Разговор:Историја Војводине/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Назив

У вези "дилеме" "Српска Војводина" или "Војводство Србија" преносим титулу Фрање Јосифа I која је једина меродавна по том питању за разлику од интерпретација оваквих или онаквих...:

У оригиналу на немачком:

Seine Kaiserliche und Apostolische Majestät, Franz Joseph I., von Gottes Gnaden Kaiser von Österreich, König von Ungarn und Böhmen, König der Lombardei und Venedigs, von Dalmazien, Croatien, Slavonien, Galicien, Lodomerien und Illyrien;… Großwojwode der Wojwodschaft Serbien

превод на енглески:

His Imperial and Apostolic Majesty, Franz Joseph I, By the Grace of God,Emperor of Austria,King of Hungary and Bohemia, King [of Lombardy and Venice,]1 of Dalmatia, Croatia, Slavonia, Lodomeria and Illyria;… Grand Voivode of the Voivodina of Serbia

http://www.thomasgraz.net/fj1titel.htm

Дакле, Војводство Србија ! Војводство је придев а Србија основа. Голија

---

Ми учисмо у школи да је искључив и пун назив Војводство Србија и Тамишки Банат!!! --Дунгодунг (разговор) 11:59, 18. јун 2005 (CEST)

---

Да не буде више недоумица око историјског имена Војводине: Срби су у мају 1848. године прогласили Српску Војводину, која је постојала све до новембра 1849, када је аустријски цар прогласио нову покрајину под називом Војводство Србија и Тамишки Банат, са потпуно другачијим границама, која је постојала све до 1860 године. Дакле, Српска Војводина и Војводство Србија су две различите ствари. Корисник:PANONIAN

---

Дакле, Српска Војводина и Војводство Србија су две различите ствари.

• То ја већ цео дан објашњавам...Из истог сам разлога направио и измену која се односила на неенциклопедијски део у чланку. Голија

Уклонио сам споран део у коме се наводи како је историјски назив за Војводину био "Српска Војводина" што је тачно али се у том контексту не наводи и каснији назив "Војводство Србија" па се онда на основу полуистина изводе пригодна тумачења (којима иначе није место у енциклопедији). Голија

---

Ок, ради се о следећем: назив Српска Војводина су озваничили сами Срби, док је назив Војводство Србија озваничио аустријски цар. Срби су ретко користили назив Војводство Србија, односно називали су га Српском Војводином, иако је службени назив био другачији. Немам ништа против да се у другом пасусу нагласе оба историјска имена, али не знам како то урадити а да цео пасус задржи смисао? Корисник:PANONIAN

---

Голија, пошто си обрисао ту реченицу, напиши молим те овде предлог како да гласи реченица о историјском имену Војводине. Корисник:PANONIAN

---

• Тамо на мојој корисничкој страници ме опомињеш како не би требао да мешам поменуте појмове одн. називе (ја сам превасходно погрешио зато што нисам знао из којег је периода она слика одн. грб - нисам проверио - моја грешка) али је прилично чудно да ти који си ми дао лекцију по том питању прелазиш преко исте чињенице (претпостављам, по потреби) и заборављаш на назив Војводство Србија који је свакако легитимнији пошто је озваничен од стране аустријског цара. Дакле не видим потребе да се тако нешто уради јер то не спада у енциколопедију која по својој прилици није дневно-полит. природе. Поздрав. Голија

Историја

Историја Војводине почиње још у праисторијско доба. Ова је једна од бољих ударних реченица!----László (talk) 22:48, 9. март 2009. (CET)

Ovo je jedan od najnepristrasnijih članaka vikipedije na srpskom jeziku (mada ima nekoliko stvari koje vuku..). Svaka čast korisniče 81.18.48.14!!!----László (talk) 00:12, 7. април 2009. (CEST)

Čedomir Antić

Bez obzira na neke druge radove ovog autora, moram reći da su njegovi stavovi o AP Vojvodini jednostavno neukusni i da nisu naučne već isključivo dnevno-političke prirode. Nabavio sam tu njegovu novu knjigu o AP Vojvodini i prosto je neverovatno koliko otrova i mržnje se tu promoviše prema celokupnom državnom uređenju današnje Srbije, a pogotovo prema AP Vojvodini. Postavlja se pitanje koga Antić tu zastupa? Zašto sa svojim političkim programom ne izađe na izbore pa da vidi koliko će glasova dobiti? Izmišlja krizu i probleme tamo gde ih nema. Kao da Srbija nema pravih društvenih problema pa nam sada treba i kriza u Vojvodini. A upravo Antić svojim pisanjem i delovanjem proizvodi tu krizu. S obzirom da on, pošto nije izabran na izborima da bi sprovodio politiku koju zastupa, niti je predstavnik neke ozbiljne ustanove (član je nevladine organizacije koja se u svom delovanju zalaže za ukidanje AP Vojvodine), predstavlja (u političkom smislu) disidenta i marginalca, ne vidim razlog da se upravo njegovi politički stavovi promovišu u članku i da upravo ovi stavovi tu stoje umesto stavova mnogih drugih mnogo relevantnijih ličnosti. PANONIAN (разговор) 11:22, 27. мај 2014. (CEST)

А што се тиче ове реченице коју сам обрисао из чланка: "Више од пола века касније поставило се питање колико је конституисање Војводине било легитимно и демократско."

Шта се том реченицом жели рећи? Да конституисање Војводине није било легитимно? То онда треба да значи да је нацистичка окупација и подела Војводине у времену пре конституисања Војводине била легитимна? Војводина је 1944-1945. настала из антифашистичке борбе и отпора нацистичкој окупацији. Ако се негира легитимност стварања Војводине (као нечега што је било политичка супротност нацистичкој окупацији и територијалној подели), онда се у ствари легитимност даје претходном стању, односно нацистичкој окупацији. Таквим спорним идејним конструкцијама није место на википедији. PANONIAN (разговор) 11:48, 27. мај 2014. (CEST)

Slazem se. I njega i Karla Savica bih iskljucio. Mislim da njih dvojica nista novo, a hejt bacaju na sve koji nisu kao oni. -- Bojan  Razgovor  11:58, 27. мај 2014. (CEST)

PANONIAN-e, svi znaju ko je Cedomir Antic, a niko ne zna ko si ti. Zasto je Vojvodina nelegitimna? Vojvodina je nelegitimna zato sto je stvorena pre izbora novembra 1945. i proglasenje republike i ustava. Pravno pitanje je ko je mogao da menja ustrojstvo Jugoslavije pored vlade u Londonu. Vojvodina je stvorena voljom partije i rezima, a ne naroda. Nedemokratska je zato sto se narod nikada nije izjasnio za nju. Nije bilo nikvakvih referenduma.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 12:45, 27. мај 2014. (CEST)

Vlada u Londonu u novembru 1945. nije postojala. -- Bojan  Razgovor  12:49, 27. мај 2014. (CEST)

Ispravka. Ko je mogao da menja uređenje Jugoslavije bez konsultovanja pripadnika vlade u Londonu? Postojao je sporazum između Tita i Šubašića, je l tako? Garantovano je da će izbori biti demokratski, je l tako? Kako može da se pre donošenja ustava menja uređenje? Pitajte Ivana da li je to u demokratskim državama normalno. Vojvodina je nelegitimna i nedemokratski stvorena. U prilog tom mišlenju ide gore navedena činjenica. Pre rata gotovo niko nije podržavao ideju autonomne Vojvodine, izuzev nekolicine građanskih političara i komunista iz Vojvodine (vidi Dosije AP Vojvodina, str. 82).

Ако је пре Другог светског рата подршка посебном статусу Војводине била симболична, што је јасно могуће доказати резултатима избора крајем тридесетих година, конститутисање аутономне Војводине од 1944. до 1946. било је недемократско и нелегитимно, чак и по револуционарним мерилима комунистичких власти. Одлука о статусу АП Војводине била је донесена од стране највишег вођства КПЈ и само потврђена од установа које су „биране” од стране револуционарних и војних власти. Статус АП Војводине је тако одређен пре избора за Уставотворну скупштину, а који су требало да буду спроведени у складу са међународним обавезама. Тако су противно Атлантској повељи тековине осовинске окупације и послератна револуционарна власт искоришћени како би било трајно промењено стање какво је постојало до Другог светског рата.

Uzgred, i Čedomir Popov je bio izrazito protivan koncepciji autonomne Vojvodine. Za razliku od Antića, teže ga je provaliti. Prema rečima D. Kovačevića, jedino usled starosti nije hteo da se javno izjašnjava. U biti je bio i ostao protivnik svakog oblika autonomije Vojvodine. Ni Branko Petranović nije gajio mnogo simpatije prema Vojvodini i KiMu, jer je u postojanju tih pokrajina video krnjenje suvereniteta Srbije. Mišljenja Branka Petranovića, Čedomira Popova, Čedomira Antića, Radoša Ljušića su merodavnija od npr. mišljenja sina komunističkog funkcionera Jovana Veselinova, Dragana Veselinov ili pak jednog korisnika koji se krije iza imena PANONIAN.--Нимчевић разговор  14:56, 27. мај 2014. (CEST)

Pricamo o Anticu kojeg je lako provaliti i stoga su njegova misljenja nepouzdana (ako je citat njegovo delo). Inace, izbeglicka vlada u Londonu ne postoji od 7. marta 1945. Stopila se sa NKOJem. Kojom demokratijom su stvorene banovine? Inace sadasnje opstine Srbije su produkt istog, nedemokratskog sistema sistema, pa nikog ne svrbe. -- Bojan  Razgovor  15:07, 27. мај 2014. (CEST)

Da se vratimo na početak. Nije mi jasno zašto je Antić sporan. Zato što Panonijan tako misli? Ko je Panonijan?

Hvala što si mi skrenuo pažnju na to.

Kakve veze imaju administrativne jedinice sa federalnim jedinicama i pokrajinama sa faktičkom samostalnošću?--Нимчевић разговор  15:44, 27. мај 2014. (CEST)

Ако су вам ставови Чедомира Антића „неукусни“, ако вам се чини да он промовише „отрова и мржње ... према АП Војводини“, могу да наведем мишљење Јована Пејина, које се суштински не разликује од Антићевог: „Дарована аутономија октобра 1944-септембар 1945. године чак није почивала на грађанско-демократским темељима“. Мислим да неће бити проблема. Пејина је неко већ помињао као доброг писца.--Нимчевић разговор  16:46, 27. мај 2014. (CEST)

Ne bih da pricam o demokratiji na prostru gde je kralj Petar proglasen punoletnim u drzavnom udaru; kada je njegov otac zaveo diktaturu i uveso sistem gde monarh postavlja premijera, a ne narod; kada je njegov deda dosao na vlast ubistvom kralja. Bitno je da su tu Vojvodinu stvorili komunisti iz razloga da uvaze neke posebnosti u odnosu na ostatak Srbije. Da li je bilo demokratsko ili ne, koga briga. -- Bojan  Razgovor  16:58, 27. мај 2014. (CEST)

Ono što meni pada u oči, Nimčeviću, jeste to da ti forsiraš mišljenje Antića i Pejina tamo gde ti ono odgovara a izbegavaš da koristiš njihovo mišljenje tamo gde ti ne odgovara. Primera radi, u Antićevoj knjizi "Dosije AP Vojvodina" na strani 48 doslovno piše ovo: "Srpski narod je na prostorima severno od Save i Dunava živeo od ranog srednjeg veka i svog doseljavanja na Balkan". Pejin tvrdi nešto slično u svojoj knjizi o istoriji Kikinde. Da podsetimo, Nimčeviću, ono što ti tvrdiš jeste da Srbi u Vojvodini žive tek od 14. veka i sve autore koji tvrde drugačije proglašavaš za neznalice. Dakle, odluči se: da li su Pejin i Antić validni kao autori ili nisu? Što ne bi na vikipediji citirali njihove knjige kada su u pitanju Srbi u ranom srednjem veku? PANONIAN (разговор) 17:19, 27. мај 2014. (CEST)

Pejin i Antić su validni za istoriju novog i savremenog doba, ne i za srednji vek, pogotovo ne rani sredji vek i antiku. Za istoriju srednjeg veka koristim Ćirkovića, Dinićevu, Rokaija i dr. medieviste.--Нимчевић разговор  18:48, 27. мај 2014. (CEST)

Ја бих баш рекао обрнуто, јер је савремено доба период у који они у текст уграђују своје политичке ставове. Делови њихових књига који говоре о средњем веку су много објективније написани него делови о савременом добу. PANONIAN (разговор) 17:22, 28. мај 2014. (CEST)

Sviđalo se to tebi ili ne, novi vek i savremeno doba su predmet njihovog interesovanja. Srednji vek je pomenut samo uzgred. Da im je glavna tema bio Srbi i srednji vek, oni bi pisali o sadašnjim problemima u Vojvodini.--Нимчевић разговор  20:26, 28. мај 2014. (CEST)

Evo ovako, da prekinemo jalovu raspavu. Izvor je dobar ako ima puno fusnota i referenci, a manjak subjektivnog misljenja. -- Bojan  Razgovor  17:21, 27. мај 2014. (CEST)

Samo još da kažem nešto u vezi legitimnosti Vojvodine: AP Vojvodina je zvanična autonomna pokrajina Srbije, priznata ustavom i priznata od strane svih parlamentarnih političkih stranaka u Srbiji, kao i od većine stanovnika Vojvodine koji većinom izlaze na pokrajinske izbore (ako neko ne priznaje ustanove AP, on onda neće izaći na pokrajinske izbore za ustanove koje ne priznaje). To je dakle mejnstrim mišljenje u današnjoj Srbiji o AP Vojvodini. Druga dva mišljenja (težnja za Vojvodinom republikom i težnja za ukidanjem AP Vojvodine) jesu ekstremi i marginalna mišljenja koja nemaju širu podršku u javnosti. Ja ne osporavam pravo bilo kome da ima takva marginalna mišljenja, ali se marginalna mišljenja ne mogu u tekstu prikazivazi kao mejnstrim i kao apsolutne istine. Pored toga, tema očigledno nije istorijska već politička, tako da sva ta mišljenja radije spadaju u članak sa naslovom "Politika Vojvodine". Uopšte nije tema ovog članka da se bavi legalnošću posleratnih komunističkih vlasti i njihovih političkih odluka. Ne vidim kako su to komunističke vlasti bile manje legalne od onih predratnih. Pored toga, nisu te vlasti formirale samo AP Vojvodinu već i republiku Srbiju, pa ako se promoviše ideja da je AP Vojvodina nelegalna jer su je formirale navodno nelegalne vlasti sutra će neko na takvoj osnovi da postavi i pitanje legalnosti same Srbije, koju su takođe formirale iste te vlasti, iz čega se onda izvodi krajnji zaključak da treba da zovemo Nemce da nas ponovo okupiraju jer je naša država nelegalna u kompletu. PANONIAN (разговор) 17:43, 27. мај 2014. (CEST)

U pravu si, Bojane. Aleksandar je imao u planu diktaturu dugi niz godina, ali ju je zaveo tek kada su stvari stvarno izmakle kontroli. Postoje mišljenje da je to namerno čekao da se dogodi nešto krupno da bi posle imao izgovor, ali nije potpuno isključeno ni da je to uradio iz najbolje namere. Ne može se osporiti da je Aleksandar postepeno ublažavao diktaturu sa krajnjim ciljem da stvori zdrave uslove za obnovu demokratije. U tome ga je međutim pretekla nasilna smrt... Međutim, ne treba zaboraviti da je približno isto vreme i u drugim evropskim državama na snazi bila diktatura: Pilsudski (Poljska), Metaksas (Grčka). Metaksasa smatraju nacionalnim herojem. Verovatno bi to postao i Aleksandar da je preživeo atentat.

Državni udar od 27. marta je izveden upravo s ciljem da se vrati zemlji demokratski poredak kakav su zamišljali građanski političari. Međutim, obnovu demokratije prekinula su ratna dešavanja.

Činjenica je da malo ljudi pre rata zanosilo koncepcijom o autonomnoj Vojvodini. Te su Srbi podrugljivo zvali vojvođanerima i sa pravom su im pripisavali sve odlike izroda. Situacija se nije mnogo promenila ni pola veka kasnije. Šta je Jogurt revolucija 1988, nego izraz nezadovoljstva prema birokratama autonomistima?

Bitno je da su tu Vojvodinu stvorili komunisti iz razloga da uvaze neke posebnosti u odnosu na ostatak Srbije.

Nepobitna je činjenica da je stvorena voljom nekolicine partijskih funkcionera. Da li postoje dokazi koji tvrde suprotno? Ima, ali nisu previše ubedljivi. Predstavnici naroda Vojvodine su se 1945. izjasnili za priključenje Vojvodine (Vojvodine u geografskom smislu) Srbiji, a ne za konstituisanje posebne autonomne oblasti Vojvodine. Iskustvo pokazuje da se federalne jedinice i pokrajine slabljenjem ingerencija centralne uprave mogu u pretvoriti faktički u nacionalne države. Sam Petranović sa rezignacijom konstatuje da je Ustav iz 1974. dozvoljavao Vojvodini da se meša u poslove uže Srbe, dok je sprečavao Srbiji da se meša u poslove Vojvodine i Kosmeta.

Da li je bilo demokratsko ili ne, koga briga

Briga današnju intelektualnu elitu. Više je niko me može optužiti za kontrarevoluciju. Ta vremena su prošla.

Ustavom (stav treći člana 182) je takođe moguće ukinuti AP Vojvodinu.

Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.

--Нимчевић разговор  18:33, 27. мај 2014. (CEST)

Kad su se predstavnici naroda Vojvodine 1945. izjasnili? Totalno mi je nepoznato tako nesto. Malo o revizinonisti Čedi Antiću:

Kroz navodno ispravljanje istorijske nepravde i nacinalno pomirenje, revizionistički subjekti već duže vreme nastoje da prekrajanjem istorije sakriju ili krivo prikažu brojne procese i događaje iz prošlosti. Koriste se cenzurom činjenica, insinuacijama, manipulacijom i poluistinama do otvorenog falsifikovanja.Ovu grupu neskriveno pomaže država sa moćnom logistikom kroz skupštinske odluke, formiranjem raznih komisija do uvođenja u gradivo, osnovnih i srednjih škola, materijala čiji su autori gore navedeni subjekti. Oni koji se hrabro, kritički, istinito bave događajima iz bliže i dalje prošlosti i njihovom demistifikacijom, izloženi su žestokim diskvalifikacijama, omalovažavanju i uvredama. Najčešće ih nazivaju izdajnicima, a istoričar Čedomir Antić je autor termina samomrzitelji i autošovinisti.

Istoričar revizinista Čedomir Antić u jednom od svojih članaka u „POLITICI“ negoduje zbog iznošenja činjenice da u Srbiji već 1942.godine nije bilo Jevreja. (Čeda Antić negoduje zbog iznošenja bolne istine, ali ipak istine?) Pošto Milana Nedića, predsednika okupacione vlade nacionalnog spasa ne može da brani kao antifašistu, pokušava da do kraja minimizira njegovu ulogu u zločinima.

I još

Čedomir Antić, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i predsednik upravnog odbora Instituta za savremenu istoriju, govoreći o procenama stradalih u Beogradu i Srbiji nakon oslobođenja, izneo je takođe neutemeljene pretpostavke: „Procenjuje se da je samo u Beogradu, u miru, ubijeno od 6.000 do 30.000 ljudi. Kada se saberu žrtve komunističkog režima u celoj Srbiji, dolazi se do frapantne cifre od 100.000 ubijenih ljudi.”[5]

Zapravo, izveštaj komisije za tajne grobnice je našala samo 1.689 lica ubijenih i 249 nestalih za Beograd. Među tim ubijenima i nestalima su osobe kao što su kvislizi Milan Aćimović, Milan Nedić, Svetozar Vujković...

Ergo, Čeda Antić je progapagandista teški. -- Bojan  Razgovor  07:38, 28. мај 2014. (CEST)

Odakle si preuzeo taj citiranit tekst?--Нимчевић разговор  11:12, 28. мај 2014. (CEST)

• [1] i [2] -- Bojan  Razgovor  11:34, 28. мај 2014. (CEST)

Ne osporavam da je uložem trud u blog članke, ali ne mogu da vidim ko ih je napisao.--Нимчевић разговор  11:38, 28. мај 2014. (CEST)

Ovaj drugi tekst je napisao Milan Radanovic (diplomirani?) istoricar. Rad mu je uvrsten u Zbornik radova o istorijskom revizionizmu, a odatle je kopiran po blogovima (ima jos dva poduza dela) -- Bojan  Razgovor  11:43, 28. мај 2014. (CEST)

Да се вратимо на почетак. Овде је хистерисано да Ч. Антић није мејнстрим. За разлику од Милана Радановића, ми знамо шта је Ч. Антић. Рецимо да је Милан Радановић дипломирани историчар. Године 2012 се помиње као апсолвент историје. У зборнику који је Бојан цитирао сам прочитао шта је Милан Радановић био 2012:

Milan Radanović (1976), apsolvent istorije. Oblasti istraživanja: istorija Narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji; represija nad prosovjetskom komunističkom opozicijom u Jugoslaviji 1948–1956; istorijski revizionizam

Ч. Антић је само две године старији од њега (1974), а догурао је тек до титуле доцента др.

Погледајмо КОБИСС. М. Радановић је написао много радова (7), а Ч. Антић само стотинак и кусур.

Можете да претпоставите шта сам хтео да кажем.

Узгред, какве везе има Милан Радановић са историјом Војводине? Ми причамо о историји Војводине, зар не? Дајте молим вас цитирајте Ранка Кончара, Чедомира Попова, Јелену Попов и др.--Нимчевић разговор  12:50, 28. мај 2014. (CEST)

Ми причамо о Чеди Антићу и колико политика (бори се за укидање АП Војводине) утиче на његов рад. Нит Војводина није настала демократски, нит Краљевина СХС, нит је Војводина демократски прикључена новој држави. Победник одлучује, а губитник кмечи због неке демократије. -- Bojan  Razgovor  13:00, 28. мај 2014. (CEST)

Nisam siguran da svi tako misle o Čedomiru Antiću. To je samo Radanovićevo mišljenje o Čedomiru Antiću.

Nigde ne piše da politika ne sme da utiče na rad istoričara. Nigde ne piše da istoričar ne sme da se upusti u političke vode. Mirjana Gros i Sima Ćirković kažu samo da to ne bi trebalo da rade, da je zadatak istoričara prevashodno bavljenje prošlošću a ne sadašnjošću. Međutim, između trebati i smeti postoji razlika. Imamo publiciste, politikologe, teatrologe albanskog porekla koji se odvažavaju da pišu istoriju. Njih malo ko osuđuje. Zašto osuđujete istoričare koji se odvažavaju da se bave politikom i publicistikom?

Nije mi jasna ova rečenica.

Нит Војводина није настала демократски, нит Краљевина СХС, нит је Војводина демократски прикључена новој држави.

Da li to treba da shvatim kao pokušaj kompromisa?

Vilsonovih četrnaest tačaka i Atlantska povelja jemčile su svim civilizovanim narodima (među kojima i Srbima) pravo na samoopredeljenje. Godine 1918. je to pravo ispoštovano, ali 1944. i 1945. nije. Vojvodina je oktobra 1944. tretirana maltene kao neprijateljska zemlja. Vojna uprava je iz korena izmenila socijalno-ekonomske prilike. Srpska vojska je 1918. okupirala i aneksirala područje današnje Vojvodine, ali nije nasilno menjala poredak koji je zatekla. Tek su 23. avgusta 1945. u Vojvodini zvanično ukinuti ostaci feudalnih odnosa.--Нимчевић разговор  13:32, 28. мај 2014. (CEST)

Зато што Чеда Антић који организује скупове има мотиве да блати све што се тиче Војводине. Исто као да зовеш историчара-нацисту да пише о јеврејској завери. И није проблем што се Чеда бави политико, већ сам на примеру ДСР показао како се позива на богтепита какве изворе. Колико ја знам 1918. није било референдума нит избора, већ се окупила нека скупштина. Да ли је имала легалитет/легитимитет пошто вероватно није представљала скоро 50% становништва по попису из 1910. -- Bojan  Razgovor  13:51, 28. мај 2014. (CEST)

Бојане, да ли си читао Чедомира Антића или си безрезервно прихватио све оно што је написао П. и неки аутор за кога не знамо да ли је дипломиран историчар или апсолвент? Мени се чини да П. ово превише лично доживљава „све што се тиче [самоуправе - прим. В. Н.] Војводине“. Ч. Антић не „блати“ „све што се тиче Војводине“, него само оне ствари које не ваљају у Војводини. Он, између осталог, „блати“ аутономистичке и републиканске концепције неких комунистичких функционера и неких њихових потомака (нпр. Ненада Чанка и Драгана Веселинова). Мога прадеде Николе Михајлова Маравића нема у његовом спису. Дакле, нису сви војвођански комунисти на мети његовог напада, већ само они који нису бољи од албанских сепаратиста из шездесетих и који се плаше за своје фотеље.--Нимчевић разговор  14:23, 28. мај 2014. (CEST)

Ако желиш да прочиташ зборник радова Досије АП Војводина можеш га преузети овде.--Нимчевић разговор  14:35, 28. мај 2014. (CEST)

Бојане, Велика народна скупштина у Новом Саду из новембра 1918. имала је карактер референдума. Види ово: Велика народна скупштина је један од органа власти успостављених отцепљењем од Угарске — представничко, законодавно тело; и друга: она је нека врста референдума, манифестација воље народа.--Нимчевић разговор  14:57, 28. мај 2014. (CEST)

Citao sam njegove clanke po novinama i znam kako razmislja, pa mogu mirne duse da je on vise politicar, a manje naucnik, pa makar naskrabao vise radova od ne znam koga. Nisam li dovoljno primera naveo da kazem da da je Ceda сумњиви извор који има репутацију да слабо проверава или уопште не проверава чињенице и истинитост вести које објављује, који нема озбиљан уреднички надзор или они са очигледним сукобом интереса.[4] Сумњиви извори су они који укључују (али нису ограничени на) веб-сајтове и публикације које подржавају ставове за које влада широко прихваћено мишљење да су ексремистички и промотивни, или који се углавном ослањају на трач, гласине и лична мишљења. Сумњиви извори треба да се користе само као извори о самима себи, нарочито у чланцима где су ти извори предмет чланка; погледајте ниже. Такви извори потпуно су неприхватљиви као извори о трећим странама што укључује тврдње о институцијама, живим или преминулим особама, или другим ентитетима. Одговарајућа употреба оваквих извора је веома ограничена. I Vladimire, i sam znas da 500 ljudi ko zna kako delegirani nisu nikakva vrsta referenduma -- Bojan  Razgovor  15:02, 28. мај 2014. (CEST)

Ne znam, Bojane. Čuo sam dosad samo mišljenje Milana Radanovića. Kući su me učili izreci: „Nije bitno šta je rekao, već ko je rekao!“ Na osnovu onoga što si priložio, rekao bih da M. Radanović nije uopšte istoričar, nego apsolvent. Osim Radanovića, koga si još čitao a da taj kritikuje Antića? Nemoj mi reći da je za tebe dovoljno „mirne duše“ reći „da je on više političar, a manje naučnik, pa makar naškrabao više radova od ne znam koga“.

Ako si se složio sa P.-om oko neprikladnosti Antića, mislim da si ga ispalio izjavom „da 500 ljudi ko zna kako delegirani [moj bold] nisu nikakva vrsta referenduma“.

Zapravo, bilo je 757 poslanika iz 211 opština iz Banata, Bačke i Baranje (vidi ovde). Nisam uspeo da istražim kako su delegirani, ali i to može vrlo lako da se istraži. Među njima je bilo petsto i nešto Srba. P. me je ispravljao da popis iz 1910. nije popis stanovništva, nego jezički popis.--Нимчевић разговор  15:42, 28. мај 2014. (CEST)

Nisi cuo misljenje Milana Radanovica, vec si dobio primere Cedinih necasnih rabota (preuvelicavanje, brojanje kvislinga u nevine zrtve, nazivanje autosovinistima onih kojih kazu da su srpski kvislinzi ucestvovali u tamanjenju Jevreja. Kao da ti isti srpski kvislinzi nisu streljali srpsku decu po Kragujevcu. -- Bojan  Razgovor  18:24, 28. мај 2014. (CEST)

Primere koje je naveo ko? Milan Radanović i jedan nepotpisani autor.--Нимчевић разговор  21:14, 28. мај 2014. (CEST)

Мислим да ниси ни прочитао први линк јербо би видео да је потписан. Друго, да ли теби прави разлику када апсолвент наведе примере где један аутор износи неутврђене чињенице, или тражиш да то буде академик? -- Bojan  Razgovor  00:36, 29. мај 2014. (CEST)

Tek sam sad primetio. Zdravko Jerkić. Ne znam ni ko je on. Pokušao sam da pronađem nešto na COBISS-u, ali nisam našao ništa. Na osnovu napisanog rekao bih da je iz nekog razloga kivan i na Radoša Ljušića, pisca mog udžbenika iz osnovne i srednje. Obojicu naziva revizionistima. Ne znam koliko je on kredibilan da kritikuje Č. Antića. Ne citira ništa.--Нимчевић разговор  01:03, 29. мај 2014. (CEST)

Да ли после свега мислиш да Чеда припада критичкој историографији или пише бајке? -- Bojan  Razgovor  01:09, 29. мај 2014. (CEST)

Ako je predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu odsek istorija, onda bez sumnje pripada kritičkoj istoriografiji. E sad. Da li su neki njegovi podaci tačni ili nisu, to nije na Jerkiću i Radanoviću da odrede. Bez uvrede, mislim da postoje bolji kritičari od njih dvojice.--Нимчевић разговор  01:18, 29. мај 2014. (CEST)

И то је довољно да буде критичар, иако покушава да сакрије одговорност Недићевог режима? -- Bojan  Razgovor  01:44, 29. мај 2014. (CEST)

Јеси ли ти читао Чедомира Антића или си читао нечију критику Чедомира Антића?--Нимчевић разговор  02:01, 29. мај 2014. (CEST)

Читао сам Антићеве блогове, колумне. Сад ти одговори на било које моје питање. -- Bojan  Razgovor  04:06, 29. мај 2014. (CEST)

Ne mogu ništa sa sigurnošću da kažem u vezi s tim, dok ne saznam naslove tih blogova, kolumni u kojima on preteruje sa ciframa. Što se tiče Vojvodine (ne zaboravi da je Vojvodina ipak glavna tema našeg razgovora, dok su nedićevci, kvislinzi i žrtve od sekundarnog značaja ovde), Antić je prihvatljiv. Zapravo, on se nadovezuje na Čedomira Popova, koga je kritikvao neki tip u NIN-u 14. januara 1994. zbog knjižice „Autonomija Vojvodine. Srpsko pitanje“. Ajd sad da čujem zašto je Čedomir Antić neprikladan.--Нимчевић разговор  04:40, 29. мај 2014. (CEST)

Jos nisi prihvatio da je on prvo politicar, a tek onda istoricar? -- Bojan  Razgovor  04:44, 29. мај 2014. (CEST)

Može se reći da je Č. A. na neki način politički aktivan, ali on nije političar. Zna se tačno šta je političar. Napredni klub nije politička stranka. Mene on podseća na Srpski kulturni klub.--Нимчевић разговор  04:55, 29. мај 2014. (CEST)

Не видим разлику између политички активног и политичара који није министар или посланик. Чеда је био члан председништва Г17+ (писао је програм странке) и члан не-знам-по-чему Напредног клуба. Бави се политички мотивисаним историјским ревизионизмом. Војводина је створена уставом ФНРЈ из 1946, а не изражавањем жеља ПК КПЈ из 1945. Пре тога су били неки избори и свет је признао такву државу. -- Bojan  Razgovor  05:07, 29. мај 2014. (CEST)

Političar ili ne, primarno zanimanje mu je istorija. Žigosan je kao revizionista od koga? Pristalica manjinskog gledišta. Vojvodina je formalno stvorena Zakonom o ustanovljenju i ustrojstvu Autonomne pokrajine Vojvodine 1. septembra 1945. Donelo ga je Predsedništvo narodne skupštine Srbije na inicijativu Skupštine izaslanika naroda u Vojvodini. Đilas je povukao granice Vojvodine prema Hrvatskoj na štetu „velikosrpskog nacionalizma“. Vidim da je narod jako zadovoljan njima. Baranja je olako prepuštena Hrvatima. Podela Srema izvršena je na štetu građana Srbije. Tako neki građani Srbije moraju preći hrvatsku granicu da bi stigli u sedište svoje opštine. Niđe veze. Ilok, u kom se nalazila prva srpska javna čitaonica, pripao je Hrvatskoj i danas ima ulicu koja nosi naziv po Franji Tuđmanu. --Нимчевић разговор  14:43, 29. мај 2014. (CEST)

Srem je pre rata bio deo Banovine Hrvatske. U čemu je problem? -- Bojan  Razgovor  15:18, 29. мај 2014. (CEST)

Споразум Цветковић Мачек којим је део Срема припао Бановини Хрватској је практично изнуђен. Хрватска сељачка странка је на тај начин показала да јој је стало једино до својих интереса. Изневерила је Уједињену опозицију и допринела разарању Сељачко демократске коалиције. Уз то, стварање Бановине Хрватске никада није признато у Скупштини Југославије.--Нимчевић разговор  20:23, 29. мај 2014. (CEST)

Чињеница је да је постојала, да не улазим у политику -- Bojan  Razgovor  05:21, 30. мај 2014. (CEST)

Да, али на штету српског народа. Узгред, Хрватска бановина није обухватала цео Срем, него само један његов део са местима Шид и Илок. Барања се није налазила у склопу Хрватске бановине, али је после рата припала Хрватској захваљујући националном саставу који је успоставио поглавник А. Павелић убијањем Срба и досељавањем Хрвата. Постојао је захтев са хрватске странке да Суботица, Бачка Топола и Б. Паланка уђу у састав Хрватске, али то српској страни било неприхватљиво.--Нимчевић разговор  05:34, 30. мај 2014. (CEST)

Барању су били окупирали Мађари. -- Bojan  Razgovor  05:36, 30. мај 2014. (CEST)

Али је ослобођена у Народноослободичаком рату од мађарског окупатора. После рата била је предмет српско-хрватског спора. Спор је завршен тако што ју је ГНООВ без много устезања предао 16. маја 1945. Хрватској.--Нимчевић разговор  05:44, 30. мај 2014. (CEST)

Која је много мања од Бановине Хрватске, а да не причамо о НДХ. Може ли се за то рећи и да је авнојевска Хрватска прављена на штету хрватских националиста? -- Bojan  Razgovor  05:49, 30. мај 2014. (CEST)

Грешка моја. Требало је кажем да су Срем и Славонија (не Барања) доживели демографску промену. Међутим, и ЦК КП Хрватске је претендовао не само на области које је НДХ држала него и на цео Срем, Барању и на део Бачке. Не видим чиме је хрватским националистима нанесена штета. Упознат сам и са литературом хрватске заједнице у Србији, али ја је не бих узимао за озбиљно. У Србији се учи да је приликом разграничења ЦК КП Хратске полазио од неприхватљивих максималистичких захтева. И северна и западна Бачка су могле проћи као Барања да није било лојалиста међу католицима.--Нимчевић разговор  06:19, 30. мај 2014. (CEST)

---

Ispravka, Vojvodina je formirana krajem 1944. odnosno odmah nakon oslobođenja. Tim zakonom je samo regulisan njen pravni status, ali su njene ustanove počele da deluju još 1944. PANONIAN (разговор) 14:49, 29. мај 2014. (CEST)

Rekao sam „formalno stvorena“. Čitaj pažljivije. Znam kako je nastala Vojvodina. Oslobodilačka armija zavela je vojnu upravu, posle ju je prepustila Glavnom narodnooslobodilačkom odboru Vojvodine, čiji legitimitet je takođe u pitanju.--Нимчевић разговор  14:55, 29. мај 2014. (CEST)

Dakle, ne može biti da je Vojvodina osnovana krajem 1944, tj. 17. oktobra, jer dr S. Bjelica kaže da je uvođenjem vojne uprave odložen proces konstituisanja Vojvodine. Vojna uprava ukinuta je 15. februara 1945.--Нимчевић разговор  14:58, 29. мај 2014. (CEST)

Vojna uprava u Banatu, Bačkoj i Baranji je ukinuta tada, što je sigurno bilo pre septembra. Međutim, zaboravio si na Srem gde nije bila zavedena vojna uprava i gde su institucije Vojvodine funkcionisale od kraja 1944. PANONIAN (разговор) 15:06, 29. мај 2014. (CEST)

Ти би хтео да је тако али није. То што ти зовеш институцијама Војводине нису институције АП Војводине. Војводине тада још није била конституисана.--Нимчевић разговор  15:22, 29. мај 2014. (CEST)

Сам си поменуо ту установу - Главни народноослободилачки одбор војводине. То је била установа која је вршила управу у Срему од краја 1944. а у Банату, Бачкој и Барањи од фебруара 1945. Касније су, наравно, формиране друге установе. PANONIAN (разговор) 15:32, 29. мај 2014. (CEST)

И где пише да је Војводина створена крајем 1944?--Нимчевић разговор  15:47, 29. мај 2014. (CEST)

Pa ako ti je 1944. rano, ja sam našao gde piše da je Vojvodina stvorena još 1943: "Povezivanjem svih delova Pokrajine i objedinjavanjem narodno-oslobodilačkih i revolucionarnih snaga Srema, Banata i Bačke, stvoreni su uslovi da, obnavljanjem i osnivanjem odgovarajućih pokrajinskih političkih i vojnih organa, u jesen 1943. godine, praktično konstituišemo autonomnu pokrajinu Vojvodinu". (Jovan Veselinov Žarko, Konstituisanje Vojvodine, Autonomija Vojvodine - izabrani spisi, Novi Sad, 1976, strana 55.) PANONIAN (разговор) 11:09, 30. мај 2014. (CEST)

То си преузео из мемоара Јована Веселинова (Сви смо ми једна партија), је л тако? Пази, мемоари нису поуздани извор. Уз то, човек каже да су створени услови за конституисање Војводине.--Нимчевић разговор  12:41, 30. мај 2014. (CEST)

На основу поменуте Антићеве књиге коју сам читао, могу закључити да је он потпуно прикладан као извор за период до 1944/45, а неприкладан након тог периода, јер је то период у који уграђује своје политичке ставове и текст му се из објективног претвара у субјективан. PANONIAN (разговор) 17:19, 28. мај 2014. (CEST)

Поред тога, Нимчевићу, каже се анектирала, а не "анексирала" и не може нешто да анектира војска, већ то чини држава. PANONIAN (разговор) 17:26, 28. мај 2014. (CEST)

Već sam čuo šta misli o Antiću. Ne moraš da ponavljaš. Nisam imbecil. Lepo je što me čitaš. Taman sam pomislio da te boli uvo.--Нимчевић разговор  20:27, 28. мај 2014. (CEST)