Протосеваст

С Википедије, слободне енциклопедије

Протосеваст (грч. πρωτοσέβαστος) је била висока византијска титула, настала у XI веку.

Титула протосеваста[уреди | уреди извор]

Сматра се да је титула протосеваста, првог (прото) међу севастима, настала у доба цара Алексија I Комнина (1081—1118), иако се помиње и у једном документу из времена пре његове владавине[а]Он је ову титулу доделио мужу своје сестре, Михајлу Тарониту, који је, касније, добио још вишу титулу, паниперсеваста, као и свом млађем брату Хадријану[б]. Поред тога, титула протосеваста је, у отприлике исто време, додељена Сергију VI и његовом сину, Јовану VI време[1].

Током XII века, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у XIV веку помиње између титула великог логотета и пинкерна.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У једном документу из 1049. године, млетачки дужд Доменико Контарини се назива царским патриком и протосевастом.
  2. ^ За свог старијег брата Исака, Алексије је створио титулу севастократора, која се налазила одмах испод царске.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," Proceedings of the British Academy, 132, 107.

Литература[уреди | уреди извор]