Пчелињи отров
Пчелињи отров је чист производ организма пчеле, то је секрет жаочног апарата, чија је биолошка намена да штити пчелиње друштво од непријатеља. Горког је укуса и киселе реакције, карактеристичног мириса, течност жућкасте боје. . Пчела свој отров убризгава у непријатеља преко своје жаоке. Непосредно после убода пчела умре, али мишићи који се налазе око кесица са отровом и жаоке настављају да се грче и да истискују отров наредних 10 минута.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Први који је скренуо пажњу на вредност пчелињег отрова био је Хипократ, који је живео око 400 године пре нове ере.
Састав[уреди | уреди извор]
Пчелињи отров је смеса више састојака органиских и неорганских материјала (беланчевине, пептиди, вода, минералне материје и др). Временом се састав пчелињег отрова прилагодио томе да изазива нелагодности, а не да убија, јер би то погоршало хигијену кошнице. Садржи хистамин, мелитин, апамин, адолпин, дегра, ензиме, биолошки активне амине, допамин. На тачан однос ових материја утиче положај пчелињака и паша коју пчеле у том тренутку посећују.
| Врста једињења | Једињење | Количине отрова у % | Количина перисеката (нмол) |
|---|---|---|---|
| Мали молекули | Хистамин | 0,66–1,6 | 5–10 |
| Допамин | 0,13–1,0 | 2.7–5.5 | |
| Норадреналин | 0,1–0,7 | 0,9–4,5 | |
| Пептид | Меллитин | 40–50 | 10–12 |
| Мелитин-Ф | 0.01 | 0,0003 | |
| Апамин | 3 | 0,75 | |
| Пептид 401 | 2 | 0.6 | |
| Сецапин | 0.5 | 0.13 | |
| Тертиапин | 0.1 | 0.03 | |
| Прокамин А, Б | 1.4 | 2.0 | |
| Ензими | Фосфолипаза А2 | 10–12 | 0.23 |
| Хијалуронидаза | 1–2 | 0.03 | |
| Кисела фосфомоноестераза | 1.0 | — | |
| α-д-глукозидаза | 0.6 | — | |
| Лизофосфолипаза | 1.0 | 0.03 |
Својства[уреди | уреди извор]
Познато својставо пчелињег отрова на људски организам је да изазива бол, оток и црвенило. Такође је битна ставка да карактеристичан мирис пчелинјег отрова подстиче пчеле радилице да се укључи у одбрану кошнице.
Алергија[уреди | уреди извор]
Код извесног броја људи, пчелињи отров изазива изузетно бурну алергијску реакцију, које се зна завршити и смртним исходом. Уколико се појаве симптоми алергије, потребно је одмах се обратити лекару. Карактеристичан симпром, јесте копривњача, када се црвенило јавлја по грудима и унутрашњој страни бутина.
Примена[уреди | уреди извор]
Пчелињи отров има терапеутска својства у лечењу реуматских обољења, упале зглобова и ишијаса. Такође се користи за израду вакцина које треба да умање осетљивост код особа које имају проблема са алергијом.[3]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Apitherapy”. APIMONDIA (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22.
- ^ E. DavidMorganIan D.Wilson, 8.05 - Insect Hormones and Insect Chemical Ecology, Comprehensive Natural Products Chemistry Volume 8, 1999, Pages 263-375
- ^ Beeton, Christine (2013-01-01), Kastin, Abba J., ур., Chapter 64 - Targets and Therapeutic Properties (на језику: енглески), Academic Press, стр. 473—482, ISBN 978-0-12-385095-9, Приступљено 2022-03-22
Литература[уреди | уреди извор]
- Мр Пантелија Пантелић, „Азбука пчеларства“, Београд 2001.