Пјер Мари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пјер Мари

PierreMarie.jpg
Пјер Мари
(фотографија Eugèna Pirou из 1900).

Општи подаци
Датум рођења 9. септембар 1853.
Место рођења Париз (Француска)
Датум смрти 13. април 1940.
Место смрти Париз (Француска)
Рад
Поље Медина, Неурологија
Школа Сорбона
Институција Сорбона
Познат по Открићима неуролошких болести
Награде Члан Француске медицинске академије.

Пјер Мари (фр. Pierre Marie; Париз, 9. септембар 1853Париз, 13. април 1940) је био француски лекар, неуролог, заслужан за откривање неколико нових клиничких ентитета, као што су; прогресивна мишићна атрофија 1886, акромегалија 1886, хипертрофична остеоартропатија 1890, хередоатаксија мозга 1893, анкилозирајући спондилитис 1898[1]. Ова открића у медицини донела су му међународни углед.[2]

Епоними[уреди]

  • Маријева атаксија (Marie's ataxia)

Наследна болест нервног система, са церебеларном (можданом) атаксијом.

  • Мари-Фоа-Алајуанијев синдром (Marie-Foix manoeuvre and reflex)

Мождана атаксија изазвана променама у малом мозгу код старијих особа, углавном због злоупотребе алкохола. Епоним је назван заједно са неуролозима Теофилом Алајуанином (1890-1980) и Чарлсом Фоа (1882-1927).

  • Маријева анартрија (Marie's anarthria)

Немогућност нормалне артикулације речима, због мождане лезије.

Познат као анкилозирајући спондилитис. Епоним је назван заједно са немачким неурологом Адолфом Струмпелом (1853-1925). Болест се назива и "Бехтерева болест", по руском неурофизиолог Владимиру Бекхтереву (18571927).

  • Мари-Леријев синдром (Marie-Léri syndrome)

Деформитет руку изазван остеолизом[a] зглобних површина прстију. Епоним је назван заједно са неурологом Андром Леријем (1875—1930).

  • Бамбергер-Маријева болест (Bamberger-Marie disease)

Такође позната као хипертрофична плућна остеоартропатија.

Напомене[уреди]

  1. ^ Остеолиза је нестајање, „растапање“ коштаног ткива, најчешће због губитка калцијума у ​​кости.

Извори[уреди]

  1. ^ Marie, P. Sur la spondylose rhizomélique. Revue de médecine (Paris) 1898; 18: 285-315
  2. ^ Andrewes, David G. (2001). Neuropsychology. Psychology Press. ISBN 1841691038. 

Литература[уреди]

Библиографија[уреди]

  • Des formes frustes de la maladie de Basedow. Thèse de doctorat, Paris, 1883.
  • Sclerose en plaques et maladies infectieuses. 1884.
  • Sur deux cas d’acromégalie. 1886.
  • De la déviation faciale dans l’hémiplégie hystérique.
  • Sur une form particulière d'atrophie musculaire progressive; souvent familiale, débutant par les pieds et les jambes et atteignant tard les mains. With Jean Martin Charcot. Rev Méd, Paris, 1886, 6: 97
  • Hystérie dans l’intoxication par le sulfure de carbone. 1888.
  • Ostéoarthropathie hypertrophiante pneumique. 1890.
  • Essays on Acromegaly. With bibliography and appendix of cases by other authors. London, 1891.
  • Leçons sur les maladies de la moëlle épinière. Paris, 1892. Translated into German. English translation by M. Lubbock: Lectures on Diseases of the Spinal Cord. London, 1895.
  • Sur l'hérédo-ataxie cérébelleuse. Semaine médicale, Paris, 1893, 13: 444.
  • Leçons de clinique médicale. Hôtel-Dieu, 1894-1895.
  • Sur un syndrome clinique et urologique se montrant dans le diabète lévulosurique et caractérisé par un état mélancolique avec insomnie et impuissance. With Robinson. 1897.
  • L’évolution du langage considéré au point de vue de l’étude de l’Aphasie. 1897.
  • Dysostose cléido-crânienne héréditaire. Paul Sainton (1868-1958). 1897.
  • Spondylose rhizomélique. 1898.
  • Pagetsche Knochenkrankheit. With André Léri. In Handbuch der Neurologie. Volume 4, Berlin, 1913.
  • Revue neurologique, 1916, 30: 564-565.
  • Neurologie. 2 volumes; Paris, 1923.
  • Travaux et mémoires. Paris, 1926 and 1928.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]