Гранада

Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Гранада (вишезначна одредница).

Гранада
Granada

Панорама Гранаде

Основни подаци

Држава

Шпанија

Покрајина

Андалузија

Становништво

236 988

Густина становништва

2.692,43 ст/km²

Положај

Координате

37°10′27″N 3°35′51″W / 37.174167, -3.5975

Надморска висина

738 m

Површина

88 km²

Гранада

Гранада на мапи Шпаније

Остали подаци

Градоначелник

Хосе Торес Уртадо

Веб-страна

granada.org

Гранада (шп. Granada) је главни град провинције Гранада у аутономној покрајини Андалузија у јужној Шпанији. Такође подразумева и територију некадашње маварске краљевине, Таифе Гранада.

Географија[уреди]

Гранада лежи недалеко од Сијера Неваде у долинама река Даро (шп. Darro) и Хенил (шп. Genil) и Беиро (шп. Beiro) на висини од 670 метара. Град има око 241.000 становника, од којих већина ради у туризму или пољопривреди.

Историја[уреди]

Гранада је веома стар град. Због заштићеног положаја између околних брда, као и због неуобичајено плодног земљишта, ово подручје било је веома рано насељено. Прво је постојао као иберско насеље по имену Илтурир које је имало контакте са Феничанима, Картагињанима и Грцима. У петом веку п. н. е. Грци оснивају колонију и називају је Елибирге (грч. Ἐλιβύργη). Римљани му дају име Илиберис. После распада Римског царства, област је пала под утицај северноафричког царства, односно Вандала. Од 534. године један читав век је била под источноримском владавином, а од почетка 7. века Гранада је припала Визиготима. маварских

Године 711. град су освојили Мавари и име је промењено у Илбира. Као центар управе провинције 756. основан је нови град под називом Мадинат Илбира (лат. Madinat Ilbira), или на шпанском, Медина Елвира (шп. Medina Elvira) око 10 km североисточно у подножју планине Сијера Елвире. Истовремено су људи почели да за област старог насеља користе назив Калат Гарната (арап. Qal’at Garnata) што значи Тврђава од Гранаде, из чега се развило данашње име града.

Након пропасти Калифа од Кордобе 1012. године, своју моћ у провинцији је искористио Кланшеф Зави ибн Зири и претворио град у седиште своје династије која се овде задржала око 80 година и владала једном од важнијих мањих краљевина Андалузије. Од 1238. до 1492. Гранада је била главни град царства султана.

Дана 2. јануара 1492. капитулирао је последњи муслимански владар, Боабдил, и предао град краљици Изабели I од Кастиље и краљу Фернанда II од Арагона, такозваним Католичким краљевима (шп. Reyes Católicos). Овај догађај означава крај Реконкисте на Пиринејском полуострву. Након тога хришћанска војска је велики део маварскog становништва побила и протерала у северну Африку у област данашњег Марока.

Године 1499. по наређењу бискупа Сиснероса од Толеда (шп. Gonzalo Jiménez de Cisneros) на пијаци Гранаде направљена је ломача како би се спалиле све књиге природних наука, филозофије, астрономије, историје и исламске теологије. На тај начин начињен је до дана данашњег ненадокнадив губитак целокупној људској цивилизацији.

На сву срећу, поједини примерци књига из области медицине су сачувани и представљали су касније основу ѕа настанак модерне медицине у Европи. У току овог догађаја дошло је до великог страдања свих нехришћана, Мавара и Јевреја. Том приликом су разорени и спаљени велики делови града, укључујући и јеврејску четврт, која је постојала вековима ѕа веме муслиманске власти.

После побуне преосталог муслиманског становништвадо до које је дошло јер су нови хришћански владари, супротно договору о предаји Гранаде, забранили исповедање ислама и покренули насилно покрштавање, такозвани морискоси (шп. Moriscos), због забране њихове религије, у периоду од 1569. до 1671. и од 1609. до 1611. године протерани су прво у друге делове Пиринејског полуострва и касније у Африку. Многи су населили данашњи Тунис и Алжир и тамо развили своју културу. Тада је Гранада пропала у привредном погледу.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 236.988 становника. ^[1]

Кретање броја становника
1989.	2002.
255.212^[2]	240.661^[2]

Знаменитости[уреди]

Алхамбра, дворац и утврђење маварских владара у Гранади

Гранада је позната по историјским грађевинама како из доба Мавара.

Најзначајнија грађевина је утврђење Алхамбра (шп. Alhambra), што значи црвена тврђава (стене од којих је саграђено утврђење су црвене). Подигнуто је у 13. и 14. веку као резиденција маварских краљева. Аламбра је позната по Лављем бунару.

Друга знаменитост је вила Хенералифе (шп. Generalife) (што значи небески рај на земљи), летња резиденција калифа, као и градска четврт Албајсин (шп. Albaycín), УНЕСКОје 1984. године прогласио Аламбру културном баштином.

У центру се налази катедрала из доба ренесансе. Ту се налази и Краљевска Капела (шп. Capilla Real) завршена 1521. године у у којој су сахтрањени Католички краљеви, Изабела и Фернандо, као и њихова ћерка, Хуана Луда и њен муж, Филип Лепи.

Гранада такође поседује археолошки музеј и научни парк.