Паразит
Паразит (грч. para = поред и sitos = храна) је организам који се храни на рачун другог организма (названог домаћин) у току дужег временског периода. Као последица специфичног начина живота код паразита се јавља низ адаптација које се огледају у томе да неки органи закржљају или нестану, док се на њихов рачун развијају други. Последице присуства паразита по домаћина могу варирати од малих промена у понашању, преко очитих патолошких промена у ткивима, до смрти у неким случајевима.
Генерални еколошки односи паразита и домаћина се називају паразитизам.
Садржај |
Подела паразита [уреди]
Према броју домаћина у којима паразитирају, паразите можемо делити на:
- моноксене (monoxenes) који паразитирају само у једној врсти домаћина (каква је нпр. Ascaris lumbricoides);
- хетероксене (heteroxenes) који живе на рачун два или више домаћина при чему се разликују два типа домаћина :
- стални (дефинитивни) у коме паразитирају одрасле јединке
- прелазни у коме живе ларве;
- аутохетероксене који цео животни циклус (јаје, ларва, адулт) проводе у једном домаћину, као што то чини нпр. трихинела
Однос паразита према домаћину може бити:
- услован (факултативан) паразитизам када могу да живе слободно или паразитски и организму домаћина не наносе ниаккву штету:
- прави (облигатни) паразитизам када живе на рачун домаћина.
У погледу места у домаћину у коме паразитирају деле се на:
- ектопаразите који живе на површини тела или у приступачним природним дупљама (нпр. шугарац);
- ендопаразите који живе дубоко у шупљинама организма домаћина, у његовом ткиву или крви.
Према времену проведеном у домаћину деле се на:
- перменентне који већи део или читав животни век проводе паразитирајући
- интермитентни (темпорарни) који у домаћину проводе само одређено време потребно да би задовољили своје потребе
Адаптације на паразитски начин живота [уреди]
Паразитизам је еволуциони процес током кога су развиле одређене особине као резултат прилагођавања на специфичне услове живота:
- редукција или одсуство органа битних код слободноживећих организама, као што су:
- одсуство црева код пантљичара
- одсуство очију код неких ваши, крпеља и метиља
- повећана функција органа важних за паразитски начин живота, интензивна овогенеза и сперматогенеза
- образовање органа за причвршћивање, као што су пијавке, кукице, пробосциси
- промене у животном циклусу, као што су велики број ларвених ступњева, тзв. полиембионија код метиља.
Паразитске болести животиња [уреди]
Када се код инфицираних животиња клинички испољава паразитизам нарушавањем здравственог стања те животиње[1], онда говоримо о паразитским болестима.
Аналогно заразним болестима, према броју животиња које су оболеле разликују се:
- ензоотије, када су у питању појединачни случајеви инфекције на ограниченом простору;
- епизоотије, захватају већи број животиња на подручју једне државе или шире;
- панзоотије, када су инфекцијом захваћене животиње једног континента или чак инфекција прелази и на суседни континент; јако ретко јављају
 |
За више информација погледајте чланак паразитске болести |
Референце [уреди]
Литература [уреди]
- Dr Nevenka Aleksić Parazitske Bolesti,Fkultet Veterinarske Medicine Beograd,2004
- Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
- Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
Спољашње везе [уреди]
