Пљоснати црви

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пљоснати црви
Пљоснати црви
Пљоснати црви
Систематика
царство: Animalia
потцарство: Eumetazoa
надтип: Platyzoa
тип: Platyhelminthes
Gegenbaur, 1859
Класе

Monogenea
Trematoda
Cestoda
Turbellaria

Екологија таксона

Пљоснати црви су најпримитивније вишећелијске животиње које имају билатералну симетрију.

За разлику од сунђера и дупљара, који углавном воде сесилан начин живота, ове животиње се активно крећу што доводи до развоја билатералне симетрије, снажнијег развића мишића, нервног система и чула. Нервни систем и чула се посебно концентришу на предњем делу тела, којим се ове животиње крећу напред, што доводи до појаве цефализације - образовање главеног региона. Цефализација се огледа у концентрацији чулних органа и нерава у предњем делу тела. Немају телесну дупљу већ је простор између епидермиса и црева испуњен везивним ткивом паренхимом (мезенхимом). Телесна дупља је простор између телесног зида и унутрашњих органа или црева.

Тело им је спљоштено у леђно-трбушном (дорзо-вентралном) правцу. Поред слободноживећих, овај тип обухвата и паразитске врсте.

Цревни систем се састоји од предњег и средњег црева које се слепо завршава у паренхиму. Усни отвор је, дакле, једини отвор цревног тракта. Пошто немају крвни систем, онда и код њих, као и код дупљара, црево има и улогу у транспорту сварене хране по целом телу.

Екскреторни систем се састоји од протонефридија. То су танке цевчице које се на једном крају слепо завршавају у паренхиму, а на другом крају су отворене и у контакту су са спољашњом средином. На слепо завршеном крају протонефридије налази се трепљаста ћелија чије трепље покрећу течност у каналићу.

Нервни систем им је врпчастог типа. Састоји се од мождане ганглије са које полазе нервне врпце, од којих су бочне најразвијеније и све су међусобно повезане попречним везама (комисурама). Посебних органа за дисање немају већ се распирација обавља целом површином тела.

Класификација[уреди]

Овај тип обухваута три класе :

  1. Трепљасти црви (Turbelaria), слободноживећи облици чији је представник планарија (Planaria);
  2. Метиљи (Trematodes)
  3. Пантљичаре (Cestodes)

Литература[уреди]

  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везе[уреди]