино Оми Муцу –1869 Рикоу (или Муцу) 1869– Рикучу 1869– Рикузен 1869– Шимоцуке Шинано Сува 721–731 Уго 1869– Узен 1869–
Хокурикудо	Ечиго Ечизен Етчу Кага Ното Садо Вакаса
Саниндо	Хоки Инаба Изумо Ивами Оки Таџима Танба Танго
Санјодо	Аки Бинго Битчу Бизен Харима Мимасака Нагато Суо
Нанкаидо	Ава Аваџи Иџо Киј Сануки Тоса
Саикаидо	Бунго Бузен Чикуго Чикузен Хиго Хизен Хјуга Ики Осуми Сацума Тане 702–824 Цушима
Хокаидо 1869–	Чишима Хидака Ибури Ишикари Китами Куширо Немуро Ошима Ширибеши Тешио Токачи
Пре-Таихо кода провинције	Чичибу Фуса Хи Кено Киби Коши Кумасо Тојо Цукуши
Извор: Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Провинције и префектуре" из Енциклопедија Јапана, стр. 780 на сајту Гугл књиге; "Јапанске провинције су претворене у префектуре од стране Меиџи владе ... [и] груписане према географској позицији у 'пет покрајина' и 'седам округа'."