Хипократ са Коса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Хипократ (вишезначна одредница).
Хипократ са Коса

(грч. Ἱπποκράτης)

Hippocrates rubens.jpg
Рођен 460. п. н. е.
Кос, Грчка
Преминуо 370. п. н. е.
Кос, Грчка
Занимање лекар

Хипократ (грч. Ἱπποκράτης), око 460. до око 370. п. н. е. са острва Коса, сматра се утемељивачем клиничке медицине (медицине као науке) и најчувенији грчки лекар. Мало се са извесношћу зна о Хипократовом животу, осим да је подучавао на Косу, да је веома много путовао и да је још за живота био изванредно славан. Под његовим именом сачувано је тачно 130 списа. Отприлике половина тих списа представља касније фалсификате, пошто је 100 година распон између првих и последњих примерака у овој „колекцији“. Многи списи потписани његовим именом мора да укључују и рад других.

Остали списи сачињавају тзв. Corpus Hippocraticum који садржи списе који су од IV веку п. н. е. били приручна библиотека лекара и дали основу за терминологију која још и данас важи. Тешко је, међутим, издвојити оно што припада само Хипократу. Списи садрже како опште прописе (као, нпр. чувену заклетву лекара), тако и извештаје ο болестима (често у облику белешки), дијагнозе, прогнозе, описе појединих болести (међу њима најзначајнија је расправа Ο светој болести), дијететска упутства (и за здраве). Свим списима је заједничко то што су строго научни, што осуђују праксу свештеника (лечење магијом), што признају природу (physis) као лекареву најбољу помоћницу, а пре свега високу професионалну етику.

Дела су писана јонским дијалектом и, према сврси и постанку, различитим стилом. Најбољи од њих представљају фазу у којој је медицина тежила да постане рационална и научна у свом приступу дијагнози, прогнози и лечењу. Успех у овом покушају је био ограничен, али током 2.000 година бољег рада није било; попут Аристотеловог рада и Хипократове ће идеје доминирати дисциплином и временом постати светиње. Многе болести наведене у Corpus Hippocraticum приписиване су неравнотежи између четири телесна „сока“, а лечење се у великој мери сводило на одмор, дијету и вежбе, а не на лекове. Његове анамнезе су задивљујуће концизне и многи од његових описа и коментара још увек нису застарели.

Спољашње везе[уреди]