Гранада

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 37° 10′ 27" СГ Ш, 3° 35′ 51" ЗГД

Гранада Granada
Панорама Гранаде
Основни подаци
Држава:	Шпанија
Регион:	Андалузија
Становништво  - град:	236 988
Површина града	88 km²
Густина становништва	2.692,43 ст/km²
Надморска висина	738 m
Дан града	Сан Сесилио 1. фебруар
Градска власт
Веб-страна	granada.org
Градоначелник	Хосе Торес Уртадо
Локација

Гранада (шп. Granada) је главни град провинције Гранада у аутономној покрајини Андалузија у јужној Шпанији. Такође подразумева и територију некадашње маварске краљевине, Таифе Гранада.

Садржај 1 Географија 2 Историја 3 Знаменитости 4 Аеродром 5 Спољашње везе

[уреди] Географија

Гранада лежи недалеко од Сијера Неваде у долинама река Даро (шп. Darro) и Хенил (шп. Genil) и Беиро (шп. Beiro) на висини од 670 метара. Град има око 241.000 становника, од којих већина ради у туризму или пољопривреди.

[уреди] Историја

Гранада јевеома стар град. Због заштићеног положаја између околних брда, као и због неуобичајено плодног земљишта, ово подручје било је веома рано насељено.Прво је постојао као иберско насеље по имену Илтурир које је имало контакте са Феничанима, Картагињанима и Грцима. У петом веку п. н. е. Грци оснивају колонију и називају је Елибирге (грч. Ἐλιβύργη). Римљани му дају име Илиберис. После распада Римског царства, област је пала под утицај северноафричког царства, односно Вандала. Од 534. године један читав век је била под источноримском владавином, а од почетка 7. века Гранада је припала Визиготима.

Године 711. град су освојили Мавари и име је промењено у Илбира. Као центар управе провинције 756. основан је нови град под називом Мадинат Илбира (лат. Madinat Ilbira), или на шпанском, Медина Елвира (шп. Medina Elvira) око 10 km североисточно у подножју планине Сијера Елвире. Истовремено су људи почели да за област старог насеља користе назив Калат Гарната (арап. Qal’at Garnata) што значи Тврђава од Гранаде, из чега се развило данашње име града.

Након пропасти Калифа од Кордобе 1012. године, своју моћ у провинцији је искористио Кланшеф Зави ибн Зири и претворио град у седиште своје династије која се овде задржала око 80 година и владала једном од важнијих мањих краљевина Андалузије. Од 1238. до 1492. Гранада је била главни град царства султана.

Дана 2. јануара 1492. капитулирао је последњи муслимански владар, Боабдил, и предао град краљици Изабели I од Кастиље и краљу Фернанда II од Арагона, такозваним Католичким краљевима (шп. Reyes Católicos). Овај догађај означава крај Реконкисте на Пиринејском полуострву. Према једном пасусу закљученог уговора, хришћанска војска је маварско становништво пребацила на обалу, одакле су превожени у Северну Африку у област данашњег Марока.

Године 1499. по наређењу бискупа Сиснероса од Толеда (шп. Gonzalo Jiménez de Cisneros) на пијаци Гранаде направљена је ломача како би се спалиле све књиге исламске теологије, филозофије историје и природних наука. У току овог догађаја дошло је до једнодневног страдања свих нехришћана, а жртве су пре свега били Јевреји. Том приликом је јеврејска четврт, која је постојала већ вековима, великим делом била разорена.

После побуне коју су изазвали муслимани, који су остали у Шпанији, такозвани морискоси (шп. Moriscos), због забране њихове религије, у периоду од 1569. до 1671. и од 1609. до 1611. године населили су друге делове Пиринејског полуострва и касније се преселили у Африку. Многи су населили данашњи Тунис и Алжир и тамо развили своју културу. Тада је Гранада пропала у привредном погледу.

Од 1492. године Гранада је седиште бискупије. Универзитет је саградио Карло V у периоду од 1526. до 1531, данас ућива велики углед у свету. Године 2003, бројио је 60.000 студената.

По завршетку Франкове диктатуре почео је да се развија туризам.

После дугих мирних сусрета различитих култура и толеранције међу припадницима различитих религија, Гранада данас важи за пример мултикултуралне заједнице.

[уреди] Знаменитости

Гранада је позната по историјским грађевинама како из доба Мавара, тако и из доба готике и ренесансе.

Најзначајнија грађевина из доба Мавара је утврђење Аламбра (шп. Alhambra), што значи црвена тврђава (стене од којих је саграђено утврђење су црвене). Подигнуто је у 13. и 14. веку као резиденција маварских краљева. Аламбра је позната по Лављем бунару.

У утврђењу се такође налази манастир из 15. века.

Друга знаменитост је вила Хенералифе (шп. Generalife) (што значи небески рај на земљи), летња резиденција калифа, као и градска четврт Албајсин (шп. Albaycín), УНЕСКОје 1984. године прогласио Аламбру културном баштином.

У центру се налази катедрала из доба ренесансе. Ту се налази и Краљевска Капела (шп. Capilla Real) завршена 1521. године у у којој су сахтрањени Католички краљеви, Изабела и Фернандо, као и њихова ћерка, Хуана Луда и њен муж, Филип Лепи.

Гранада такође поседује археолошки музеј и научни парк.

[уреди] Аеродром

Аеродром града је завршен 1972, а 1995. године је преуређен и проширен. Годишње има око 13.000 летова.

[уреди] Спољашње везе

• Град Гранада
• Туристичка презентација
• Гранада ХД
• Фотографије Гранаде
• Историјске карте
• Виртуелна тура
• Мапа Гранаде